Ni leks specijalis ne može odložiti izbore

Opšte ocene rezultata napora da se unapredi izborni proces u Srbiji za sada su različite. Dok vlast naglašava da je spremna da prihvati sve zakonski prihvatljive sugestije, opozicionari koji su se odazvali pozivu predsednice Skupštine Maje Gojković smatraju da potezi vladajućih partija još uvek nisu dovoljni da povrate međustranačko povrenje. Evroparlamentarci pak smatraju da je postignut „ograničen napredak”, dok deo opozicije koji se zalaže za bojkot predstojećih izbora ne veruje u takvu formu dijaloga, već, reklo bi se, priželjkuje da EP pritiskom na vlast izdejstvuje ispunjenje njihovih zahteva, među kojima je najglasniji onaj o odlaganju parlamentarnih izbora. Da se o toj soluciji ne razmišlja, potvrdila je uoči starta dijaloga u parlamentu predsednica Skupštine, poručujući da odlaganja izbora nema i da je „opozicija toga svesna”.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević potvrdio je da se na drugoj rundi međustranačkog dijaloga nije govorilo o datumu održavanja izbora, napominjući da veruje da će to biti tema narednog okruglog stola. Naglasio je da spekulacije u medijima o tome da je na sastanku evropskih parlamentaraca s predstavnicima opozicije dogovoreno nešto što izlazi iz okvira onoga o čemu se priča u Skupštini Srbije, ne odgovaraju istini.

Sam bojkot izbora i u okviru dela opozicije koji ga zagovara različito se tumači, pa se najglasnije zagovara bojkot republičkih, dok manje stranke ipak ne žele da propuste borbu za osvajanje pozicija na lokalu. Tako je predsednik opštine Paraćin Saša Paunović već krenuo u kampanju za lokalne izbore, iako je u septembru najavio da očekuje da Demokratska stranka, čiji je potpredsednik, bojkotuje izbore u Paraćinu. Ipak, sudeći po promotivnim štandovima u tom gradu, Paunović je odlučio da se kandiduje, što se vidi i po tome što se građanima dele promotivni materijali s njegovom slikom.

– Sve ono što je dogovoreno na sastanku, stavljeno je i u zaključke i u saopštenja koja su izdali evropski parlamentarci, datum se u ovom trenutku ne pominje, tako da je to jasan odgovor – rekao je Antonijević. 

I drugi učesnik skupštinskih razgovora u ime nevladinog sektora, izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar očekuje da se o datumu izbora debatuje sredinom decembra.

– Kada je reč o izborima, nakon ovog stručnog, ulazimo na politički teren, gde akteri koji treba da odluče da li ima uslova, treba tu odluku i da donesu – dodao je Klačar.

A na pitanje šta je teren politike, a šta prava, odgovor je u ovom slučaju potpuno jasan. Politički akteri treba da se dogovore o datumu parlamentarnih izbora, ali poštujući ustavne i zakonske okvire u kojima oni treba da budu održani. Samim tim, ustavne ni zakonske dileme nema, u redovnim okolnostima izbori mogu biti održani ranije, ali ne i kasnije od propisanih rokova. To znači da ovi parlamentarni izbori mogu biti održani najkasnije na proleće, a da nikako ne mogu biti odloženi za nekih devet meseci ili godinu. S druge strane, nema  zakonskih smetnji da novi, vanredni parlamentarni izbori, budu raspisani kasnije, u tom, za deo opozicije željenom roku, no to se ne može obezbediti za naredni skupštinski saziv, čak ni pominjanim leks specijalisom.

Kada je reč o rokovima i načinu kako će izbori biti raspisani, postoje dve varijante. Prva je vezana za redovnu izbornu utakmicu, pa se tu navodi da predsednik države parlamentrane izbore raspisuje 90 dana pre isteka mandata aktulenog saziva, što bi značilo 3. marta. Potom, zakon kaže da oni moraju biti okončani u narednih 60 dana, s kampanjom ne kraćom od 45 dana, što znači prvi rok 19. aprila, a krajnji 3. maj. Druga varijanta važila bi ako bi se želelo održavanje izbora u martu, a tada bi se morali primeniti principi vezani za njihovu prevremenost, iako bi se radilo o razlici možda ne dužoj od meseca. U tom slučaju, predsednik Srbije bi raspustio parlament na predlog Vlade i u istoj odluci raspisao izbore za narodne poslanike, tako da se oni okončaju najkasnije za 60 dana. To znači da bi za izbore zakazane, primera radi, za 22. mart, parlament trebalo da bude raspušten i oni raspisani u prvim danima februara.

U večeri nakon dijaloga u parlamentu, u okviru zvaničnog saopštenja našla se i tabela o ispunjenosti ranije dogovorenih principa. Oni su podeljeni u tri kategorije, počev od ispunjenosti, delimičnog ispunjenja do neispunjenja. Kada je o trećoj kategoriji reč, navodi se da nije uspostavljen nadzorni odbor Narodne skupštine za kontrolu elektronskih i štampanih medija, kao i da nisu popunjena upražnjena mesta u REM-u. Kada je reč o novoj rundi zadataka, dodaje se donošenje novog Pravilnika REM-a za javne medijske servise o načinu izvršavanja postojećeg zakonodavstva tokom predizborne kampanje. REM treba da usvoji i Nacrt preporuka za komercijalne emitere i da ih oni u skladu s tim primenjuju. Od REM-a se očekuje da u toku izborne kampanje sprovodi stalni nadzor nad pružaocima medijskih usluga i da objavljuje redovne izveštaje o tome na svom veb-sajtu.

Još jedna politička tema nametnula se, doduše još uvek na marginama dijaloga, a to je bojkot izbora koji najavljuju stranke okupljene oko Saveza za Srbiju. Kada govorimo o dometima takvog poteza, opet se vraćamo na domen prava i politike. Pravno, bojkot ne bi imao nikakvih posledica jer za uspeh parlamentarnih izbora ne postoji nikakav cenzus izlaznosti, već za učesnike samo onaj minimum za mandate od pet odsto osvojenih glasova, ili prirodni prag za manjinske partije. Samim tim, legalnost izbora se ni na koji način ne bi mogla bojkotom dovesti u pitanje. Što se legitimnosti tiče, odnosno političkog aspekta cele te priče, dovoljno je pogledati procene rejtinga. Govoreći o trenutnim pozicijama političkih stranaka po istraživanju javnog mnjenja, Klačar ističe da se nastavljaju trendovi formirani pre šest meseci.

– SNS je stabilno iznad 50 odsto, sa svojim koalicionim partnerima i više od 55 odsto, na drugom mestu je SZS s oko 12-13 odsto, SPS je stabilan na oko deset odsto, dok su svi ostali ispod cenzusa, s tim što su SRS i PSG bliže cenzusu – predočio je on.

S. Stanković