Харадинај: Захтев Србије директан позив на рат

Ово је директан позив на рат. Ако неко има проблем да то разуме или је кукавица или одбија да се суочи са реалношћу, рекао је Харадинај у интервјуу за телевизију КТВ.

Он тврди и да је лажна изјава француског амбасадора у Приштини прошле недеље да му се суди на основу нових доказа.

Он (француски амбасадор) је лагао зато што је Београд њега такође лагао, тврди Харадинај, преноси Газета експрес.

Харадинај је уверен да ће француске власти у четвртак одбацити захтев Србије за његово изручење, на основу доказа представљених на prеthodnom рочишту.

Он сматра и да је одлука да не сме да напусти Француску до коначне одлуке суда у Колмару, имала за циљ да се „држи подаље“ од процеса одлучивања.

Албански пасош не утиче на одлуку суда

Како пише београдска штампа, Рамуш Харадинај не може бити изручен Албанији само због тога што је у понедељак добио држављанство ове земље.

Наиме, како за „Новости“ објашњавају у Министарству правде, држављанство није основ за тражење екстрадиције.

Поступак против Харадинаја покренут је у Србији, због чега је ирелевантно то што је у међувремену добио држављанство Албаније. О томе како ће лице бити изручено одлучује држава којој је поднета молба за изручење, у овом случају Француска.

Дакле, против Харадинаја је покренут поступак у Србији и Србија га тражи независно од тога чије држављанство има, речено је у Министарству правде за тај лист.

Чим је објављено да ће Харадинај добити документа из Тиране, појавиле су се спекулације да би он већ сутра, за када је заказано ново, четврто, рочиште у Апелационом суду у Колмару, могао бити изручен Албанији, јер је постао њихов држављанин.

Овакав сценарио, међутим, отвара питање по ком основу би био изводљив такав расплет и да ли Србија и Албанија имају споразум којим се оптуженима за ратне злочине у једној земљи, суди у другој, чији су држављани.

У Министарству правде кажу да такав споразум не постоји, а како указују, одлуку о евентуалном уступању може донети само надлежни суд, што је у овом случају Виши суд у Београду и додају да „без обзира на непостојање уговора, суд је тај који доноси коначну одлуку да ли ће неко суђење бити уступљено или не“.

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић каже за „Политику“ да Француска одлучује о захтеву за екстрадицију Србије на основу доказа које је Србија поднела.

Држављанство ту уопште није од значаја. Било би само у случају да је Харадинај држављанин Француске, а држављанство Албаније било би значајно ако би га Албанија кривично гонила, наглашава Шкулић.

Такође, како је објаснио, ако би две или више држава тражиле екстрадицију, онда се узима и држављанство у озбзир када се одлучује којој држави ће се дати, али ни тада као кључни аргумент.

Српски закони се примењују на свакога ко је учинио кривично дело и Француска може изручити Харадинаја Србији без обзира на то чији је он држављанин, каже Шкулић.

Правно гледано, то што је Харадинај добио држављанство Албаније не може да буде од утицаја на одлуку суда у Колмару, каже он и додаје да је овде реч о једној врсти политичке манипулације и провокације, без икаквог правног ефекта.

Харадинај је ухапшен 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници коју је за њим расписала Србија, а Апелациони суд у Колмару требало би у четвртак да саопшти одлуку о захтеву Србије за његово изручење.