Мировић и Недимовић: Почели велики радови на систему за наводњавање

Председник Покрајинске Владе Игор Мировић каже да су на Међи, у општини Житиште на северу наше земље, почели велики радови на систему за наводњавање у оквиру националног програма који спроводи Влада Републике Србије, а финансирани су из Програма за наводњавање, тачније из Абу Даби фонда.

У Војводини су почели први радови на реализацији 11 пројеката, од тога четири данас, још пет пројеката у наредних данима, и два велика пројекта у току ове године.Он је Међу посетио заједно са министром пољопривреде Браниславом Недимовићем, али и председницима општина, градоначелником Зрењанина, директором ЈВП „Воде Војводине“.

У оквиру првог пројекта у насељу Међа, 17 километара дуг канал биће претворен у двонаменски и служити за наводњавање.

„Заједно са пројектима у централној и јужној Србији ћемо спроводити радове који ће направити систем за наводњавање који ће покривати више од 50.000 хектара“, каже Мировић и додаје да је то „њихов одговор на климатске промене, које се дешавају и годинама уназад, али да сада коначно имамо решење.“  Према његовим речима, они који су пре њих спроводили пројекте, нису успели да припреме и доведу ствари до реализације, које се сада дешавају у Међи.Поред овог пројекта, земљани радови и изградња реализују се и на каналима двонаменског система Итебеј  И, Јанков мост И  и ИИ, као и Речеј.

„У читавој Војводини ће се радити на оваквим пројектима, а кључна ствар је не стати ниједне године у раду, који је започет преко Абу Даби фонда, а наставила да спроводи Влада РС, и битно је да имамо потпуни континуитет, све док не доведемо број хектара система за наводњавање европском просеку“,  каже Мировић и додаје „да мора да се ради у наредних десет, петнаест година у потпуном континуитету. Управо из тог разлога, на седници Владе Војводине 31.августа „Воде Војводине“ биће додељено 100 милиона динара за припремну пројектне документације за другу фазу система за наводњавање.“Мировић напомиње да по овом питању не сме бити стајања, на то нас опомиње време.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић каже да је њихов одговор на сналажење са временским приликама и неприликама прича о наводњавању, која ће бити завршена ове године и уложено скоро 1,5 милијарди динара.

„Бар две деценије се овоме није полагала никаква пажња. Ова влада се ухватила у коштац са проблемом и ми више не стајемо“,  каже Недимовић и додаје да ће до краја године биће покривено 50.000 хектара системима за наводњавање, а новцем који ће „Воде Војводине“ које су и задужене за овај потез, добити до краја месеца, планирају да пређу шестоцифрену бројку система за наводњавање.“

Он додаје да су прва четири најмањи пројекти, а други што следе много већи, а хидросистем Мачва обухватиће 11.000 хектара системима за наводњавање у једном потезу, за који се тренутно спрема тендерска документација. Он поручује као и председник Покрајинске владе да нема стајања наредних 300 дана и за водопривреду и пољопривреду иду бољи дани. Следе радови који вреде 80 милиона долара.

„То и јесте наш одговор за сушу, након система за наводњавање, следи елетрификација поља, нови систем противградне мреже новом технологијом која ће се правити у Крушевцу, дакле домаћа производња“,  каже Недимовић и додаје „да је чињеница да климатске промене узимају данак, а на нама да им се супроставимо знањем, науком и финансирањем.“

Маша Стакић

Почетак радова у Међи Фото: Ј.Ивановић

Суша преполовила род, пројекти неопходни

Суша је ове године нанела велику штету пољопривредницима, поготово средњи Банат, где су преполовљени усеви сунцокрета, кукуруза, чак и више од половине, који имају предлог да се прогласи елементарна непогода и отпишу порези и накнаде за наводњавање.

"Војводина и Мачва имаће више од 50.000 хектара",  напомиње Мировић и додаје да је неко правио овај канал 60-тих и 70-тих година и онда се изгубила нит. Према његовим речима, кључ је континуитету како не би било штета, већ временске прилике предупређене.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић каже да су свесни свих проблема и када буде завршена жетва онда ће имати јасан пресек ствар.

"Наш одговор на то су системи за наводњавање, пољопривреда је комплексна ствар која се мора посматрати у петогодишњем периоду", каже Недимовић и напомиње да су свесни проблема и да не беже од реакције, а најбољи показатељ су системи за наводњавање, али и осигурања.Он додаје да не жели да се бави предвиђањем, већ научним основама."Наравно да постоји штета и нико то не пориче, на жалост немамо 2012.годину, и немојте мислити да нећемо наћи одговарајући ниво мере",  напомиње Недимовић.Он каже да је њихов одговор да засучу рукаве и граде, јер се само тако прави држава.

"И идуће године имаћемо 40 одсто повраћај од осигурања, а сносићемо и ризик који су предузели пољопривредници који се нису осигурали",  каже Недимовић и додаје да је то дугогодишњи проблем, а решење је едукација. Недимовић каже да је јуче ујутру имао састанак са малинарима из Ивањице, али није било приче о цени, већ о развоју малинарства, системима за наводњавање и противградној заштити.

"Увек ћемо рећи како ствари стоје, а ризици постоје у сваком пословању. Ми сада прелазимо са првог нивоа на виши, упркос околностима",  каже Недимовић и додаје да ће у будућности да инсистирају на осигурању од мањег приноса, за оне који не желе да се осигурају од суше.Према његовим речима, раде на једном новом алату у сарадњи са Министарством финансија, те су са Светском банком потписали споразум о осигурању буџета од штета које настају у пољопривреди.

"Да не би морали стално да захватамо из буџета, већ улазимо у један нови процес, расподеле ризика, и то се код нас дешава по први пут",  каже Недимовић и додаје да већ неке локалне самоуправе то раде и мора се ући у клинч са проблемом.

Циљ наводњавање 300.000 хектара

Систем у Међи је један од мањих система, и раније је користио само за одводњавање, а сада ће имати две сврхе.

"Прво се уклања растиње, па се продубљује канал како би вода могла гравитационо да иде од Бегеја па 17 километара низ канал, а битно је да не дође до изливања и људи ће моћи са обе стране канала да раде одводњавање", каже Недимовић.

Србија свега три одсто наводњава земљу, док је европски просек око 20 одсто. "За 5,6 година доћи ћемо до цифре од 300.000 хектара" каже Недимовић и додаје да већ имају систем подршке за бунар, за систем цеви, кап по кап итд.