Objektivna neobjektivnost istraživačkog novinarstva

Piše: Milorad BojovićPotrebno je samo da se Dragan Đilas pojavi u ulozi Dragane Kosjerine i preuzme Beogradsku hroniku, Lutovac zauzme mesto Milice Gacin u  „Slagalici„, Boško Obradović prisvoji „Šarenicu„, a Borko Stefanović odmeni Oliveru Jovićević. Sledstveno tome, Boris Tadić bi u popodnevnim satima svakog radnog dana menjao Zorana Stanojevića, a Marinika Tepić bi ponedeljkom sredom i petkom postajala Dragan Bujošević. Nenad LJ. Stefanović odmarao bi četvrtkom i nedeljom, kada bi ga odmenjivali Siniša Kovačević i Janko Veselinović. Dnevnik bi naizmenično vodili Vuk Jeremić, Mlađan Đorđević i Đorđe Vukadinović.

Površan čitalac može pomisliti da ovakav raspored i pozicioniranje opozicionih vedeta, nema mnogo veze s istraživačkim novinarstom. To je greška! Ključni zahtevi opozicionih platformi za pregovore s vlašću o izbornim uslovima, jesu preuzimanje kontrole nad javnim servisima i uređivanje glavnih emisija na RTS-u. Beogradska hronika, prelistavanje štampe u jutarnjem programu, odlazak u „Slagalicu” ili vođenje tok šou emisija, za opoziciju predstavljaju odučujući, presudni, odsudni obrazac za njihov povratak na vlast.

Dakle to je rešeno! Opozicija je spremna za izbore. Imaju odlične političke programe. Još bolje planove za kvalitetniji život građana. Vrhunske rukovodeće i upravljačke sposobnosti! Šta je onda to što ih onemogućava da na izborima deklasiraju Vučića i SNS? Dve stvari, smatraju opozicionari. A jedna je presudna! Uprkos neprestanom boravku na N1 i Novoj S, ubeđeni su da nemaju dovoljno medijskog prostora. I sad, pošten i naivan građanin može pomisliti da njima Radio-televizija Srbije treba da bi mogli da se iskažu. Da zablistaju u punom sjaju, koji im ne obezbeđuju njihove televizije koje prave objektivan, uravnotežen, profesionalan i kvalitetan tv program, ali koji, baš zato što je jako kvalitetan, nema gledanost. I da im je zato potreban neprofesionalni RTS da ga naprave da bude isti kao one dve televizije, koje nemaju gledanost, i da onda tamo svoje briljantne ideje prezentuju biračima. Neminovno je, njima javni servis treba da bi se bavili istraživačkim novinarstvom, po već isprobanom receptu televizija koje već uređuju.

Da se kojim slučajem nalazim s one strane pregovaračkog stola bez prigovora bih prihvatio njihov zahtev da se RTS otvori za istraživačko novinarstvo. Uz nekoliko minimalnih uslova neopnodnih za objektivno informisanje građana. Istraživačko novinarstvo, kao najsloženiji i najzahteviniji vid žurnalizma, pored velikih kompetencija zahteva i poznavanje i poštovanje strogih i komplikovanih procedura i pravila. Mora se biti nepristrasan! Odgovoran! Mora se rapolagati dokazima. Neophodna je pisana dokumentacija koja potkrepljuje izgovorene tvrdnje. I svedočenja, kako nezavisnih, nepristrasnih eksperata, institucija tako i kredibilnih očevidaca. Takođe, saopšteni iskazi moraju biti potvrđeni iz bar tri nezavisna izvora. Ne mogu se objavljivati mišljenja o činjenicama, već samo činjenice. A pošto opozicija insistira da se njihovi lideri pojave u ulozi novinara istraživača, zadatak time postaje još složeniji. Političar mora ličnim primerom pokazati da je bolji u odnosu na konkurenciju. Dakle, opozicija bi, ako želi da im bilo ko poveruje ijednu reč, prvo morala da istraži samu sebe i objavi sve detalje o aferama koje ih prate. U skladu s pravilima objektivnog, nepristrasnog i poštenog novinarstva. U skladu s propozicijama koja su sami naveli kao nedostajuća, a koja su, kako smatraju neophodna za bolji i profesionalniji rad javnog servisa. Ukoliko bi profesionalno odgovorili zadatku i istražili sami sebe, dali odgovore i objašnjenja za sve svoje afere, dobili bi priliku da se pozabave istraživanjem rada aktuelne vlasti. Jer, pošto pretenduju da upravljaju državom i javnim resursima, neophodno je, i presudno važno da otklone svaku sumnju u sopstvenu sklonost korupciji, mitu, trgovini uticajem, zloupotrebi javnih finansija u svrhu ličnog bogaćenja.

1. Dragan Đilas bi u Beogradskoj hronici samog sebe morao intervjuisati i položiti račune Beograđanima za nekoliko projekata. Je li most na Adi čist kao suza, ili je to s provizijama išlo tako kako pišu mediji? I ponuditi dokaze da provizije nisu isplaćivane. Plus da im objasni zašto je „Bus-plus” koštao šest miliona evra? I da pribavi dokaz od suda da je tih šest miliona građanima Malog Mokrog Luga, ili Jakova pomoglo da imaju veći broj polazaka, više linija, udobniji prevoz, čiste autobuse i moderna, natkrivena autobuska stajališta koja ih štite od kiše i grada.

Ukoliko bi svratio u „Upitnik” ko Borka Stefanovića, bilo bi poželjno i odgovorno da ponudi dokaze da ministarstva, javna preduzeća i ustanove, ali i „slobodni” privrednici nisu bili ucenjeni da sve reklame plaćaju preko njegove reklamne firme. Čuvene „Dajrekt medije”. Istovremeno, ne bi bilo zgoreg da objasni kako su u Srbiji bolje uspevali bilbordi od fabrika i boljih plata. Na koji način je broj reklamnih panoa posejanih pored ulica, bulevara i puteva, postao merilo egzistencijalnog i demokratskog napretka.

I, ništa manje važno, Đilas bi u Dnevniku mogao da objasni najmanje dve stvari. Kako je moguće da ne zna da je Vlada Japanac bio član „Zemunskog klana” koji je streljao Zorana Đinđića na ulazu u Vladu Srbije, čiji je premijer bio? Đilas se biračima nudi kao vrhunski menayer koji bi im omogućio švajcarski standard. Logično je da im ponudi pouzdane dokaze da Demokratsku stranku, čiji je menadžer bio, nije zadužio i doveo do prosjačkog štapa i ostavio je bez članstva. Samo s Lutovcem.

2. Zaborav je za Srbe opasniji od nepoznanica i zamki budućnosti. Pišući neku vrstu in memoriama Bogdanu Tirnaniću, Tijanić je zapisao „da efekat bilo kakve tekstualne poruke na Srbe ima kraći efekat od vremena potrebnog da se tekst pročita.” Janko Veselinović, jedan je od glavnih protagonista „bojkot opozicije”. Takođe je i jedan od pretendenata za mesto u vladi, koja bi, kad on i Đilas pobede na izborima, Srbiju pretvorila u najuspešniju državu u Evropi, svoje upravljačke kapacitete pokazao je 2000. godine, dok je bio direktor Novosadske toplane. Gledaoci RTS-a bi voleli da saznaju zašto su se te zime  Novosađani smrzavali, a Veselinović im je slao račune, za grejanje koje nije radilo. U listu Danas, iz tog vremena, zabeleženo je da je Veselinović toliko loše vodio Toplanu, da je ostavku tražio čak i njegov kum, tadašnji gradonačelnik Borislav Novaković. Dakle, gledaoci bi s razlogom očekivali da dobiju uveravanja o logičnosti tvrnje da je Srbiju lakše uspešno voditi od jedne toplane.

3. Novaković je vrlo kompleksna ličnost. Oduvek sklona fantazmagorijama i konfabulacijama. Od Soluna do „Novog Sada na vodi”. Vuk Jeremić, kao gostujući voditelj „Dnevnika 2” imao bi obavezu da u ime gledalaca od svog potpresednika zatraži objašnjenje kako je moguće da je plan za izgradnju staze za kajak i kanu, koja će se graditi u blizni Šodroša, pretvorio u nepostojeći nasip, koji će preprečiti Dunav i ugroziti Novi Sad?

4. Đorđe Vukadinović, Boško Obradović, Vuk Jeremić da li su metode zauzimanja RTS-a koje su demonstrirali 2019. godine „prepisali” od Ljubiše Buhe Čumeta i Dušana Spasojevića Šiptara. Čume, nekadašnji šef kriminalnog „surčinskog klana”, okupirao je 2002. godine zgradu „Pink” jer nije bio zadovoljan kako Mitrovićeva televizija izveštava o njemu. Mediji su tada pisali da je Čume na Pink upao na naogovor Spasojevića, koji će godinu dana kasnije naručiti i finansirati atentat na Đinđića.

5. Boris Tadić, najveći gubitnik u novijoj političkoj istoriji, gledaocima RTS-a treba da ponudi samo dva odgovora. Da li je tačno da je 2009. godine potpisao najdiskriminatorniji Zakon o javnom informisanju na teritoriji cele Evrope? Je li podržavao svog pitomca Dragana Đilasa u njegovom marketinškom desantu na medije preko kog je informativne programe pretvarao u propagandnu ispostavu DS-a.

6. Neophodno je da svi zajedno objasne građanima kako je u vreme njihovog činodejstvovanja kao vladara Srbije od 2000. do 2012, Vojvodina postala najsiromašnija regija u Evropi. I zašto je, zbog kog višeg cilja, posao izgubilo više stotina hiljada ljudi. Kako je zatvaranje fabrika i njihova prodaja vama bliskim tajkunima uticala na demokratizaciju i razvoj zemlje? I kako se ekonomska kriza odražavala na slobodu medija? Kakva je vaša veza za zatvaranjem svih 36 novosadskih fabrika koje su zapošljavale preko 100.000 ljudi? Ljudi koji su više od deceniju proveli na birou, bez sigurne egzistencije, očekuju objašnjenje. I čist račun!

Odgovori na ova pitanja predstavljaju minimum objektivnosti. Minimum profesinalizma i političkog poštenja. Pristajanjem na nepristrasno polaganje računa o svojoj prošlosti, kvalifikujete se da govorite o budućnosti. Takav uslov je stvar elementarne logike. Vaše političko nasleđe je bremenito katastrofama. Zbog njega se opasniji od nagazne mine. Vaš boravak na bilo kakvoj javnoj funkciji može imati isti učinak kao osvetljavanje spremišta eksploziva plamenom upaljača.

Autor je stučnjak za komunikacije i odnose s javnošću