ИНТЕРВЈУ Игор Мировић: Окупљање око пројеката развија Војводину

Уочи годишњице председник Покрајинске владе у разговору за “Дневник” истиче да је задовољан реализацијом програма за који каже да је умерен и уравнотежен

- У том програму кључни елемент има економски развој Војводине. Успели смо да уштедимо значајна средства, усмеримо их на пројекте локалног економског развоја, пројекте регионалног развоја и то је мерљиво десетинама пројеката које је финансирала Управа за капитална улагања и покрајински секретаријати са издашнијим buyеtom у 2017. години, него што је био buyеt у 2016. години, не само због чињенице да смо у разговорима око припреме buyеta са Владом Србије обезбедили значајнија средства, већ и због чињенице да смо извршили рефинансирање старих обавеза и на тај начин уштедели близу 400 милиона динара - каже Мировић за наш лист.

Који су то пројекти у оквиру политике равномерног развоја које бисте истакли?

– Много средстава смо уложили у здравствени систем, значајна средства смо уложили у локалне пројекте, посебно у мање развијене општине. Готово све општине у Војводини, 40 прецизно, конкурисале су и добиле средства за пројекте према сопственом избору. Нисмо наметали вољу у том смислу, јер смо желели да локалне самоуправе саме трасирају пут свог развоја. Обезбедили смо до сада највећи buyеt за пољопривреду у износу од осам милијарди динара и средства смо улагали у оне области које не покрива Министарство за пољопривреду и заштиту животне средине. Ти програми су разноврсни и на хиљаде малих и средњих пољопривредних предузетника већ користи та средства. Јачамо потенцијале у пољопривреди, грани која је једна од најзначајнијих у Војводини.

Формирали смо Развојну агенцију Војводине. Ребалансом buyеta идвојили смо 350 милиона динара за РАВ, а у току је припрема уредбе која ће прецизно дефинисати зоне у којима ће се агенција, заједно са надлежним покрајинским секретаријатима, додељивати бесповратна средства за развој предузетништва, повећање броја запослених. У последњем кварталу ове године 350 милиона динара не значе пуно, али ако их вежемо за један квартал, то нам даје назнаку да ће та средства бити много већа у следећој години, да ће све већи број посебно малих компанија у идеји да осавремене свој посао и своја технолошка решења и тиме привуку нови број запослених, моћи да конкуришу и да стваре на тај начин право на доделу средстава.

Образовање је један од важних сегмената друштва у којима Покрајина има доста надлежности.

– У Војводини имамо више од 500 основних и средњих школа и годинама нико није систематски пришао потреби обнове предшколских установа, основних и средњих школа. Тај пројекат започела је Канцеларија за јавна улагања на националном нивоу, али ми смо обезбедили 60 милиона динара за израду пројектне документације, а сада ребалансом buyеta више од 250 милиона за инвестициона одржавања и инвестиције у ту важну грану.

Са градом Новим Садом прошле године потписали сте протокол о сарадњи на неколико важних пројеката.

– Нови Сад није раније имао среће са доделом средстава преко конкурса тадашњег Фонда за капитална улагања. Углавном због различитих политичких структура на различитим нивима власти. Али као Новосађанин и неко ко је годинама радио на развоју града, имао сам потребу да уважим чињеницу да у Новом Саду живи готово сваки  четврти становник Војводине и да имамо институције које су од значаја не само за Нови Сад, већ за целу Војводину. Тако ћемо већ у наредних неколико недеља приступити набавци магнетне резонанце за Дечју болницу. До пролећа се завршава изградња зграде Хитне помоћи коју заједнички реализујемо. Заједно смо и у пројекту реконструкције саобраћаја у Кампусу Новосадског универзитета. Помоћи ћемо пројекат Нови Сад Европска престоница културе 2021. и за ту намену смо обезбедили 87 милиона. Припремамо пројекат изградње новог булевара на траси Сентандрејског пута са новим мостом преко канала Дунав –Тиса -Дунав. Чекамо 12. јул када треба да буде потписан меморандум између Министарства финансија, Европске инвестиционе банке и Министарства здравља и то би значило неку врсту старта за изградњу Б и Ц блока Клиничког центра Војводине. Према незваничним најавама, уколико се то деси 12. јула, процедура би већ током ране јесени била проведена и ја се надам да би најкасније до пролећа имали изабраног извођача радова. То је веома важна вест. Добијамо 400 нових лежајева. Ми смо тај пројекат координирали у припремном смислу, а Министарство ће нам помоћи да након Ниша будемо други град који ће имати тако значајан објекат у систему здравствене заштите.

Прошле године, након вишегодишње паузе, одржана је заједничка седница Републичке и Покрајинске владе. Тада је договорена заједничка сарадња око више пројеката. Да ли се, након избора новог премијера, може очекивати да ће бити и нових сусрета регионалне и националне владе?

- Очекујем да већ током јесени имамо нову заједничку седницу. То ће бити на моју иницијативу, као што је била и први пут. Седница може сад бити одржана и у Београду, а има два циља: - да извршимо анализу заједничког деловања у више од 20 области, односно пројеката, који се тичу Војводине и предложимо неке нове пројекте којима можемо заједнички приступити и финансирати, а везане су за мање развијене општине, за пројекте које локалне самоуправе предлажу у оквиру водоснабдевања, израдње регионалних путних праваца и многе друге. Биће то пре свега још једна потврда идеје да се окупљени око пројеката лакше пробијамо, налазимо изворе финансирања, постављамо темпо који на неки начин усмерава све локалне тимове да буду агилнији и бржи јер се виде извори финансирања и ауторитет две владе који поставља тај темпо. Верујем да ћемо у више од две трећине пројеката, који су договорени на првој заједничкој седници у Новом Саду, имати успешно пролазно време, а да ћемо једну трећину која је у раљама бирократије моћи да додатно убрзамо и започнемо нове пројекте.

Који су најзначајнији пројекти на којима Покрајина и Република заједнички раде?

- То су пројекти заједничког учешћа у набавци најскупље медицинске опреме, попут акцелератора за потребе Института у Сремској Каменици. Имамо један и недостаје нам још један. Са овим новим успели смо драстично да мањимо листе чекања, али са још једним новим би практично елиминисали листе чекања. До јесени верујем да ћемо решити питање заједничког финансирања израде пројектне документације брзе саобраћајнице Нови Сад - Зрењанин - Београд. Банат то тражи. Највећи број мање развијених општина је у средњем и јужном Банату и сама припрема пројекта, а и његова реализација у наредним годинама може допринети бржој индукцији развоја тих средина. Што се тиче пута Нови Сад - Рума имамо напредак. Потписан је уговор са кинеском компанијом ЦРБЦ о припреми пројекта. Разговори се сада воде на техничком нивоу. Надам се уговору у што скорије време Актуелан је и програм наводњавања 13.000 хектара из такозваног Абу Даби фонда. Процедуре су потпуно завршене, чекају се још само формалне сагласности да на 13 локација започне припрема за изградњу објеката за наводњавање у оквиру система ДТД-а, којим управљају “Воде Војводине”. Желимо да на новој седници влада кандидујемо нове пројекте за тај фонд који износи око 100 милиона долара. Биће сигурно речи и о осмој фази реализације пројекта реконструкције Народног позоришта у Суботици. Назире се светло на крају тунела када је реч о том пројекту. Ми смо определили средства, исто је учинило и министарство и верујем да у другој половини године можемо ући у претпоследњу, седму, фазу радова на изградњи позоришта, а у следећој години у последњу фазу. Идеја је да до краја године позориште буде у функцији.

Промовишете политику окупљања око пројеката и политику равномерног развоја Војводине. Каква је ситуација поводом опремања индустријских зона по Војводини и нових инвестиција у привреди.

- Готово сваке недеље имамо најаву неког од инвеститора да ће уложити свој капитал. Последња је најава инвестиције словеначке компаније “Силико” у Сомбору која отвара 200 радних места. Ми смо пре тога са руководством општина Шид, Тител и Србобран постигли договор да тамо где немамо индустријске зоне отворимо нове, а тамо где имамо пословне зоне проширимо капацитете и усмеримо инвеститоре кроз наше развојне програме у њих. Важна је сарадња са надлежним министарствима и развојном агенцијом, јер се ту налазе издашнија средства за подстицаје, али ти подстицаји не могу да се одобре ако инвеститор не уђе у веома добро уређену зону. Ове три општине смо фокусирали као места где су и локалне управе и инвеститори и надлежна министарства помогла кроз заједнички приступ изградњи пословних и индустријских зона. У неким се развијају већ изграђени капацитети. Таквих локалних самоуправа има пуно, од Суботице, Бачке Тополе, Инђије, Старе Пазове... и чинимо све да потенцијалним улагачима можемо да понудимо нешто конкретно, а да је боље него што је у другим земљама.

Александар Савановић