Лихт: Црвене линије флексибилније него што понекад видимо
БЕОГРАД : Немогуће је доћи до одрживог и одговорног решења једног тако значајног питања као што је Косово и Метохија без озбиљног и тешког дијалога, поручује председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт.
"Присталица сам дијалога о свим значајним питањима, да се друштво пита, да се разне структуре питају, а пре свега компетентни људи", каже Лихт за Танјуг.
Она је уверена да је широк дијалог о будућности односа Београда и Приштине потребан једнако као и дијалог о свим другим важним питањима, јер је, каже, дијалог предуслов да развијамо нормалну демократску процедуру и начин да се вратимо основним демократским принципима
Они који унапред одбацују дијалог о Косову, без обзира од кога потиче иницијатива, у суштини дижу руке од демократских процедура:
"Дубоко сам уверена да, од белих листића до одбацивања дијалога, они који би требало да буду на неки начин и носиоци и чувари демократских принципа- од њих одустају, одустају од улоге у томе и од одговорности", уверена је Лихт.
Чињеница да је одговорност представника власти неспорно највећа ништа на томе не мења.
Истовремено, нада се да ће владајућа коалиција, влада и председник озбиљно и одговорно слушати и учествовати у дијалогу и учити, јер, примећује, стигло је већ много корисних идеја, али они морају бити свесни да је њихова одговорност највећа.
"Они су изабрани да у наше име доносе врло тешке одлуке, а ово може да буде једна врло тешка одлука", поручује.
На питање које су црвене линије које Београд не би смео да пређе у разговорима с међународном заједницом Приштином, Лихт примећује да су оне "с времена на време много флексибилније него што то видимо и него што се показало".
"Лично, дубоко сам убеђена да је заштита државних и националних интереса нешто о чему апсолутно мора да се води рачуна", наводи Лихт.
У том смислу се позива на, како оцењује, изузетно значајну изјаву професора Тибора Варадија, дату раније Танјугу, да су границе црвених линија - територијална и персонална аутономија за Србе на Косову и заштита културних споменика.
Лихт каже да би она можда ишла и корак даље и предложила екстериторијалност најзначајнијих културних и историјских споменика, који су, додаје, пре свега верске природе.
"То су објекти који су не само тековина српске историје и културе, него су цивилизацијски споменици и као такви морају бити заштићени", сматра Лихт.
