JAVNA RASPRAVA O ZNAČAJNIM DATUMIMA O Danu Vojvodine u utorak

Pred Rumljanima i zainteresovanima iz drugih opština i gradova naći će se nacrt teksta koji bi, nakon javne rasprave, trebalo da bude prosleđen poslanicima Skupštine Vojvodine.

Dokument utvrđuje i Dan Vojvodine, ali i ostale datume značajne za pokrajinu. Tako će se u javnoj raspravi kao Dan AP Vojvodine, po oceni predlagača, predstaviti „najznačajniji dan u istoriji Vojvodine i jedan od najvažnijih datuma u istoriji celog srpskog naroda 25. novembar 1918. godine, kada je 757 poslanika Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, održane u Novom Sadu, na osnovu prava naroda na samoopredeljenje, jednoglasno donelo odluku o prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji“.

Na taj datum, ukoliko bude usvojen kao Dan AP Vojvodine, ubuduće će se dodeljivati nagrade i druga javna priznanja pravnim i fizičkim licima za značajna ostvarenja u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, privrede, sporta, u oblasti ljudskih i manjinskih prava i ravnopravnosti polova.

U tekstu koji će se naći sutra pred Rumljanima navodi se i da, kao datumi od pokrajinskog značaja, treba da se posebno obeležavaju i 15. maj, povodom Majske skupštine održane u Sremskim Karlovcima 13. i 15. maja 1848. godine, na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine, i 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, dan kada je 1948. godine potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na život, slobodu i bezbednost ličnosti, bez ikakvih razlika. U obrazloženju za obeležavanje 10. decembra navodi se i da je obeležavanje tog datuma neophodno kao stalno podsećanje na načela jednakosti i ravnopravnosti svih ljudi, uz istovremeno isticanje da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne, kulturne i druge pripadnosti. U AP Vojvodini, čija je jedna od glavnih karakteristika multinacionalnost, ta načela posebno dobijaju na značaju.

Muzeja prisajedinjenja u Novom Sadu nalaziće se u prostoru Muzeja i arhiva Vojvodine, a u planu je posebna zgrada za njega. „Ovo je privremeno rešenje, ali simbolički značajno, jer ćemo prvi put na jednom mestu imati prostor na kome ćemo obeležiti viševekovnu borbu za samostalnost, politička prava i očuvanje jezika i pisma”, istakao je predsednik Mirović tokom obilaska radova u Muzeju prisajedinjenja. Muzej prisajedinjenja obuhvata 250 kvadratnih metara unutrašnjeg prostora i deo je rekonstruisanog Muzeja Vojvodine i Arhiva Vojvodine. Muzej će biti otvoren u godini kada se obeležava 100 godina od kada je na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, Jaša Tomić pročitao odluku o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Pokrajinska vlada je u decembru 2017. odlučila da počasni predsednik Odbora za obeležavanje 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji bude predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a predsednik je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Nominalni predlagač tog nacrta, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, ističe da je smisao donošenja skupštinskog akta o datumima značajnim za Vojvodinu da se očuva i prenese svest o značaju navedenih datuma.

Nakon Rume, o Danu AP Vojvodine i datumima od značaja javna rasprava održaće se 10. aprila u Zrenjaninu i 17. aprila u Novom Sadu.

Uz to, primedbe, predlozi i sugestije mogu se dostaviti Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama na elektronsku adresu danapvŽvojvodina.gov.rs, ili poštom na adresu: Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad.

A. S.