Ко су Срби који обожавају америчку заставу, а смета им српска тробојка?

Милорад Бојовић

Тоталитаризам је, према мишљењу српске опозиције, настао у Сједињеним Америчким Државама, које су за њих, у исто време, бастион демократије. Парадокс није случајан. Он је, као и све што има везе с опозицијом, у свесној свађи с разумом. Опозиција и њима блиски интелектуалци и медији згрожени су што је Сретење – Дан државности Србије прослављено уз излагање застава Србије и ватромет у већим градовима. Кажу – то се ради само у тоталитарним државама у којима је демократија протерана и угушена.

Српски опозиционари хоће да кажу да у Сједињеним Америчким Државама које су још 1776, прве на свету, пантентирале масовну свенародну и сведржавну прославу дана државности, већ 248 година влада тоталитаризам! Улице окићене заставама САД, параде, ватромети и роштиљ су обавезни део прославе 4. јула, Дана независности. Тог дана је, како извештавају амерички медији, у свим продавницима све украшено бојама америчке заставе. Од салвета до пешкира за плажу. Храна се тог дана служи на пластичним тањирима с дизајном заставе, а на исти начин су украшени столњаци, шоље, куће, продавнице. Сви медији, укључујући УСА тудеј, Њујорк тајмс, Вашингтон пост, и све локалне америчке листове прославу најављују као најлепшу и најузвишенију демонстрацију радости и достојанства. А уочи 4. јула објављују плеј листу поп и рок патриотских песама, пригодних за слушање и емитовње током прославе дана државности. Немам доказе, али сам уверен да све особе које се гнушају ватромета и застава Србије, на својој плеј листи имају Спрингстинов хит Борн ин the У.С.А, Год bless the У.С.А. Лија Гринвуда, или Год bless Америца Ирвинга Берилна у извођењу Кети Смит, Америцан Women Ленија Кравица, Цолор ме Америца Доли Партон, Америцан пие Дона Маклина, Америцан гирл Тома Петија, Индепенденце day Мартине Макбрајдс...

Истовремено, као да их је змија ујела, пребацују ТВ канале и радио станице које емитују Боже правде, Царевчеву Бољарку и Марш на Дрину, Тамо делеко, Кажи одакле си сине. Одобравају “мислиоце” који Његоша проглашавају за шовинисту, Петра Кочића за националисту, а прихватају само ауторе који Србију представљају као земљу неписмене, затуцане, корумпиране руље, која се надахњује застарелим стеротипима и не зна ништа о демократији.

У исто време се надахњују мислима „отаца Америке“. Џон Адамс, један од писаца Декларације о независности, написао је 2. јула 1776. уочи прве прославе, у писму својој ћерки Абигејл, да ће Дан независности постати „најупечатљивија епоха у историји Америке. Спреман сам да верујем да ће га наредне генерације прослављати као велики јубиларни фестивал. Требало би да буде свечано обележено помпом и парадом, приредбама, играма, спортом, оружјем, од данас па заувек“. Постоји ли рационално објашњење зашто један број грађана Србије, који себе сматрају елитом, Сретење, које представља српски Дан независности, доживљава као директан напад на себе, као поништење њихове личности?

Не, али можемо да покушамо. Постоје две могућности. Под један, српска опозиција сматра да је амерички Дан независности парада тоталитарног „пијанства и кича“. Што је највероватније апсолутно немогуће. Под два, аксиомски је извесно да српска опозиција сматра да је прослава 4. јула манифестација једнакости, мира, љубави, углађеног поноса и толеранције. Поставља се зачуђујуће питање, како их онда у исто време заставе Србије асоцирају на диктатуру? На неслободу? На кршење људских права? Како им је ватромет у Сијетлу, или Детроиту, врхунска демократска свечаност, а ватромет у Новом Саду, Београду или Крагујевцу, еманација тоталитаризма?

Питам се, хоће ли амбасада Сједињених Америчких Држава, која се меша у све и свашта, тражити од опозиције да руководству САД и Американцима упути јавно извињење због тврдњи да се Сретење слави по узору на државе у којима царује тоталитаризам? Неће! Они деле заједничко мишљење да је љубав према Америци природна и пожељна, а да љубав према Србији представља противприродни блуд. Још је неприродније кад се ишчуђавају зашто Срби не гласају за њих.

Немам доказе, али сам уверен да све особе које се гнушају ватромета и застава Србије, на својој плеј листи имају Спринстинов хит Борн ин the У.С.А, Год bless the У.С.А. Лија Грунвуда, Лифе он highway Раскал Флетса, Цолор ме Америца Доли Партон, Америцан пие, Дона Маклина, Америцан гирл Тома Петија, Индепенденце day Мартине Макбрајдс.

 Аутор је стручњак за односе с јавношћу