Обележен Дан Српског народног позоришта

Подсећајући укратко на историјат нашег најстаријег театра, управник СНП -а Зоран Ђерић је у својој беседи на свечаној академији приметио да је било потребно да се удруже један песник (Јован Јовановић Змај), један политичар (Стеван Брановачки), и један културни радник (Јован Ђорђевић), Српска читаоница, Матица српска и српски народ, како би се покренуло позориште, које је било народно и српско, и које је то остало и сада, у својој 157. сезони

 – Позориште је имало и треба и даље да има кључну позицију у националној култури, јер се кроз њега рефлектује не само наша садашњост, већ и наша прошлост, али од њега зависи и наша будућност - напоменуо је управник Зоран Ђерић, додајући да га не чине само кулисе, костими, завесе и рефлектори, него и људи, велики број њих, са различитим занимањима, креативним, продуктивним, техничким, или уметничким.

Од тог потенцијала зависи будућност сваког позоришта, па и СНП -а, а та је чињеница занемаривана током забране запошљавања, навео је Ђерић у беседи, додајући да су недавно примљени нови чланови (глумци, оперске певачице и балерине), али да је потребно још обновити и оперски и балетски ансамбл. Амбициозније него раније, по речима Ђерића, започета је ова сезона с већим бројем премијера, тако да су сви ангажовани на томе.

Ђерић је подсетио и на потписане протоколе о сарадњи са другим театрима, као што су народна позоришта из Београда, Ниша, Суботице, Приштине са седиштем у Грачаници, и из Осијека, који, поред осталог, омогућују и реализацију заједничких пројеката који су у плану.

Све то се ради да би Нови Сад, по речима Ђерића, био, као некада, “легло позоришне књижевности и глумачке уметности у Срба”, како је то својевремено рекао Лаза Костић, а СНП поново постало мезимче, како су му тепали пре 157 година. Како ће бити у годинама које су пред нама, видећемо, напомиње Ђерић, само да не буде пасторче. 

– Ни позоришне представе ни самог позоришта нема нити може да буде без глумаца, јер само они су, да парафразирам великог Станиславског, ти који о свему, од текста до последње реквизите на сцени, својом игром и својом креативношћу удахњују живот и гледаоца уводе у непоновљиву чаролију театра. Зато ми, обележавајући дан СНП -а, заправо још једном одајемо почаст глумцима који су више од века и по чували и сачували и ту опојну и вечну чаролију и свој театар, чувају их, наравно, и данас. Али, не само глумцима, већ и солистима, диригентима и члановима оркестра и хора Опере, члановима балетског ансамбла и запосленима у свим другим сегментима, који чине ово позориште и без којих остваривање његових програма и његове узвишене мисије сигурно не би било могуће – започео је  свој говор на Свечаној академији председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Он је додао и да на Дан позоришта, које има тако важно место у историји наше културе, не смемо заборавити ни оне који су овом театру, пре 157 година, гледајући далеко испред свог времена, ударили темеље, као Стеван Брановачки, Јован Јовановић Змај, и Јован Ђорђевић, родоначелник идеје о оснивању првог српског професионалног театра и његов први управник.

– Замислили су га као право народно позориште, чији глумци нису били само уметници, него и својеврсни културни и национални мисионари, који су самопрегорно и постојано, речју са сцене, али и животним ставом, благотворно утицали на самосвест нашег народа, чувајући тако и тај народ, и себе, и свој, и његов театар. А када је Ђорђевић, на позив кнеза Михаила Обреновића 1867. отишао у Београд, да тамо оснује Народно позориште, управничку палицу најпре је преузео Антоније Hayić, а потом глумци Мита Ружић и Пера Добриновић, па наш велики писац Бранислав Нушић, затим Жарко Савић, Жарко Васиљевић, Богдан Чиплић, и Милош Hayić, чије доба се и данас назива златним добом СНП -а - подсетио је Мировић.

Захваљујући свима њима, СНП је, по речима Мировића, предано и постојано чувало углед једне од наших најзначајнијих културних институција, преузевши и улогу својеврсног генератора развоја нашег театра у много ширем смислу, јер управо је из њега 1956. иницирано оснивање Стеријиног позорја, 1970. Академије уметности у Новом Саду и 1982. Позоришног музеја Војводине.

- Као оснивач, Покрајинска влада на чијем сам челу, потпуно је свесна своје улоге и своје одговорности да обезбеди услове за нормално функционисање и развој Српског народног позоришта, а чаролију игре у свим њеним облицима, и данас и у времену које долази, остављамо вама који га чините. Будите увек и у свему оригинални, слободни, и своји. Само ћете тако имати поштовање целокупне јавности, и бити достојни традиције о којој данас говоримо - рекао је председник Мировић, честитајући овогодишњим добитницима на заслуженим признањима.

На свечаности у СНП -у уручено је још и 16 годишњих награда и 20 похвала. Годишње награде добили су: глумац Александар Гајин, за улогу у представи “Војвођанска рапсодија”, глумац Небојша Савић, за улогу Алексе, односно барона Голића, у представи “Лажа и паралажа”; Золтан Бешењи, инспицијент Драме; Владимир Ћуковић, концермајстор; Весна Кесић Крсмановић, диригенткиња Хора СНП -а; првакиња Балета Ана Ђурић, за насловну улогу у “Катарини Измаиловој”; за исту улогу балетска играчица Маријана Ћурчија; и балетски играч Самјуел Бишоп, за улогу Сергеја у поменутом балету. Ове награде су такође добили и запослени у осталим сегментима СНП-а: Жељко Чобановић, Стеван Хемун, Милушка Ђурикин, Александра Ковачевић, Јасмина Ђуричковић, Драгана Сувачаревић, Драгица Кркљуш и Горан Сувачаревић.

Похваљени су: ансамбл драмске представе “Аника и њена времена”; глумица Тања Пјевац, за улоге Врачаре у мјузиклу “Војвођанска рапсодија”, и Јелице у представи “Лажа и паралажа”; глумац Страхиња Бојовић, за улоге у представама “Лажа и паралажа” и “Билборд”; Биљана Кескеновић, првакиња Драме Народног позоришта Сомбор, за улогу Анђе у представи “Аника и њена времена”; кореографкиња Милица Церовић, за рад на представи “Војвођанска рапсодија”; Ансамбл опере “Тоска”; хорски певачи Данка Адамов, Рената Старовић Петошевић, Маја Андрић, Драгана Келер, Зоран Шандоров и Војислав Малешев, за извођење соло нумера на концерту “Рок опера”; Ансамбл балетске представе “Катарина Измаилова”, као и балетски играчи Соња Батић, за улогу Соње робијашице у овом балету, такође и за улогу Мирте у “Жизели; и балетски играч Давид Груосо, за улоге Мужа и Свекра у балету “Катарина Измаилова”. Похваљени су и Гордана Стојаковић, Весна Јовановић, Служба одржавања, Драган Шушњар и Младен Букарица.

Златна медаља “Јован Ђорђевић“ ове године додељена је академику Дејану Деспићу, за бесплатно уступање ауторских права СНП - у на извођење музике за комичну оперу “Поп Ћира и поп Спира”. Исто признање добило је и Народно позориште из Београда, поводом обележавања њихове 150. годишњице, као и за допринос у развоју културе и сарадњу ова два најзначајнија српска театра. Такође је златна медаља “Јован Ђорђевић” додељена и Душану Белићу, некадашњем управнику СНП-а.

Сребрне медаље уручене су Музичкој омладини Новог Сада, за неговање дугогодишње сарадње у концертно–сценском извођаштву, и Војвођанском симфонијском оркестру, за исте заслуге и за пружање техничке подршке. У име награђених се на свечаности захвалио Дејан Савић, управник Народног позоришта у Београду.

У вечерњим сатима изведена је опера “Поп Ћира и поп Спира”, коју је, на музику академика Дејана Деспића, режирала Ивана Драгутиновић Маричић. По диригентским вођством Жељке Милановић, наступили су солисти, хор и оркестар Опере СНП -а. У солистичким ролама наступили су: Саша Штулић (Поп Ћира), Виолета Срећковић (Перса), Данијела Јовановић (Меланија), Бранислав Цвијић (Пера), Небојша Бабић (Поп Спира), Верица Пејић (Сида), Јелена Кончар (Јула), Васа Стајкић (Шаца), Дарија Олајош Чизмић (Фрау Габријела), као и Ана Бајић, Љубомир Поповић, Милош Милојевић, Жељко Р. Андрић, Никола Баста, и Марта Јакобац Морар. Вечерас је прва репроза опере, са измењеном солистичком поделом.

Н. П-ј.