INTERVJU Igor Mirović: Okupljanje oko projekata razvija Vojvodinu

Uoči godišnjice predsednik Pokrajinske vlade u razgovoru za “Dnevnik” ističe da je zadovoljan realizacijom programa za koji kaže da je umeren i uravnotežen

- U tom programu ključni element ima ekonomski razvoj Vojvodine. Uspeli smo da uštedimo značajna sredstva, usmerimo ih na projekte lokalnog ekonomskog razvoja, projekte regionalnog razvoja i to je merljivo desetinama projekata koje je finansirala Uprava za kapitalna ulaganja i pokrajinski sekretarijati sa izdašnijim buyetom u 2017. godini, nego što je bio buyet u 2016. godini, ne samo zbog činjenice da smo u razgovorima oko pripreme buyeta sa Vladom Srbije obezbedili značajnija sredstva, već i zbog činjenice da smo izvršili refinansiranje starih obaveza i na taj način uštedeli blizu 400 miliona dinara - kaže Mirović za naš list.

Koji su to projekti u okviru politike ravnomernog razvoja koje biste istakli?

– Mnogo sredstava smo uložili u zdravstveni sistem, značajna sredstva smo uložili u lokalne projekte, posebno u manje razvijene opštine. Gotovo sve opštine u Vojvodini, 40 precizno, konkurisale su i dobile sredstva za projekte prema sopstvenom izboru. Nismo nametali volju u tom smislu, jer smo želeli da lokalne samouprave same trasiraju put svog razvoja. Obezbedili smo do sada najveći buyet za poljoprivredu u iznosu od osam milijardi dinara i sredstva smo ulagali u one oblasti koje ne pokriva Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Ti programi su raznovrsni i na hiljade malih i srednjih poljoprivrednih preduzetnika već koristi ta sredstva. Jačamo potencijale u poljoprivredi, grani koja je jedna od najznačajnijih u Vojvodini.

Formirali smo Razvojnu agenciju Vojvodine. Rebalansom buyeta idvojili smo 350 miliona dinara za RAV, a u toku je priprema uredbe koja će precizno definisati zone u kojima će se agencija, zajedno sa nadležnim pokrajinskim sekretarijatima, dodeljivati bespovratna sredstva za razvoj preduzetništva, povećanje broja zaposlenih. U poslednjem kvartalu ove godine 350 miliona dinara ne znače puno, ali ako ih vežemo za jedan kvartal, to nam daje naznaku da će ta sredstva biti mnogo veća u sledećoj godini, da će sve veći broj posebno malih kompanija u ideji da osavremene svoj posao i svoja tehnološka rešenja i time privuku novi broj zaposlenih, moći da konkurišu i da stvare na taj način pravo na dodelu sredstava.

Obrazovanje je jedan od važnih segmenata društva u kojima Pokrajina ima dosta nadležnosti.

– U Vojvodini imamo više od 500 osnovnih i srednjih škola i godinama niko nije sistematski prišao potrebi obnove predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Taj projekat započela je Kancelarija za javna ulaganja na nacionalnom nivou, ali mi smo obezbedili 60 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije, a sada rebalansom buyeta više od 250 miliona za investiciona održavanja i investicije u tu važnu granu.

Sa gradom Novim Sadom prošle godine potpisali ste protokol o saradnji na nekoliko važnih projekata.

– Novi Sad nije ranije imao sreće sa dodelom sredstava preko konkursa tadašnjeg Fonda za kapitalna ulaganja. Uglavnom zbog različitih političkih struktura na različitim nivima vlasti. Ali kao Novosađanin i neko ko je godinama radio na razvoju grada, imao sam potrebu da uvažim činjenicu da u Novom Sadu živi gotovo svaki  četvrti stanovnik Vojvodine i da imamo institucije koje su od značaja ne samo za Novi Sad, već za celu Vojvodinu. Tako ćemo već u narednih nekoliko nedelja pristupiti nabavci magnetne rezonance za Dečju bolnicu. Do proleća se završava izgradnja zgrade Hitne pomoći koju zajednički realizujemo. Zajedno smo i u projektu rekonstrukcije saobraćaja u Kampusu Novosadskog univerziteta. Pomoći ćemo projekat Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. i za tu namenu smo obezbedili 87 miliona. Pripremamo projekat izgradnje novog bulevara na trasi Sentandrejskog puta sa novim mostom preko kanala Dunav –Tisa -Dunav. Čekamo 12. jul kada treba da bude potpisan memorandum između Ministarstva finansija, Evropske investicione banke i Ministarstva zdravlja i to bi značilo neku vrstu starta za izgradnju B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine. Prema nezvaničnim najavama, ukoliko se to desi 12. jula, procedura bi već tokom rane jeseni bila provedena i ja se nadam da bi najkasnije do proleća imali izabranog izvođača radova. To je veoma važna vest. Dobijamo 400 novih ležajeva. Mi smo taj projekat koordinirali u pripremnom smislu, a Ministarstvo će nam pomoći da nakon Niša budemo drugi grad koji će imati tako značajan objekat u sistemu zdravstvene zaštite.

Prošle godine, nakon višegodišnje pauze, održana je zajednička sednica Republičke i Pokrajinske vlade. Tada je dogovorena zajednička saradnja oko više projekata. Da li se, nakon izbora novog premijera, može očekivati da će biti i novih susreta regionalne i nacionalne vlade?

- Očekujem da već tokom jeseni imamo novu zajedničku sednicu. To će biti na moju inicijativu, kao što je bila i prvi put. Sednica može sad biti održana i u Beogradu, a ima dva cilja: - da izvršimo analizu zajedničkog delovanja u više od 20 oblasti, odnosno projekata, koji se tiču Vojvodine i predložimo neke nove projekte kojima možemo zajednički pristupiti i finansirati, a vezane su za manje razvijene opštine, za projekte koje lokalne samouprave predlažu u okviru vodosnabdevanja, izradnje regionalnih putnih pravaca i mnoge druge. Biće to pre svega još jedna potvrda ideje da se okupljeni oko projekata lakše probijamo, nalazimo izvore finansiranja, postavljamo tempo koji na neki način usmerava sve lokalne timove da budu agilniji i brži jer se vide izvori finansiranja i autoritet dve vlade koji postavlja taj tempo. Verujem da ćemo u više od dve trećine projekata, koji su dogovoreni na prvoj zajedničkoj sednici u Novom Sadu, imati uspešno prolazno vreme, a da ćemo jednu trećinu koja je u raljama birokratije moći da dodatno ubrzamo i započnemo nove projekte.

Koji su najznačajniji projekti na kojima Pokrajina i Republika zajednički rade?

- To su projekti zajedničkog učešća u nabavci najskuplje medicinske opreme, poput akceleratora za potrebe Instituta u Sremskoj Kamenici. Imamo jedan i nedostaje nam još jedan. Sa ovim novim uspeli smo drastično da manjimo liste čekanja, ali sa još jednim novim bi praktično eliminisali liste čekanja. Do jeseni verujem da ćemo rešiti pitanje zajedničkog finansiranja izrade projektne dokumentacije brze saobraćajnice Novi Sad - Zrenjanin - Beograd. Banat to traži. Najveći broj manje razvijenih opština je u srednjem i južnom Banatu i sama priprema projekta, a i njegova realizacija u narednim godinama može doprineti bržoj indukciji razvoja tih sredina. Što se tiče puta Novi Sad - Ruma imamo napredak. Potpisan je ugovor sa kineskom kompanijom CRBC o pripremi projekta. Razgovori se sada vode na tehničkom nivou. Nadam se ugovoru u što skorije vreme Aktuelan je i program navodnjavanja 13.000 hektara iz takozvanog Abu Dabi fonda. Procedure su potpuno završene, čekaju se još samo formalne saglasnosti da na 13 lokacija započne priprema za izgradnju objekata za navodnjavanje u okviru sistema DTD-a, kojim upravljaju “Vode Vojvodine”. Želimo da na novoj sednici vlada kandidujemo nove projekte za taj fond koji iznosi oko 100 miliona dolara. Biće sigurno reči i o osmoj fazi realizacije projekta rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici. Nazire se svetlo na kraju tunela kada je reč o tom projektu. Mi smo opredelili sredstva, isto je učinilo i ministarstvo i verujem da u drugoj polovini godine možemo ući u pretposlednju, sedmu, fazu radova na izgradnji pozorišta, a u sledećoj godini u poslednju fazu. Ideja je da do kraja godine pozorište bude u funkciji.

Promovišete politiku okupljanja oko projekata i politiku ravnomernog razvoja Vojvodine. Kakva je situacija povodom opremanja industrijskih zona po Vojvodini i novih investicija u privredi.

- Gotovo svake nedelje imamo najavu nekog od investitora da će uložiti svoj kapital. Poslednja je najava investicije slovenačke kompanije “Siliko” u Somboru koja otvara 200 radnih mesta. Mi smo pre toga sa rukovodstvom opština Šid, Titel i Srbobran postigli dogovor da tamo gde nemamo industrijske zone otvorimo nove, a tamo gde imamo poslovne zone proširimo kapacitete i usmerimo investitore kroz naše razvojne programe u njih. Važna je saradnja sa nadležnim ministarstvima i razvojnom agencijom, jer se tu nalaze izdašnija sredstva za podsticaje, ali ti podsticaji ne mogu da se odobre ako investitor ne uđe u veoma dobro uređenu zonu. Ove tri opštine smo fokusirali kao mesta gde su i lokalne uprave i investitori i nadležna ministarstva pomogla kroz zajednički pristup izgradnji poslovnih i industrijskih zona. U nekim se razvijaju već izgrađeni kapaciteti. Takvih lokalnih samouprava ima puno, od Subotice, Bačke Topole, Inđije, Stare Pazove... i činimo sve da potencijalnim ulagačima možemo da ponudimo nešto konkretno, a da je bolje nego što je u drugim zemljama.

Aleksandar Savanović