Ko su Srbi koji obožavaju američku zastavu, a smeta im srpska trobojka?
Kako im je vatromet u Sijetlu, ili Detroitu, vrhunska demokratska svečanost, a vatromet u Novom Sadu, Beogradu ili Kragujevcu, emanacija totalitarizma?
Milorad Bojović
Totalitarizam je, prema mišljenju srpske opozicije, nastao u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su za njih, u isto vreme, bastion demokratije. Paradoks nije slučajan. On je, kao i sve što ima veze s opozicijom, u svesnoj svađi s razumom. Opozicija i njima bliski intelektualci i mediji zgroženi su što je Sretenje – Dan državnosti Srbije proslavljeno uz izlaganje zastava Srbije i vatromet u većim gradovima. Kažu – to se radi samo u totalitarnim državama u kojima je demokratija proterana i ugušena.
Srpski opozicionari hoće da kažu da u Sjedinjenim Američkim Državama koje su još 1776, prve na svetu, pantentirale masovnu svenarodnu i svedržavnu proslavu dana državnosti, već 248 godina vlada totalitarizam! Ulice okićene zastavama SAD, parade, vatrometi i roštilj su obavezni deo proslave 4. jula, Dana nezavisnosti. Tog dana je, kako izveštavaju američki mediji, u svim prodavnicima sve ukrašeno bojama američke zastave. Od salveta do peškira za plažu. Hrana se tog dana služi na plastičnim tanjirima s dizajnom zastave, a na isti način su ukrašeni stolnjaci, šolje, kuće, prodavnice. Svi mediji, uključujući USA tudej, Njujork tajms, Vašington post, i sve lokalne američke listove proslavu najavljuju kao najlepšu i najuzvišeniju demonstraciju radosti i dostojanstva. A uoči 4. jula objavljuju plej listu pop i rok patriotskih pesama, prigodnih za slušanje i emitovnje tokom proslave dana državnosti. Nemam dokaze, ali sam uveren da sve osobe koje se gnušaju vatrometa i zastava Srbije, na svojoj plej listi imaju Springstinov hit Born in the U.S.A, God bless the U.S.A. Lija Grinvuda, ili God bless America Irvinga Berilna u izvođenju Keti Smit, American Women Lenija Kravica, Color me America Doli Parton, American pie Dona Maklina, American girl Toma Petija, Independence day Martine Makbrajds...
Istovremeno, kao da ih je zmija ujela, prebacuju TV kanale i radio stanice koje emituju Bože pravde, Carevčevu Boljarku i Marš na Drinu, Tamo deleko, Kaži odakle si sine. Odobravaju “mislioce” koji Njegoša proglašavaju za šovinistu, Petra Kočića za nacionalistu, a prihvataju samo autore koji Srbiju predstavljaju kao zemlju nepismene, zatucane, korumpirane rulje, koja se nadahnjuje zastarelim sterotipima i ne zna ništa o demokratiji.
U isto vreme se nadahnjuju mislima „otaca Amerike“. Džon Adams, jedan od pisaca Deklaracije o nezavisnosti, napisao je 2. jula 1776. uoči prve proslave, u pismu svojoj ćerki Abigejl, da će Dan nezavisnosti postati „najupečatljivija epoha u istoriji Amerike. Spreman sam da verujem da će ga naredne generacije proslavljati kao veliki jubilarni festival. Trebalo bi da bude svečano obeleženo pompom i paradom, priredbama, igrama, sportom, oružjem, od danas pa zauvek“. Postoji li racionalno objašnjenje zašto jedan broj građana Srbije, koji sebe smatraju elitom, Sretenje, koje predstavlja srpski Dan nezavisnosti, doživljava kao direktan napad na sebe, kao poništenje njihove ličnosti?
Ne, ali možemo da pokušamo. Postoje dve mogućnosti. Pod jedan, srpska opozicija smatra da je američki Dan nezavisnosti parada totalitarnog „pijanstva i kiča“. Što je najverovatnije apsolutno nemoguće. Pod dva, aksiomski je izvesno da srpska opozicija smatra da je proslava 4. jula manifestacija jednakosti, mira, ljubavi, uglađenog ponosa i tolerancije. Postavlja se začuđujuće pitanje, kako ih onda u isto vreme zastave Srbije asociraju na diktaturu? Na neslobodu? Na kršenje ljudskih prava? Kako im je vatromet u Sijetlu, ili Detroitu, vrhunska demokratska svečanost, a vatromet u Novom Sadu, Beogradu ili Kragujevcu, emanacija totalitarizma?
Pitam se, hoće li ambasada Sjedinjenih Američkih Država, koja se meša u sve i svašta, tražiti od opozicije da rukovodstvu SAD i Amerikancima uputi javno izvinjenje zbog tvrdnji da se Sretenje slavi po uzoru na države u kojima caruje totalitarizam? Neće! Oni dele zajedničko mišljenje da je ljubav prema Americi prirodna i poželjna, a da ljubav prema Srbiji predstavlja protivprirodni blud. Još je neprirodnije kad se iščuđavaju zašto Srbi ne glasaju za njih.
Nemam dokaze, ali sam uveren da sve osobe koje se gnušaju vatrometa i zastava Srbije, na svojoj plej listi imaju Sprinstinov hit Born in the U.S.A, God bless the U.S.A. Lija Grunvuda, Life on highway Raskal Fletsa, Color me America Doli Parton, American pie, Dona Maklina, American girl Toma Petija, Independence day Martine Makbrajds.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću