Кумови урбанистичкe мафије: У време ДОС-а порушено пола Новог Сада и изграђене две најружније зграде у заштићеном градском језгру
Удружена новосадска опозиција обећава да ће спречити даље урбанистичко уништавање Новог Сада, а два највећа "урбицида" у новојој историји Новог Сада реализована су у време кад су они били на власти.
Од 2000. до 2004. кад су заједно на власти били Демократска странка, Лига социјалдемократа Војводине и ДСС, изграђени су Париски магазин и тржни центар "Лупус" који су у потпуноси наружили најстрожи центар Новог Сада који је законом заштићен као културно-историјска целина од посебног значаја за државу.
Пурушен је део Алмашког гробља, скоро цела Грбавица, и дата дозвола за надоградњу станова на споменику културе.
Ругло у срцу града
Париски магазин подигао је контроверзни бизнисмен Ратко Бато Буторовић, 2003. године. Зграда се налази у срцу Новог Сада, између "Менратове палате" и палате на броју 10, које представљају бисере архитектуре с почетка 20. века.
Тржни центар никад није заживео, од почетка је био полупразан, да би данас, у данима кад ради, представљао само пролаз из улице Краља Александра до Позоришног трга.
Новосадска стручна јавност није протестовала 2002. и 2003. када је почела раелизација овог опскурног пројекта.
У градској власти, коју је предводио Борислав Новаковић из ДС-а као председник Скупштине града и Бранислав Поморишки из ЛСВ-а, као председник тадашње градске владе, за урбанизам је прво била задужена Донка Станчић, а након сукоба DS-DSS због афере Солун и борбе за ресоре и моћ и републичкој власти, урбанистичко кормило је преузео Слободан Јовановић кадар ЛСВ-а.
Атак на културно-историјско наслеђе
Лупус се налази у Змај Јовиној улици, главној улици у граду, у непосредној близини објеката од велике историјске важности за Нови Сад као што су Градска библиотека, Патријаршијски дом и вила "Бели лав" најстарија кућа у Новом Саду. Лупус се налази у старом језгру града које је до темеља било порушено у бомбардовању 1849. године, и које је обновљено након тога, у време кад је градоначелник Новог Сада постао Змајев отац Павле Јовановић.
У непосредној близини ове зграде од стаклених панела, налазе се зидови објеката у којима још увек стоје ђулад из тог бомбардовања. Међутим бурна и страшна историја, није била довољан разлог да се не центар града не нађе на удару нове власти у првим годинама после 5. октобра.
Спрега с урбанистичком мафијом
Париски магазин и Лупус иако најдрастичнији примери урбанистичког насиља, нису једини такви случајеви. У зениту њихове моћи порушен је и део Алмашког гробља, а познато је да је у то време дата дозвола да се изврши надоградња станова на Адамовићевој палати на Тргу младенаца, заштићеном културном добру. Поред тога, порушена је цела Грбавица и из кварта са породичним кућама и двориштима са много зеленила, претворена у бетонско ругло без иједног дрвета.
Грбавица је порушена од 2000. до 2004, тако што су три инвеститора блиска Демократској странци и Лиги социјалдемократа Војводине, рушили куће и правили зграде мимо урбанистичког плана, а онда су зграде, или нелегални спратови, накнадно легализовани на седницама Скупштине града. ДСС је након избацивања из власти 2002. тврдио да су ДС и Лига направиле грађевинску мафију, којој за новац обезбеђују парцеле и легализују нелегалне квадрате. Данас су се сви заједно ујединили око приче да ће се борити за заустављање урбанистичог хаоса.
Ивана Марић