Model ZSO po uzoru na Istočnu Belgiju neprihvatljiv za Srbiju

U izjavi za Tanjug, Mitić kaže da je posebno problematično što u toj inicijativi SAD i EU postoji i namera da se kroz drugačije viđanje ZSO što pre dođe do legalizacije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.



On primećuje i da je i sam trenutak dolaska Eskobara i Lajčaka problematičan - pred izbornu kampanju u Srbiji.



Na neki način postoji opasnost da je jedan od njihovih interesa da utiču na određene političke aktere u Srbiji i da u neku ruku utiču na to da se u te razgovore oko ZSO, oko tih novih modela, uključi i priča oko dozvole, odnosno omogućavanja Srbima na KiM da glasaju na parlametnarnim izborima. To je jako opasno, kaže on.



Mitić naglašava da bi Beograd trebalo da se pridržava dogovorenog iz Briselskog sporazuma, iako je i on, kako kaže, "sam po sebi problematičan", jer je predviđao da Beograd povuče svoje institucije sa KiM, a da se zauzvrat formira ZSO sa izvršnim ovlašćenjima.



I s onakvom ZSO, Briselski sporazum je bio dosta kontroverzan, a bez tih ovlašćnja je apsolutno neprihvatljivo, rekao je Mitić.



Zapitao se da li se na taj način ponovo povlađuje Albancima i Aljbinu Kurtiju i nakon svih njihovih jednostranih poteza koje su samo u poslednjih godinu dana sproveli, navodeći takse i nemogućnost Srbima da glasaju na referendumu.



Govoreći o modelu "Istočne Belgije", Mitić navodi da prvo nije poznato da li je to taj predlog koji će Eskobar i Lajčak izneti, a drugo nije poznato koje elemente modela "Istočne Belgije" predviđaju da primene.



Mitić objašnjava da se model "Istočne Belgije" tiče kulturne autonomije nemačke zajednice u Belgiji koju čini oko 76.000 Nemaca u državi koja ima oko 11 miliona stanovnika.



Srba na KiM ima više, a KiM ima 10 puta manje stanovnika nego što ima Belgija. Dakle, to je neuporedivo. Takođe, Belgija je država u kojoj se odluke donose nekom vrstom konsenzusa između s jedne strane Flamanaca na severu i Valonaca na jugu. Oni su glavni akteri, a nemačka zajednica nema neki veliki udeo u odlučivanju. I to je apsolutno neuporedivo sa značajem i uticajem koji bi srpska zajednica trebalo da ima na KiM, naglašava Mitić.



Ukazuje i da je neuporediva bezbednost koju ima nemačka zajednica u Belgiji i srpska zajednica na KiM, dodajući da je formiranjem ZSO bila ideja da se Srbima omogući ta zaštita kakva Nemcima u Belgiji nije potrebna.



Mitić naglašava da je zbog svega toga taj model, kao i svaki drugi model, za Srbiju neprihvatljiv i dodaje da bi trebalo da se implementira ono što je dogovoreno.



Upozorava da će, kao i do sada, biti pokušaja da se na različite načine ZSO pretvori u neku vrstu nevladine organizacije ili nekog modela koji bi bio prihvatljiv za Albance.



Na pitanje da li će dolazak Eskobara i Lajčaka "otkočiti" dijalog između Beograda i Prištine, Mitić kaže da će to biti teško, s ozbirom na činjenicu da Albanci odbijaju da naprave bilo kakav kompromis i oko najmanjih tehničkih pitanja.



Ističe da je pravo pitanje u ovoj situaciji kako su se Amerikanci ponovo "uvukli" u te pregovore s obzirom da ranije ni na koji način Amerikancima nije dozvoljeno da se uključe u dijalog i da je Briselski sporazum dogovoren uz posredništvo EU.



Mitić ukazuje da se Lajčaku očigledno žuri, jer od kada je postavljen za specijalnog izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine on nije napravio nikakav napredak.



To ukazuje da EU nema instrumenta i uticaja na kosovske Albance, dodaje Mitić.



S druge strane, primećuje i da se administracija američkog predsednika Džoa Bajdena konsolidovala i krenula u jednu "ofanzivniju akciju", te da je nakon debakla u Avganistanu, Vašingotnu potreban jedan spoljnopolitički uspeh.



Ocenjuje da će zbog toga SAD dalje "gurati priču" oko Zapadnog Balkana, i to ne samo oko KiM, već i oko BiH.



Razumem njihov pokušaj da ubrzaju, da iskoriste izborni kontekst ovde i međunarodni kontekst, ali ne vidim potrebu da se Beograd na bilo koji način uvlači u jedan brži proces pregovora, zaključio je Mitić.