Игор Мировић: Најзахтевнији пројекти реализоваће се у Војводини

– Најзахтевнији и најскупљи пројекти реализоваће се у Војводини. Много смо и труда уложили да бисмо припремили пројекте. Подсећам да сам био на челу за припрему пројектне документације за Фрушкогорски коридор још од јануара 2014. године и док ми разговарамо, у Влади Србије се одвијају преговори искључиво о цени јер је све остало већ дефинисано – напомиње Мировић.

Када можемо очекивати потписивање уговора за Фрушкогорски коридор?

– Можемо очекивати сигурно у наредних неколико месеци, можда и наредних неколико недеља. Посебно је важна чињеница што је тај пројекат ушао у Национални инвестициони план, као и многи други важни пројекти. Очекујемо почетак радова на изградњи брзе пруге од Новог Сада до Суботице, а део од Београда до Новог Сада иде фантастичним темпом, не касни се ни један једини дан јер се  ради и суботом и недељом, па и празницима. Између 2.000 и 3.000 људи је на градилишту на првој деоници од Београда до Старе Пазове, али и на другој од Старе Пазове до Новог Сада, а у изради је план подручја посебне намене за нову брзу саобраћајницу од Сомбора, преко Врбаса, до Кикинде. Већ су представници кинеске компаније, која је назначена да би радила изградњу брзе саобраћајнице од Београда до Зрењанина, па до Новог Сада, у контакту с нама и локалним самоуправама.

Божићна честитка

Председник Покрајинске владе Игор Мировић честитао је Божић патријарху српском Иринеју, свештенству, монаштву и свим верницима који најрадоснији хришћански празник славе по јулијанском календару.

“Желим вам да Бадњи дан и Божић проведете у здрављу, миру и благостању, окружени својим најмилијима. Нека нам свима празник Христовог рођења донесе веру, спокој и напредак и наше домове испуни радошћу. Срећан и благословен Божић“, наводи се у честитки Мировића.

У наредној години предвиђено је више новца за пројекте који се тичу заштите човекове средине?

– Предвидели смо значајну своту за финансирање пројектне документације за пречистаче отпадних вода, али и црне еколошке тачке. Имамо и изворе финансирања, а у новембру је Народна скупштина ратификовала кредит од банке Савета Европе од 200 милиона евра. Војводина жели да конкурише и буде спремна, а и додатни новац ће бити на располагању у великом инвестиционом циклусу „Србија 2025”. Ми ћемо и с локалним самоуправама, најугроженијим деловима, посебно у Банату, радити на изградњи фабрика за пијаћу воду. Доста посла је већ урађено. У Вршцу је погон пуштен у рад, у Ковачици, припремљен је пројекат за Нови Бечеј, Кикинда је такође припремила пројекат, а Зрењанин има проблема, што је наслеђена ствар, коју локална самоуправа мора да разреши. Најважнији је рад на пројектној документацији и избору савремених технологија, и на томе ће бити фокус 2020. године. Много активности реализоваће се и кад је реч о изградњи фабрика за испоруку пијаће воде, пречистача отпадних вода, а Војводина је прва у Србији започела тај посао те се раде пречистачи у Бачкој Тополи, Малом Иђошу, Српској Црњи, а Влада Србија уплатила је Општини Темерин 150 милиона динара за прву фазу изградње пречистача. То је веома значајно јер Темерин већ има изграђен главни колектор и готово 50 одсто општине је покривено и мрежом. У Темерину функционише и постојећи пречистач, али је на измаку снага.

Кад је реч о превозу, похвално је што је Град Нови Сад већ почео да набавља возила за градски превоз која иду искључиво на гас и електричну енергију, јер 260 до 270 колико има градски превоз, свакодневно прави загађење. Када је реч о забрани употребе пластичних кеса, једна по једна општина се придружује Декларацији о заштити животне средине, за коју су многи сматрали да је само мртво слово на папиру, што смо оповргли. Екологија и заштита животне средине су у првом плану у развијенијим економским земљама и ми тај пут морамо да следимо.

Које општине у Војводини су, по вашем мишљењу, највише напредовале у последње три године, а којима је потребна додатна помоћ?

– Највише су напредовале оне општине у којима је стопа незапослености минимална јер је то најважнији критеријум, то говори о успешној привреди, као и пунији локални buyеt. На пример, Кула је пре пет-шест година била једна од најгорих општина у Војводини, са честим политичким кризама у локалном парламенту јер је од 2004. године до данас имала осам или девет председника општина, а било је само четири изборна циклуса. Кула данас има пун буџет, нову индустријску зону и лично сам водио тај пројекат када сам радио у Министарству привреде. Много је напредовала Бачка Топола, али и општине у Срему. Рума је изузетно ефикасна општина, с пуним buyеtom. Међутим, напредовале су и многе општине које су биле у трећој или четвртој категорији по степену развијености када гледамо националну класификацију јер су успеле да се приближе или да закораче у категорију више, попут Малог Иђоша. Очекујемо у Врбасу нову индустријску зону. Изградили смо десет нових индустријских зона и инвестирали у 12 постојећих и посебно је то било важно за мање развијене општине јер велике имају новца да тај посао раде и саме.

Долазе избори, да ли очекујете да ћете водити Покрајинску владу и након њих?

– Тешки и неизвесни избори су пред нама и Српска напредна странка, којој припадам, треба да учини много напора на њима. Поставили смо јасан програм и циљеве и за будућност: наставак процеса опоравка земље, повећање зарада и у приватном и у јавном сектору, велики пројекти који ће запослити људе, долазак и инвестирање домаћих и страних компанија у Војводину. Ти циљеви верујем да ће мотивисати грађане да поново гласају за СНС, али ће борба бити тешка до последњег дана, сата и минута гласања. Постоје и они који не припадају групи бораца за Србију већ бораца за сопствене интересе, група, компанија и појединаца, који су били преовлађујући на јавној сцени 2012. године. Међу њима су и они који су за своје компаније обезбедили послове који се мере стотинама милиона евра и зато ће борба и бити тешка јер многима не одговара ова политика која је намњена највећем броју грађана и уздам се у њих и у снагу СНС-а да у разговору с грађанима дефинише приоритете за све наше породице. Заједништво странке и грађана је и највећа мера оптимизма за предстојеће изборе.

Како оцењујете сарадњу Покрајинске владе и Владе Србије?

– Многи нису веровали у наш програм, у који сам чврсто веровао, иако су говорили да је нереалан и преамбициозан, као и у сарадњу с Владом Републике Србије, да ћемо добити финансијску помоћ, али сам веровао и у снагу Војводине, њене привреде, која је и створила разлику од 20 милијарди динара, а ми јој вратили кроз подстицаје Развојне агенције и Привредну комору. С Републичком владом је сарадња веома добра, а председницу Владе Србије Ану Брнабић ценим као прагматичну особу, која познаје ствари у бројним областима, а имамо веома добру сарадњу, као и кад сам радио у Влади Србије. Добра сарадња почела је још кад је председник државе Александар Вучић био председник Владе и све што смо заједнички дефинисали смо и реализовали. Концепт окупљања око пројеката је дао резултат. Раније није постојао јасан програм као данас, који дефинише мере, пројекте и активности, у којем су грађани у првом плану и који ће им бити од користи.

Како проводите слободно време, осим што пишете песме?

– Слободно време проводим с породицом најчешће, а с пријатељима играм рекреативно фудбал, наше дружење рекреативног „клуба” траје дуже од 20 година, и то је најдужа рекреација која у континуитету постоји у Новом Саду. Када смо почели да се дружимо, био сам један од млађих, а сада сам један од старијих, група се обнавља јер су неки старији од 70 година, па више не могу да играју, а долазе млађи. Најчешће играмо средом и недељом и у току тог слободног времена упознао сам и многе драге људе, то је време опуштања и дружења које често недостаје људима који се баве овим послом.

Где волите да прошетате по Новом Саду или попијете кафу?

– Највише у центру или Кеју, то је моја територија већ дуго година, али и у Сремској Каменици, у којој живим. Често шетам и Фрушком гором, за коју сам урадио и многе корисне ствари, обновио Гребенски пут, помогао бројним храмовима и манастирима на Фрушкој гори, али су Сремска Каменица и шири новосадски центар моја омиљена места.

Да ли више волите да чујете звуке тамбураша или стари рок?

– Стари рок и стара поп музика предњаче у мојој колекцији ЦД-а, али често слушам и Звонка Богдана, каои стару српску народну песму, која се полако губи у овом модерном турбо-времену, времену фолка.

– Задржали смо висок степен подстицања наталитета, а Војводина исплаћује 15.000 динара и за мајке с троје и четворо деце које нису запослене, и то једино ми чинимо у Републици Србији. Одржали смо и висок ниво улагања у пољопривреду и повећавали га из године у годину, те увели подстицаје за газдинства до 50 хектара. Buyеt је усвојен 20. децембра, реализација послова почиње првог радног дана након Нове године, а конкурси Управе за капитална улагања расписују се између 5. и 10. јануара.

Од почетка вашег мандата које су капиталне инвестиције реализоване у Војводини?

– Заиста делује нескромно, али је истина да смо све што смо обећали – и испунили. Најпре смо завршили „Жежељев” мост, затим нову зграду РТВ-а, Ипсилон крак у Суботици, прву фазу Научно-технолошког парка у Новом Саду, као и зграду Хитне помоћи, уређено је Палићко језеро, али смо завршили и прву фазу рекреативног и спа-центра на Палићу, а у току је јавна набавка за другу фазу. Довели смо до самог краја изградњу Народног позоришта у Суботици, које ће бити готово до краја ове године. Реконструисали смо школе, предшколске установе по целој Војводини, панчевачку болницу и уложили 6,5 милијарди динара у здравствени систем. Док разговарамо, сви апарати раде, а затекли смо листе чекања, хаос у здравственом систему. Има још проблема, али смо уложили огроман напор да реконструишемо бројне клинике. Клиника за кардиоваскуларне болести је реконструисана, реконструишемо готово 3.000 квадрата Клинике за гинекологију, популарне Бетаније. Припремамо реконстукцију Поликлинике, али и свих регионалних болница у Војводини, приоритет су Суботица, Сомбор, Кикинда, и за све имамо пројектну документацију и грађевинске дозволе и у току је припрема за јавну набавку. У сфери социјалног старања такође су реализоване бројне инвестиције, Геронтолошки центар у Суботици, Новом Саду. Реконструисали смо у две фазе Дом за старе у Футогу, иако има још посла. Дао сам налог новој управи јер сам старом био незадовољан, да се у Ковину одмах крене у припрему пројектне документације јер је стање у Специјалној психијатријској болници веома лоше. Има још доста посла, али смо за кратко време успели да преокренемо ствари у Војводини и да из црне атмосфере проневера и политичког хаоса, дођемо у атмосферу рада, стваралаштва, процедура и поштовања рокова. Грађани имају Владу која се понаша професионално и одговорно и успела је да из програма реализује готово све.

Какви су планови за 2020. годину када је реч о капиталним инвестицијама?

– Остали су нам радови на изградњи Клиничког центра у Новом Саду, „Каменице 3”, реконструкција система противградне заштите у целој Војводини, што је веома захтеван пројекат вредан две милијарде динара јер желимо да степен опасности од градоносних облака смањимо 30 до 50 процената. Успећемо то до краја ове и идуће године. Крећемо с покривањем Срема, дигитализоваћемо цео систем и сарађујемо на томе с Републичким хидрометеоролошким заводом. Много је великих планова у овој години, а буџет је 19,5 милијарди динара већи него затечени у 2016. Степен реализације буџета за 2019. годину биће већи од 95 одсто, што значи да смо били и ефикасни.

Маша Стакић