Igor Mirović: Najzahtevniji projekti realizovaće se u Vojvodini

– Najzahtevniji i najskuplji projekti realizovaće se u Vojvodini. Mnogo smo i truda uložili da bismo pripremili projekte. Podsećam da sam bio na čelu za pripremu projektne dokumentacije za Fruškogorski koridor još od januara 2014. godine i dok mi razgovaramo, u Vladi Srbije se odvijaju pregovori isključivo o ceni jer je sve ostalo već definisano – napominje Mirović.

Kada možemo očekivati potpisivanje ugovora za Fruškogorski koridor?

– Možemo očekivati sigurno u narednih nekoliko meseci, možda i narednih nekoliko nedelja. Posebno je važna činjenica što je taj projekat ušao u Nacionalni investicioni plan, kao i mnogi drugi važni projekti. Očekujemo početak radova na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Subotice, a deo od Beograda do Novog Sada ide fantastičnim tempom, ne kasni se ni jedan jedini dan jer se  radi i subotom i nedeljom, pa i praznicima. Između 2.000 i 3.000 ljudi je na gradilištu na prvoj deonici od Beograda do Stare Pazove, ali i na drugoj od Stare Pazove do Novog Sada, a u izradi je plan područja posebne namene za novu brzu saobraćajnicu od Sombora, preko Vrbasa, do Kikinde. Već su predstavnici kineske kompanije, koja je naznačena da bi radila izgradnju brze saobraćajnice od Beograda do Zrenjanina, pa do Novog Sada, u kontaktu s nama i lokalnim samoupravama.

Božićna čestitka

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović čestitao je Božić patrijarhu srpskom Irineju, sveštenstvu, monaštvu i svim vernicima koji najradosniji hrišćanski praznik slave po julijanskom kalendaru.

“Želim vam da Badnji dan i Božić provedete u zdravlju, miru i blagostanju, okruženi svojim najmilijima. Neka nam svima praznik Hristovog rođenja donese veru, spokoj i napredak i naše domove ispuni radošću. Srećan i blagosloven Božić“, navodi se u čestitki Mirovića.

U narednoj godini predviđeno je više novca za projekte koji se tiču zaštite čovekove sredine?

– Predvideli smo značajnu svotu za finansiranje projektne dokumentacije za prečistače otpadnih voda, ali i crne ekološke tačke. Imamo i izvore finansiranja, a u novembru je Narodna skupština ratifikovala kredit od banke Saveta Evrope od 200 miliona evra. Vojvodina želi da konkuriše i bude spremna, a i dodatni novac će biti na raspolaganju u velikom investicionom ciklusu „Srbija 2025”. Mi ćemo i s lokalnim samoupravama, najugroženijim delovima, posebno u Banatu, raditi na izgradnji fabrika za pijaću vodu. Dosta posla je već urađeno. U Vršcu je pogon pušten u rad, u Kovačici, pripremljen je projekat za Novi Bečej, Kikinda je takođe pripremila projekat, a Zrenjanin ima problema, što je nasleđena stvar, koju lokalna samouprava mora da razreši. Najvažniji je rad na projektnoj dokumentaciji i izboru savremenih tehnologija, i na tome će biti fokus 2020. godine. Mnogo aktivnosti realizovaće se i kad je reč o izgradnji fabrika za isporuku pijaće vode, prečistača otpadnih voda, a Vojvodina je prva u Srbiji započela taj posao te se rade prečistači u Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Srpskoj Crnji, a Vlada Srbija uplatila je Opštini Temerin 150 miliona dinara za prvu fazu izgradnje prečistača. To je veoma značajno jer Temerin već ima izgrađen glavni kolektor i gotovo 50 odsto opštine je pokriveno i mrežom. U Temerinu funkcioniše i postojeći prečistač, ali je na izmaku snaga.

Kad je reč o prevozu, pohvalno je što je Grad Novi Sad već počeo da nabavlja vozila za gradski prevoz koja idu isključivo na gas i električnu energiju, jer 260 do 270 koliko ima gradski prevoz, svakodnevno pravi zagađenje. Kada je reč o zabrani upotrebe plastičnih kesa, jedna po jedna opština se pridružuje Deklaraciji o zaštiti životne sredine, za koju su mnogi smatrali da je samo mrtvo slovo na papiru, što smo opovrgli. Ekologija i zaštita životne sredine su u prvom planu u razvijenijim ekonomskim zemljama i mi taj put moramo da sledimo.

Koje opštine u Vojvodini su, po vašem mišljenju, najviše napredovale u poslednje tri godine, a kojima je potrebna dodatna pomoć?

– Najviše su napredovale one opštine u kojima je stopa nezaposlenosti minimalna jer je to najvažniji kriterijum, to govori o uspešnoj privredi, kao i puniji lokalni buyet. Na primer, Kula je pre pet-šest godina bila jedna od najgorih opština u Vojvodini, sa čestim političkim krizama u lokalnom parlamentu jer je od 2004. godine do danas imala osam ili devet predsednika opština, a bilo je samo četiri izborna ciklusa. Kula danas ima pun budžet, novu industrijsku zonu i lično sam vodio taj projekat kada sam radio u Ministarstvu privrede. Mnogo je napredovala Bačka Topola, ali i opštine u Sremu. Ruma je izuzetno efikasna opština, s punim buyetom. Međutim, napredovale su i mnoge opštine koje su bile u trećoj ili četvrtoj kategoriji po stepenu razvijenosti kada gledamo nacionalnu klasifikaciju jer su uspele da se približe ili da zakorače u kategoriju više, poput Malog Iđoša. Očekujemo u Vrbasu novu industrijsku zonu. Izgradili smo deset novih industrijskih zona i investirali u 12 postojećih i posebno je to bilo važno za manje razvijene opštine jer velike imaju novca da taj posao rade i same.

Dolaze izbori, da li očekujete da ćete voditi Pokrajinsku vladu i nakon njih?

– Teški i neizvesni izbori su pred nama i Srpska napredna stranka, kojoj pripadam, treba da učini mnogo napora na njima. Postavili smo jasan program i ciljeve i za budućnost: nastavak procesa oporavka zemlje, povećanje zarada i u privatnom i u javnom sektoru, veliki projekti koji će zaposliti ljude, dolazak i investiranje domaćih i stranih kompanija u Vojvodinu. Ti ciljevi verujem da će motivisati građane da ponovo glasaju za SNS, ali će borba biti teška do poslednjeg dana, sata i minuta glasanja. Postoje i oni koji ne pripadaju grupi boraca za Srbiju već boraca za sopstvene interese, grupa, kompanija i pojedinaca, koji su bili preovlađujući na javnoj sceni 2012. godine. Među njima su i oni koji su za svoje kompanije obezbedili poslove koji se mere stotinama miliona evra i zato će borba i biti teška jer mnogima ne odgovara ova politika koja je namnjena najvećem broju građana i uzdam se u njih i u snagu SNS-a da u razgovoru s građanima definiše prioritete za sve naše porodice. Zajedništvo stranke i građana je i najveća mera optimizma za predstojeće izbore.

Kako ocenjujete saradnju Pokrajinske vlade i Vlade Srbije?

– Mnogi nisu verovali u naš program, u koji sam čvrsto verovao, iako su govorili da je nerealan i preambiciozan, kao i u saradnju s Vladom Republike Srbije, da ćemo dobiti finansijsku pomoć, ali sam verovao i u snagu Vojvodine, njene privrede, koja je i stvorila razliku od 20 milijardi dinara, a mi joj vratili kroz podsticaje Razvojne agencije i Privrednu komoru. S Republičkom vladom je saradnja veoma dobra, a predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić cenim kao pragmatičnu osobu, koja poznaje stvari u brojnim oblastima, a imamo veoma dobru saradnju, kao i kad sam radio u Vladi Srbije. Dobra saradnja počela je još kad je predsednik države Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade i sve što smo zajednički definisali smo i realizovali. Koncept okupljanja oko projekata je dao rezultat. Ranije nije postojao jasan program kao danas, koji definiše mere, projekte i aktivnosti, u kojem su građani u prvom planu i koji će im biti od koristi.

Kako provodite slobodno vreme, osim što pišete pesme?

– Slobodno vreme provodim s porodicom najčešće, a s prijateljima igram rekreativno fudbal, naše druženje rekreativnog „kluba” traje duže od 20 godina, i to je najduža rekreacija koja u kontinuitetu postoji u Novom Sadu. Kada smo počeli da se družimo, bio sam jedan od mlađih, a sada sam jedan od starijih, grupa se obnavlja jer su neki stariji od 70 godina, pa više ne mogu da igraju, a dolaze mlađi. Najčešće igramo sredom i nedeljom i u toku tog slobodnog vremena upoznao sam i mnoge drage ljude, to je vreme opuštanja i druženja koje često nedostaje ljudima koji se bave ovim poslom.

Gde volite da prošetate po Novom Sadu ili popijete kafu?

– Najviše u centru ili Keju, to je moja teritorija već dugo godina, ali i u Sremskoj Kamenici, u kojoj živim. Često šetam i Fruškom gorom, za koju sam uradio i mnoge korisne stvari, obnovio Grebenski put, pomogao brojnim hramovima i manastirima na Fruškoj gori, ali su Sremska Kamenica i širi novosadski centar moja omiljena mesta.

Da li više volite da čujete zvuke tamburaša ili stari rok?

– Stari rok i stara pop muzika prednjače u mojoj kolekciji CD-a, ali često slušam i Zvonka Bogdana, kaoi staru srpsku narodnu pesmu, koja se polako gubi u ovom modernom turbo-vremenu, vremenu folka.

– Zadržali smo visok stepen podsticanja nataliteta, a Vojvodina isplaćuje 15.000 dinara i za majke s troje i četvoro dece koje nisu zaposlene, i to jedino mi činimo u Republici Srbiji. Održali smo i visok nivo ulaganja u poljoprivredu i povećavali ga iz godine u godinu, te uveli podsticaje za gazdinstva do 50 hektara. Buyet je usvojen 20. decembra, realizacija poslova počinje prvog radnog dana nakon Nove godine, a konkursi Uprave za kapitalna ulaganja raspisuju se između 5. i 10. januara.

Od početka vašeg mandata koje su kapitalne investicije realizovane u Vojvodini?

– Zaista deluje neskromno, ali je istina da smo sve što smo obećali – i ispunili. Najpre smo završili „Žeželjev” most, zatim novu zgradu RTV-a, Ipsilon krak u Subotici, prvu fazu Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, kao i zgradu Hitne pomoći, uređeno je Palićko jezero, ali smo završili i prvu fazu rekreativnog i spa-centra na Paliću, a u toku je javna nabavka za drugu fazu. Doveli smo do samog kraja izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici, koje će biti gotovo do kraja ove godine. Rekonstruisali smo škole, predškolske ustanove po celoj Vojvodini, pančevačku bolnicu i uložili 6,5 milijardi dinara u zdravstveni sistem. Dok razgovaramo, svi aparati rade, a zatekli smo liste čekanja, haos u zdravstvenom sistemu. Ima još problema, ali smo uložili ogroman napor da rekonstruišemo brojne klinike. Klinika za kardiovaskularne bolesti je rekonstruisana, rekonstruišemo gotovo 3.000 kvadrata Klinike za ginekologiju, popularne Betanije. Pripremamo rekonstukciju Poliklinike, ali i svih regionalnih bolnica u Vojvodini, prioritet su Subotica, Sombor, Kikinda, i za sve imamo projektnu dokumentaciju i građevinske dozvole i u toku je priprema za javnu nabavku. U sferi socijalnog staranja takođe su realizovane brojne investicije, Gerontološki centar u Subotici, Novom Sadu. Rekonstruisali smo u dve faze Dom za stare u Futogu, iako ima još posla. Dao sam nalog novoj upravi jer sam starom bio nezadovoljan, da se u Kovinu odmah krene u pripremu projektne dokumentacije jer je stanje u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici veoma loše. Ima još dosta posla, ali smo za kratko vreme uspeli da preokrenemo stvari u Vojvodini i da iz crne atmosfere pronevera i političkog haosa, dođemo u atmosferu rada, stvaralaštva, procedura i poštovanja rokova. Građani imaju Vladu koja se ponaša profesionalno i odgovorno i uspela je da iz programa realizuje gotovo sve.

Kakvi su planovi za 2020. godinu kada je reč o kapitalnim investicijama?

– Ostali su nam radovi na izgradnji Kliničkog centra u Novom Sadu, „Kamenice 3”, rekonstrukcija sistema protivgradne zaštite u celoj Vojvodini, što je veoma zahtevan projekat vredan dve milijarde dinara jer želimo da stepen opasnosti od gradonosnih oblaka smanjimo 30 do 50 procenata. Uspećemo to do kraja ove i iduće godine. Krećemo s pokrivanjem Srema, digitalizovaćemo ceo sistem i sarađujemo na tome s Republičkim hidrometeorološkim zavodom. Mnogo je velikih planova u ovoj godini, a budžet je 19,5 milijardi dinara veći nego zatečeni u 2016. Stepen realizacije budžeta za 2019. godinu biće veći od 95 odsto, što znači da smo bili i efikasni.

Maša Stakić