Милош Вучевић и Светозар Милетић - Обојица адвокати и најмлађи градоначелници Српске Атине

- Милош Вучевић је први лидер водеће странке у Србији, који није био базиран у београдском политичком миљеу, још од Стевана Дороњског и Бошка Крунића, који су током осамдесетих година прошлог века били председници Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Додуше, ове две значајне политичке личности из комунистичког периода не могу да се вежу за политику коју бисмо назвали српском. Неко ће се сетити и несрећног Бојана Пајтића када говоримо о српском северу, али и то би поређење било неумесно, како због политике коју је водио, тако и због чињенице да је био председник Демократске странке између 2016. и 2018, када је њена улога на српској политичкој сцени била далеко од водеће, а Пајтић је био оличење њене декаденције и стечајни управник пред коначну пропаст.

Вучевић наставио пут који је трасирао Милетић

Зато Милоша Вучевића можемо једино поредити са политичким горостасима српског севера у 19. веку. Он је, попут Светозара Милетића, засновао адвокатску праксу у Новом Саду. Градоначелник тог града Вучевић постаје у 38, а Милетић је изабран у 35. години живота. Великог Светозара су у два мандата империјалне власти суспендовале са положаја, јер је уводио српски језик и заставу у службену употребу, док су Вучевића у три мандата нападале и оспоравале слуге неких нових империја, због враћања ћирилице, градске славе и других напредних родољубивих и урбанистичких иницијатива. Милош Вучевић је једини који је освојио три мандата на челу Новог Сада. Његова деценија на тој дужности била је заправо остварење свих оних визија Српске Атине, које је трасирао Светозар Милетић пре једног и по века, а у чијем остварењу је сурово онемогућен насиљем антисрпских државних власти оног доба.

Обојица лидери странке

Светозар Милетић – адвокат из Новог Сада, због политике је напустио своју праксу, баш као што је то учинио и Милош Вучевић. Српска народна слободоумна странка, коју је Милетић основао 1869. године настала је читаву деценију пре првих назнака партијског организовања у Кнежевини Србији и као таква је утицала на све странке које ће настати јужно од Саве и Дунава. Из Милетићеве странке настала је и Српска народна радикална странка Јаше Томића 1887. године, чије ће наслеђе и вредности обликовати политички активизам национално освешћених младих Новосађана, попут Милоша Вучевића и на крају двадесетог века, када је окончано вештачко, једнопартијско, идеолошко једноумље титозима. Историјске околности су учиниле да Светозар Милетић никада свој рад и квалитет није могао да стави у службу свог народа и државе јужно од Саве и Дунава.

Баштиник вредности политичких великана

Никада у то време није могао да настане свесрпски политички тим, какав је саставио Александар Вучић током последње децененије у Српској напредној странци. Изузетака је ипак било и ту улога Милоша Вучевића, као министра одбране, подсећа на још једног Бачванина из 19. века, Атанасија Николића, који је под кнезом Михаилом Обреновићем и државником Илијом Гарашанином дао велики допринос успостављању и организовању српске војске, војне индустрије и војне просвете.

Као председник Српске напредне странке, потпредседник Владе и министар одбране, Милош Вучевић је на трагу ових великана и истински баштиник њихових вредности и њиховог родољубља. Он данас у престоници Србије сведочи сву ону љубав, са којом смо ми, Срби са севера, одувек гледали ка Београду и учествовали у стварању, унапређењу и јачању наше отаџбине и њеној бризи о свим Србима, ма где живели.

Сава Стамболић, Центар за друштвену стабилност