Ни лекс специјалис не може одложити изборе

Опште оцене резултата напора да се унапреди изборни процес у Србији за сада су различите. Док власт наглашава да је спремна да прихвати све законски прихватљиве сугестије, опозиционари који су се одазвали позиву председнице Скупштине Маје Гојковић сматрају да потези владајућих партија још увек нису довољни да поврате међустраначко поврење. Европарламентарци пак сматрају да је постигнут „ограничен напредак”, док део опозиције који се залаже за бојкот предстојећих избора не верује у такву форму дијалога, већ, рекло би се, прижељкује да ЕП притиском на власт издејствује испуњење њихових захтева, међу којима је најгласнији онај о одлагању парламентарних избора. Да се о тој солуцији не размишља, потврдила је уочи старта дијалога у парламенту председница Скупштине, поручујући да одлагања избора нема и да је „опозиција тога свесна”.

Извршни директор Фондације за отворено друштво Милан Антонијевић потврдио је да се на другој рунди међустраначког дијалога није говорило о датуму одржавања избора, напомињући да верује да ће то бити тема наредног округлог стола. Нагласио је да спекулације у медијима о томе да је на састанку европских парламентараца с представницима опозиције договорено нешто што излази из оквира онога о чему се прича у Скупштини Србије, не одговарају истини.

Сам бојкот избора и у оквиру дела опозиције који га заговара различито се тумачи, па се најгласније заговара бојкот републичких, док мање странке ипак не желе да пропусте борбу за освајање позиција на локалу. Тако је председник општине Параћин Саша Пауновић већ кренуо у кампању за локалне изборе, иако је у септембру најавио да очекује да Демократска странка, чији је потпредседник, бојкотује изборе у Параћину. Ипак, судећи по промотивним штандовима у том граду, Пауновић је одлучио да се кандидује, што се види и по томе што се грађанима деле промотивни материјали с његовом сликом.

– Све оно што је договорено на састанку, стављено је и у закључке и у саопштења која су издали европски парламентарци, датум се у овом тренутку не помиње, тако да је то јасан одговор – рекао је Антонијевић. 

И други учесник скупштинских разговора у име невладиног сектора, извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар очекује да се о датуму избора дебатује средином децембра.

– Када је реч о изборима, након овог стручног, улазимо на политички терен, где актери који треба да одлуче да ли има услова, треба ту одлуку и да донесу – додао је Клачар.

А на питање шта је терен политике, а шта права, одговор је у овом случају потпуно јасан. Политички актери треба да се договоре о датуму парламентарних избора, али поштујући уставне и законске оквире у којима они треба да буду одржани. Самим тим, уставне ни законске дилеме нема, у редовним околностима избори могу бити одржани раније, али не и касније од прописаних рокова. То значи да ови парламентарни избори могу бити одржани најкасније на пролеће, а да никако не могу бити одложени за неких девет месеци или годину. С друге стране, нема  законских сметњи да нови, ванредни парламентарни избори, буду расписани касније, у том, за део опозиције жељеном року, но то се не може обезбедити за наредни скупштински сазив, чак ни помињаним лекс специјалисом.

Када је реч о роковима и начину како ће избори бити расписани, постоје две варијанте. Прва је везана за редовну изборну утакмицу, па се ту наводи да председник државе парламентране изборе расписује 90 дана пре истека мандата актуленог сазива, што би значило 3. марта. Потом, закон каже да они морају бити окончани у наредних 60 дана, с кампањом не краћом од 45 дана, што значи први рок 19. априла, а крајњи 3. мај. Друга варијанта важила би ако би се желело одржавање избора у марту, а тада би се морали применити принципи везани за њихову превременост, иако би се радило о разлици можда не дужој од месеца. У том случају, председник Србије би распустио парламент на предлог Владе и у истој одлуци расписао изборе за народне посланике, тако да се они окончају најкасније за 60 дана. То значи да би за изборе заказане, примера ради, за 22. март, парламент требало да буде распуштен и они расписани у првим данима фебруара.

У вечери након дијалога у парламенту, у оквиру званичног саопштења нашла се и табела о испуњености раније договорених принципа. Они су подељени у три категорије, почев од испуњености, делимичног испуњења до неиспуњења. Када је о трећој категорији реч, наводи се да није успостављен надзорни одбор Народне скупштине за контролу електронских и штампаних медија, као и да нису попуњена упражњена места у РЕМ-у. Када је реч о новој рунди задатака, додаје се доношење новог Правилника РЕМ-а за јавне медијске сервисе о начину извршавања постојећег законодавства током предизборне кампање. РЕМ треба да усвоји и Нацрт препорука за комерцијалне емитере и да их они у складу с тим примењују. Од РЕМ-а се очекује да у току изборне кампање спроводи стални надзор над пружаоцима медијских услуга и да објављује редовне извештаје о томе на свом веб-сајту.

Још једна политичка тема наметнула се, додуше још увек на маргинама дијалога, а то је бојкот избора који најављују странке окупљене око Савеза за Србију. Када говоримо о дометима таквог потеза, опет се враћамо на домен права и политике. Правно, бојкот не би имао никаквих последица јер за успех парламентарних избора не постоји никакав цензус излазности, већ за учеснике само онај минимум за мандате од пет одсто освојених гласова, или природни праг за мањинске партије. Самим тим, легалност избора се ни на који начин не би могла бојкотом довести у питање. Што се легитимности тиче, односно политичког аспекта целе те приче, довољно је погледати процене рејтинга. Говорећи о тренутним позицијама политичких странака по истраживању јавног мњења, Клачар истиче да се настављају трендови формирани пре шест месеци.

– СНС је стабилно изнад 50 одсто, са својим коалиционим партнерима и више од 55 одсто, на другом месту је СЗС с око 12-13 одсто, СПС је стабилан на око десет одсто, док су сви остали испод цензуса, с тим што су СРС и ПСГ ближе цензусу – предочио је он.

С. Станковић