Мађарска пружа подршку Србији на европском путу

– Мађарска од 2015. сваке године има бар једну инвестицију у Србији – рекао је Пинтер новинарима. – У 2015. смо имали инвестиције у Сенти, 2016. у Суботици и Нишу, 2017. у Бечеју... Упркос тим инвестицијама и томе што поклањамо велику пажњу доласку наших инвеститора у Србију, наша држава још није међу десет највећих страних инвеститора у Србији. Захваљујући тим одличним билатералним везама, које верујем да ће остати на овом сјајно добром трагу, ја сам сигуран у то да ће Мађарска врло брзо бити међу десет највећих иностраних инвеститора у Србији.

Амбасадор Мађарске јуче је учествовао на трибини „Српско-мађарски односи у 21. веку” која је у организацији новосадског Центра за друштвену стабилност одржана у Скупштини Војводине. Намера организатора је била, како је то на питање новинара навео портпарол Центра Предраг Рајић, да се кроз дискусију сагледају односи, не само двеју влада него и двају народа, и да се укаже на она питања која би се можда могла још отворити. Осим амбасадора, прилог дискусији дали су и председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, као и директор Завода за uybеnikе Драгољуб Којчић. 

Пинтер је уочи почетка трибине рекао новинарима и да је Мађарска већ годинама најважнији партнер Србији на европском путу. Мађарска влада, навео је он, од 2015. године обезбеђује једног од својих најбољих стручњака Влади Србије који на дневном нивоу учествује у пословима Министарства европских интеграција и обезбеђује подршку Србији на европском путу.

– Србија као и до сада може да очекује нашу подршку у процесу евроинтеграција, не само у Бриселу него и у другим главним градовима Европске уније – поручио је Пинтер.

Пастор је на питање новинара на који начин се ти добри односи између Србије и Мађарске рефлектују на односе између грађана српске и мађарске националности, рекао да може само поновити онај одговор који перманентно даје на то питање.

– Мислим да највећи бенефит од развоја односа двеју држава имају мађарска заједница у Војводини и српска заједница у Мађарској – казао је Пастор. – Упоређујући садашње стање с неким prеthodnim које памтимо, мислим да је највећи искорак у том смислу то да се данас у Србији мађарска заједница не доживљава као потенцијални фактор дестабилности или нестабилности, него се доживљава с прихватањем, поштовањем и отвореношћу. Мислим да је то највећи и најзначајнији допринос из развоја тих међудржавних односа.    

Мешовита међудржавна комисија продужила рад

На питање „Дневника” када ће јавност бити упозната с резултатима рада Мешовите међудржавне комисије која је истраживала чињенице историјских догађаја за време и после Дргугог светског рата у Војводини, амбасадор Мађарске Атила Пинтер је одговорио да је Комисија продужила свој рад, али да се нада да ће тај посао бити завршен.

– Желели смо да тај рад закључимо ове године, али Комисија је наговестила да би желела да га настави, тако да овог тренутка не бих могао да одговорим на ваше питање. Ми смо подржали да се то поглавље процеса помирења закључи јер бисмо тада могли да се концентришемо на остала питања из области културе, привреде, трговине и спорта, а не само на она која су проузроковала веома озбиљне проблеме за све нас.

Директор Завода за uybеnikе Драгољуб Којчић је, осврћујући се на различите фазе односа који су Србија и Мађарска имале кроз историју, оценио да су односи двеју држава константно у узлазној фази, истичући значај мађарске националне заједнице у градњи тих односа, као и економску сарадњу која свима доноси бенефит. Он је нагласио да позитивна еволуција односа Србије и Мађарске нисје само на корист тих држава него представља добру парадигму за целу европску заједницу.  

Е. Марјанов