Нетачно да се 60 дана које помиње Марфи односи на санкције

"Морам да кажем да је био неспоразум у вези са извештајем са пута који је написао сенатор Марфи, где су људи некако схватили да су се тих 60 дана, који су се тицали једног економског питања, у ствари тицали санкција - што није тачно", навео је амбасадор Хил у интервјуу за Глас Америке.



Хил истиче да је био на састанку и да то није било у вези са санкцијама, али додаје да САД поручују Србији да није питање да ли, како је рекао, "идете на Исток или Запад, већ постоји само један правац и на Србији је да одлучи колико брзо жели да стигне тамо.



Према оцени Хила, Русија сада тешко може да буде узор. "Русија није земља коју бисте желели за пријатеља или савезника", рекао је Хил и додао да мисли да постаје све јасније шта земље треба да ураде.



Према његовим речима, коначно је на тим земљама да одлуче јер нико никога не притиска и људи у Србији треба да одлуче у ком правцу желе да иду.



Амбасадор додаје да је важно да се разуме да је током посете Београду троје сенатора, као и званичника Стејт департмента Карен Донфрид и Габријела Ескобара, разговарано о бројним темама.



"Прва тема били су односи Србије и САД и рекао бих да су односи добри, али очекујемо да можемо да урадимо и више. Свакако, једна од тема била је и ситуација у Украјини... Зато није изненађујуће што су представници САД изнели различите аспекте те ситуације у комбинацији са односом Србије и ЕУ, и чињеницом да из перспективе ЕУ и САД, Србија треба да се понаша као чланица ЕУ и придружи се санкцијама", рекао је Хил.



Амбасадор је додао да је јасно да је то политика САД, а да са друге стране, Србија треба о томе да размисли.



Хил каже и да не зна шта је председница Владе Србије Ана Брнабић мислила под тиме да је њен разговор са Донфрид био „тежак, конструктиван и коректан", оцењујући да је тај разговор био "веома позитиван".



"Свакако се разликујемо по одреденим питањима, као што су санкције, има и других разлика - рецимо, колико брзо Србија и Косово могу да напредују у дијалогу. Али, има и много сличности у нашим политикама, укључујући и економију, о чему се много разговарало са председником и премијерком", навео је Хил.



Амбасадор САД је питање да ли ће бити последица ако Србија не уведе санкције Русији оценио као хипотетичко.



"Оно што бисмо волели је продубимо односе са Србијом. Знамо колико је Србија значајна у региону и Европи и желели бисмо да имамо боље односе. САД сада имају и боље односе са ЕУ због овог ужасног рата рата у Украјини. Са Србијом разговарамо о томе шта заједно можемо да урадимо како би се овај рат окончао", навео је Хил и нагласио да не би да улази у то.



"Не говоримо о последицама. Суштина је да бисмо желели боље односе, могућност да нађемо заједнички интерес", рекао је Хил.



На питање да ли САД имају противтежу томе што неки стручњаци кажу да је питање КиМ велики извор руског утицаја у Србији, а српски званичници да Москва штити интересе Србије по питању КиМ у Савету безбедности УН, Хил каже да није видео ништа што указује да Русија штити било кога осим Владимира Путина. Додаје да би био бих веома опрезан са аргументима да Србија има користи од потеза Русије.



"Разумем динамику у СБ УН, разумем суштину. Али, Србија треба да одлучи какве ће односе имати са суседима и како ће томе приступити. Наше је становиште да Србија треба да подржи дијалог којим посредује ЕУ", навео је Хил и додао да не мисли да Србија треба да гледа Русију у корелацији са КиМ, већ да сваку ситуацију сагледа посебно.



Према оцени Хила, Русија се толико удаљила од онога што зовемо међународним достојанством и од западних вредности.



"Па ако мислите да ће Русија некако помоћи око Косова - треба опет да размислите о томе", рекао је амбасадор Хил.



На питање да ли верује да ће дијалог Београда и Приштине, који већ неко време стоји у месту, бити настављен и када, каже да ће "о томе одлучити Србија и Косово". Додаје да зна да се ЕУ јако труди да стави различите идеје на сто и додаје да из личног искуства зна да није баш забавно бити посредник.



"Преговори су јако тешки и знам да ЕУ ради најбоље што може и Србија и Косово треба то да уваже. Ова питања нису лака, да јесу одавно би била решена. Треба да разумемо потешкоће, али не да будемо таоци тога, већ да гледамо где бисмо волели да стигнемо. Да ли желимо да останемо заглављени или желимо бољи живот за људе у Србији", рекао је Хил, додајући да не треба америчке дипломате да говоре Србима шта да раде.



На питање како коментарише то што Србија купује наоружање од Русије и Кине Хил је одговорио да Србија треба да размишља дугорочно о безбедносној структури која је чини сигурном.



"Мислим да је у 21. веку веома тешко да купујете мало опреме на једној, мало на другој страни и верујете да то служи вашим безбедносним интересима", рекао је Хил. Додао је да зна да се Срби не слажу са тим и оценио да је коначно најбоље за Србију да буде у НАТО-у.



"Биће потребно време, јако добро сам свестан историје. Историчари гледају уназад, дипломате унапред. Верујем да ће Србија схватити да је заједничка одбрана најбоље решење", навео је амбасадор Хил.



На питање да ли има очекивања од нове Владе Србије одговара да би волео да види каква ће она бити, да је спреман да ради са новом владом и да је радознао да види у ком правцу ће она ићи.



"Јако се важна ствар десила 24. фебруара када је почела инвазија Русије на суседну земљу. Заиста не разумем како неко може да буде подржавалац Русије или да говори у прилог Русији. Надам се да нова влада заузети одређени правац, али то је на људима који формирају владу", рекао је Хил.



На питање да тај одређени правац подразумева мање сарадње са Русијом Хил каже да не би рекао сарадње већ мање вере у Русију.



"Идеја да ће Русија решити српске проблеме на Косову или негде друге, па само погледајте ситуацију у Украјини и реците ми да је валидан предлог да се Србија може ослонити на Русију за било шта", навео је амбасадор Хил.