Модел ЗСО по узору на Источну Белгију неприхватљив за Србију

У изјави за Танјуг, Митић каже да је посебно проблематично што у тој иницијативи САД и ЕУ постоји и намера да се кроз другачије виђање ЗСО што пре дође до легализације једнострано проглашене независности Косова.



Он примећује и да је и сам тренутак доласка Ескобара и Лајчака проблематичан - пред изборну кампању у Србији.



На неки начин постоји опасност да је један од њихових интереса да утичу на одређене политичке актере у Србији и да у неку руку утичу на то да се у те разговоре око ЗСО, око тих нових модела, укључи и прича око дозволе, односно омогућавања Србима на КиМ да гласају на парламетнарним изборима. То је јако опасно, каже он.



Митић наглашава да би Београд требало да се придржава договореног из Бриселског споразума, иако је и он, како каже, "сам по себи проблематичан", јер је предвиђао да Београд повуче своје институције са КиМ, а да се заузврат формира ЗСО са извршним овлашћењима.



И с онаквом ЗСО, Бриселски споразум је био доста контроверзан, а без тих овлашћња је апсолутно неприхватљиво, рекао је Митић.



Запитао се да ли се на тај начин поново повлађује Албанцима и Аљбину Куртију и након свих њихових једностраних потеза које су само у последњих годину дана спровели, наводећи таксе и немогућност Србима да гласају на референдуму.



Говорећи о моделу "Источне Белгије", Митић наводи да прво није познато да ли је то тај предлог који ће Ескобар и Лајчак изнети, а друго није познато које елементе модела "Источне Белгије" предвиђају да примене.



Митић објашњава да се модел "Источне Белгије" тиче културне аутономије немачке заједнице у Белгији коју чини око 76.000 Немаца у држави која има око 11 милиона становника.



Срба на КиМ има више, а КиМ има 10 пута мање становника него што има Белгија. Дакле, то је неупоредиво. Такође, Белгија је држава у којој се одлуке доносе неком врстом консензуса између с једне стране Фламанаца на северу и Валонаца на југу. Они су главни актери, а немачка заједница нема неки велики удео у одлучивању. И то је апсолутно неупоредиво са значајем и утицајем који би српска заједница требало да има на КиМ, наглашава Митић.



Указује и да је неупоредива безбедност коју има немачка заједница у Белгији и српска заједница на КиМ, додајући да је формирањем ЗСО била идеја да се Србима омогући та заштита каква Немцима у Белгији није потребна.



Митић наглашава да је због свега тога тај модел, као и сваки други модел, за Србију неприхватљив и додаје да би требало да се имплементира оно што је договорено.



Упозорава да ће, као и до сада, бити покушаја да се на различите начине ЗСО претвори у неку врсту невладине организације или неког модела који би био прихватљив за Албанце.



На питање да ли ће долазак Ескобара и Лајчака "откочити" дијалог између Београда и Приштине, Митић каже да ће то бити тешко, с озбиром на чињеницу да Албанци одбијају да направе било какав компромис и око најмањих техничких питања.



Истиче да је право питање у овој ситуацији како су се Американци поново "увукли" у те преговоре с обзиром да раније ни на који начин Американцима није дозвољено да се укључе у дијалог и да је Бриселски споразум договорен уз посредништво ЕУ.



Митић указује да се Лајчаку очигледно жури, јер од када је постављен за специјалног изасланика ЕУ за дијалог између Београда и Приштине он није направио никакав напредак.



То указује да ЕУ нема инструмента и утицаја на косовске Албанце, додаје Митић.



С друге стране, примећује и да се администрација америчког председника Џоа Бајдена консолидовала и кренула у једну "офанзивнију акцију", те да је након дебакла у Авганистану, Вашинготну потребан један спољнополитички успех.



Оцењује да ће због тога САД даље "гурати причу" око Западног Балкана, и то не само око КиМ, већ и око БиХ.



Разумем њихов покушај да убрзају, да искористе изборни контекст овде и међународни контекст, али не видим потребу да се Београд на било који начин увлачи у један бржи процес преговора, закључио је Митић.