Netačno da se 60 dana koje pominje Marfi odnosi na sankcije

"Moram da kažem da je bio nesporazum u vezi sa izveštajem sa puta koji je napisao senator Marfi, gde su ljudi nekako shvatili da su se tih 60 dana, koji su se ticali jednog ekonomskog pitanja, u stvari ticali sankcija - što nije tačno", naveo je ambasador Hil u intervjuu za Glas Amerike.



Hil ističe da je bio na sastanku i da to nije bilo u vezi sa sankcijama, ali dodaje da SAD poručuju Srbiji da nije pitanje da li, kako je rekao, "idete na Istok ili Zapad, već postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo.



Prema oceni Hila, Rusija sada teško može da bude uzor. "Rusija nije zemlja koju biste želeli za prijatelja ili saveznika", rekao je Hil i dodao da misli da postaje sve jasnije šta zemlje treba da urade.



Prema njegovim rečima, konačno je na tim zemljama da odluče jer niko nikoga ne pritiska i ljudi u Srbiji treba da odluče u kom pravcu žele da idu.



Ambasador dodaje da je važno da se razume da je tokom posete Beogradu troje senatora, kao i zvaničnika Stejt departmenta Karen Donfrid i Gabrijela Eskobara, razgovarano o brojnim temama.



"Prva tema bili su odnosi Srbije i SAD i rekao bih da su odnosi dobri, ali očekujemo da možemo da uradimo i više. Svakako, jedna od tema bila je i situacija u Ukrajini... Zato nije iznenađujuće što su predstavnici SAD izneli različite aspekte te situacije u kombinaciji sa odnosom Srbije i EU, i činjenicom da iz perspektive EU i SAD, Srbija treba da se ponaša kao članica EU i pridruži se sankcijama", rekao je Hil.



Ambasador je dodao da je jasno da je to politika SAD, a da sa druge strane, Srbija treba o tome da razmisli.



Hil kaže i da ne zna šta je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić mislila pod time da je njen razgovor sa Donfrid bio „težak, konstruktivan i korektan", ocenjujući da je taj razgovor bio "veoma pozitivan".



"Svakako se razlikujemo po odredenim pitanjima, kao što su sankcije, ima i drugih razlika - recimo, koliko brzo Srbija i Kosovo mogu da napreduju u dijalogu. Ali, ima i mnogo sličnosti u našim politikama, uključujući i ekonomiju, o čemu se mnogo razgovaralo sa predsednikom i premijerkom", naveo je Hil.



Ambasador SAD je pitanje da li će biti posledica ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji ocenio kao hipotetičko.



"Ono što bismo voleli je produbimo odnose sa Srbijom. Znamo koliko je Srbija značajna u regionu i Evropi i želeli bismo da imamo bolje odnose. SAD sada imaju i bolje odnose sa EU zbog ovog užasnog rata rata u Ukrajini. Sa Srbijom razgovaramo o tome šta zajedno možemo da uradimo kako bi se ovaj rat okončao", naveo je Hil i naglasio da ne bi da ulazi u to.



"Ne govorimo o posledicama. Suština je da bismo želeli bolje odnose, mogućnost da nađemo zajednički interes", rekao je Hil.



Na pitanje da li SAD imaju protivtežu tome što neki stručnjaci kažu da je pitanje KiM veliki izvor ruskog uticaja u Srbiji, a srpski zvaničnici da Moskva štiti interese Srbije po pitanju KiM u Savetu bezbednosti UN, Hil kaže da nije video ništa što ukazuje da Rusija štiti bilo koga osim Vladimira Putina. Dodaje da bi bio bih veoma oprezan sa argumentima da Srbija ima koristi od poteza Rusije.



"Razumem dinamiku u SB UN, razumem suštinu. Ali, Srbija treba da odluči kakve će odnose imati sa susedima i kako će tome pristupiti. Naše je stanovište da Srbija treba da podrži dijalog kojim posreduje EU", naveo je Hil i dodao da ne misli da Srbija treba da gleda Rusiju u korelaciji sa KiM, već da svaku situaciju sagleda posebno.



Prema oceni Hila, Rusija se toliko udaljila od onoga što zovemo međunarodnim dostojanstvom i od zapadnih vrednosti.



"Pa ako mislite da će Rusija nekako pomoći oko Kosova - treba opet da razmislite o tome", rekao je ambasador Hil.



Na pitanje da li veruje da će dijalog Beograda i Prištine, koji već neko vreme stoji u mestu, biti nastavljen i kada, kaže da će "o tome odlučiti Srbija i Kosovo". Dodaje da zna da se EU jako trudi da stavi različite ideje na sto i dodaje da iz ličnog iskustva zna da nije baš zabavno biti posrednik.



"Pregovori su jako teški i znam da EU radi najbolje što može i Srbija i Kosovo treba to da uvaže. Ova pitanja nisu laka, da jesu odavno bi bila rešena. Treba da razumemo poteškoće, ali ne da budemo taoci toga, već da gledamo gde bismo voleli da stignemo. Da li želimo da ostanemo zaglavljeni ili želimo bolji život za ljude u Srbiji", rekao je Hil, dodajući da ne treba američke diplomate da govore Srbima šta da rade.



Na pitanje kako komentariše to što Srbija kupuje naoružanje od Rusije i Kine Hil je odgovorio da Srbija treba da razmišlja dugoročno o bezbednosnoj strukturi koja je čini sigurnom.



"Mislim da je u 21. veku veoma teško da kupujete malo opreme na jednoj, malo na drugoj strani i verujete da to služi vašim bezbednosnim interesima", rekao je Hil. Dodao je da zna da se Srbi ne slažu sa tim i ocenio da je konačno najbolje za Srbiju da bude u NATO-u.



"Biće potrebno vreme, jako dobro sam svestan istorije. Istoričari gledaju unazad, diplomate unapred. Verujem da će Srbija shvatiti da je zajednička odbrana najbolje rešenje", naveo je ambasador Hil.



Na pitanje da li ima očekivanja od nove Vlade Srbije odgovara da bi voleo da vidi kakva će ona biti, da je spreman da radi sa novom vladom i da je radoznao da vidi u kom pravcu će ona ići.



"Jako se važna stvar desila 24. februara kada je počela invazija Rusije na susednu zemlju. Zaista ne razumem kako neko može da bude podržavalac Rusije ili da govori u prilog Rusiji. Nadam se da nova vlada zauzeti određeni pravac, ali to je na ljudima koji formiraju vladu", rekao je Hil.



Na pitanje da taj određeni pravac podrazumeva manje saradnje sa Rusijom Hil kaže da ne bi rekao saradnje već manje vere u Rusiju.



"Ideja da će Rusija rešiti srpske probleme na Kosovu ili negde druge, pa samo pogledajte situaciju u Ukrajini i recite mi da je validan predlog da se Srbija može osloniti na Rusiju za bilo šta", naveo je ambasador Hil.