ЈАВНА РАСПРАВА О ЗНАЧАЈНИМ ДАТУМИМА О Дану Војводине у уторак

Пред Румљанима и заинтересованима из других општина и градова наћи ће се нацрт текста који би, након јавне расправе, требало да буде прослеђен посланицима Скупштине Војводине.

Документ утврђује и Дан Војводине, али и остале датуме значајне за покрајину. Тако ће се у јавној расправи као Дан АП Војводине, по оцени предлагача, представити „најзначајнији дан у историји Војводине и један од најважнијих датума у историји целог српског народа 25. новембар 1918. године, када је 757 посланика Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржане у Новом Саду, на основу права народа на самоопредељење, једногласно донело одлуку о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији“.

На тај датум, уколико буде усвојен као Дан АП Војводине, убудуће ће се додељивати награде и друга јавна признања правним и физичким лицима за значајна остварења у области културе, образовања, науке, привреде, спорта, у области људских и мањинских права и равноправности полова.

У тексту који ће се наћи сутра пред Румљанима наводи се и да, као датуми од покрајинског значаја, треба да се посебно обележавају и 15. мај, поводом Мајске скупштине одржане у Сремским Карловцима 13. и 15. маја 1848. године, на којој је проглашено стварање Српске Војводине, и 10. децембар, Међународни дан људских права, дан када је 1948. године потписана Универзална декларација о људским правима и први пут у историји човечанства признато право свих људи на живот, слободу и безбедност личности, без икаквих разлика. У образложењу за обележавање 10. децембра наводи се и да је обележавање тог датума неопходно као стално подсећање на начела једнакости и равноправности свих људи, уз истовремено истицање да су људска права универзална и да не зависе од националне, идеолошке, социјалне, културне и друге припадности. У АП Војводини, чија је једна од главних карактеристика мултинационалност, та начела посебно добијају на значају.

Музеја присаједињења у Новом Саду налазиће се у простору Музеја и архива Војводине, а у плану је посебна зграда за њега. „Ово је привремено решење, али симболички значајно, јер ћемо први пут на једном месту имати простор на коме ћемо обележити вишевековну борбу за самосталност, политичка права и очување језика и писма”, истакао је председник Мировић током обиласка радова у Музеју присаједињења. Музеј присаједињења обухвата 250 квадратних метара унутрашњег простора и део је реконструисаног Музеја Војводине и Архива Војводине. Музеј ће бити отворен у години када се обележава 100 година од када је на Великој народној скупштини у Новом Саду, Јаша Томић прочитао одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Покрајинска влада је у децембру 2017. одлучила да почасни председник Одбора за обележавање 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији буде председник Србије Александар Вучић, а председник је председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Номинални предлагач тог нацрта, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, истиче да је смисао доношења скупштинског акта о датумима значајним за Војводину да се очува и пренесе свест о значају наведених датума.

Након Руме, о Дану АП Војводине и датумима од значаја јавна расправа одржаће се 10. априла у Зрењанину и 17. априла у Новом Саду.

Уз то, примедбе, предлози и сугестије могу се доставити Покрајинском секретаријату за културу, информисање и односе с верским заједницама на електронску адресу danapvŽvojvodina.gov.rs, или поштом на адресу: Булевар Михајла Пупина 16, 21000 Нови Сад.

А. С.