Лидери ЕУ шаљу поруку Београду и Приштини да очекују напредак дијалога
БРИСЕЛ: Лидери ЕУ састаће се данас на дводневном самиту у Бриселу са кога ће, између осталог, Београду и Приштини послати поруку да се очекује брзи напредак у дијалогу с циљем нормализације односа.
Ову тачку дневног реда је за Танјуг најавио високи европски званичник потврђујући да ће Западни Балкан бити споменут у закључцима самита, али није могао да пружи више појединости.
Други неименовани извор за Танјуг наводи да су лидери ЕУ одлучили да повећају притисак и на Београд и на Приштину од којих очекују напредак у дијалогу и преговоре који воде нормализацији односа.
У нацрту закључака самита у који је Радио Слободна Европа (РСЕ) имала увид пише да ЕУ поздравља француско-немачки предлог решења за КиМ као "историјску шансу" коју Београд и Приштина треба да искористе.
"Европски савет поздравља европски предлог за постављање односа између две стране на нову и одрживу основу као историјску шансу коју обе стране треба да искористе и у циљу остваривања своје европске перспективе", наводи се у нацрту закључака предстојећег самита у Бриселу.
Такође ће се, путем закључака, апеловати на обе стране да “у потпуности и без услова спроведу”, обавезе на које су се обавезале у оквиру дијалога, укључујући бриселске споразуме из 2013. и 2015. године о стварању Заједнице српских општина, наводи РСЕ.
На дневном реду данашњег самита су три главне тачке дневног реда, подршка Украјини, економија и конкурентност и миграционе политике Уније.
Лидери ЕУ ће дочекати украјинског председника Володимира Зеленског у Бриселу да би показали њихову подршку Украјини.
Зеленски треба да се обрати европским лидерима у току дана, а очекује се да ће затражити већу војну помоћ од западних савезника у рату против Русије.
Украјински председник ће се такође обратити у Европском парламенту.
Очекивани долазак Зеленског засенио је prеthodnu агенду самита који је првобитно био заказан као посебна седница за решавање проблема миграција.
Савет ЕУ је под интензивним притиском земаља попут Аустрије и Холандије да лидери ЕУ разговарају о управљању миграцијама.
Сарадник центра за геополитику при универзитету Кембриџ Тимоти Лес изјавио је данас да у дијалогу Београда и Приштине ништа није загарантовано, као и да ће дипломатама бити потребни месеци да помире супротстављене позиције две стране.
Он је за Танјуг рекао да чак ни то можда није могуће.
Како је појаснио многи проблеми "леже на путу", а две стране су далеко једна од друге у погледу детаља.
Објашњава да Приштина инсистира на минималистичкој визији Заједнице српских општина, условљено признањем Косова од стране Србије међу многим другим условима који су Србији неприхватљиви, док Србија "гура" максималистичку визију ЗСО и одбија да призна Косово што је за Албанце неприхватљиво.
"Такође постоји снажно противљење договору и у Србији и на Косову у ширем смислу, што ограничава маневарски простор две владе за компромис. У оба случаја, много друштва се противи договору. Тако чини, углавном, и формална политичка опозиција. У случају Србије то чини и СПС, један од коалиционих партнера", рекао је Лес.
Лес је истакао да је из других случајева широм света, попут Блиског истока, познато да напори дипломата да постигну договор између снажно подељених група могу бити близу успеха, а затим да на "последњој препреци" пропадну.
"Понекад то може изазвати оштар преокрет у политици, јер су покушаји компромиса праћени сломом односа и напорима обе стране да своје циљеве остваре непреговарачким средствима. У случају Косова, мој лични став је да је неуспех у овом тренутку вероватан најмање колико и успех, мада морам да нагласим да не могу да предвидим будућност", рекао је Лес.
Он је додао да није убеђен да је подстицај за договор довољно јак у Србији јер је главна корист, односно чланство у ЕУ, неухватљиво, а да "очигледне претње, као што је крај ЕУ финансирање и суспензија безвизног приступа Србије шенгенској зони, немају кредибилитет с обзиром на потребу договора свих чланица ЕУ.
Како каже иста логика важи и за косовску страну.
"Оно што можемо рећи је да су, под интензивним дипломатским притиском,
обе стране прихватиле план уз посредовање ЕУ као основу за преговоре, а да Влада Србије има подршку парламента да се настави. У начелу постоји договор који треба да се склопи", рекао је он.