Јоксимовић: Србија током пандемије није била бреме за ЕУ
БЕОГРАД: „Србија током пандемије вируса корона није била бреме за ЕУ, ни привредно, али ни са становишта безбедности”, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Током панела "Како ће изгледати Европа после ковид кризе", у оквиру онлајн Београдског економског форума, Јоксимовић је истакла и да је Србија показала током ковид кризе да може да допринесе, буде инструмент и унесе нову енергију.
Према њеним речима, политика проширења Уније у Србији је схваћена као добар геополитички алат за јачање компететивности и конкурентности ЕУ и повезивање свих од истока до запада, од севера до југа.
"Мислим да је то идеал којим треба да се водимо. Све европске земље би требало да буду део ЕУ", казала је Јоксимовић.
Када је у питању улога других земаља, према речима Јоксимовић, оне имају своје политичке и геополитичке интересе пре свега на Западном Балкану.
Јоксимовић примећује да ипак постоји јак и одлучан фокус ЕУ према региону и сматра да постоји посвећеност.
"Надам се да ће нова методологија за преговоре показати и осликати ту посвећеност ЕУ, али и земаља кандидата", каже Јоксимовић.
Што се тиче Србије, како наводи Јоксимовић, показана је и показује се јака политичка воља, као и то да представља партнера на европском континенту.
"Показујемо јаку политичку вољу да припадамо ЕУ и да имамо алат да можда додатно дамо и нову енергију ЕУ, пре свега мислим у Југоситочној Европи", казала је Јоксимовић и приметила да и ЕУ и земље кандидати, укључујући Србију морају показати више политичке посвећости.
"То је посао и за ЕУ и за нас", истиче министар.
Према њеним речима, све стратешке одлуке које су биле промовисане недавно кроз портфолио нових реформи, шест стратешких cilljеva, показале су да ЕУ озбиљно схвата будуће политике које су усмерене на будућност, али и усвајање нових заједничких политика, каже Јоксимовић и додаје да ту првенствено мисли на kapacittе за зелену транзицију и одрживост.
"Заинтересовани смо да видимо шта ће се догодити са европским буџетом и како ће то утицати на Инвестициони план за Западни Балкан. Наш план за опоравак поред националних планова и јесте у директној вези и зависи од начина на који це ЕУ наћи решење за свој буџет", наводи. Јоксимовић наглашава важност флексибилности и капацитета ЕУ да се адаптира и реагује на ковид кризу, као и способност да покаже солидарност и кохезију, као кључну политику и прикаже да је део европског континета који је битан за ревитализацију Уније као целине.