Haradinaj: Zahtev Srbije direktan poziv na rat
PRIŠTINA, BEOGRAD: Ramuš Haradinaj, nekadašnji vođa OVK koji u Francuskoj čeka odluku suda da li će biti izručen Srbiji koja ga tereti za ratne zločine, izjavio je da zahtev Srbije za njegovo izručenje predstavlja „direktan poziv na rat“.
Ovo je direktan poziv na rat. Ako neko ima problem da to razume ili je kukavica ili odbija da se suoči sa realnošću, rekao je Haradinaj u intervjuu za televiziju KTV.
On tvrdi i da je lažna izjava francuskog ambasadora u Prištini prošle nedelje da mu se sudi na osnovu novih dokaza.
On (francuski ambasador) je lagao zato što je Beograd njega takođe lagao, tvrdi Haradinaj, prenosi Gazeta ekspres.
Haradinaj je uveren da će francuske vlasti u četvrtak odbaciti zahtev Srbije za njegovo izručenje, na osnovu dokaza predstavljenih na prethodnom ročištu.
On smatra i da je odluka da ne sme da napusti Francusku do konačne odluke suda u Kolmaru, imala za cilj da se „drži podalje“ od procesa odlučivanja.
Albanski pasoš ne utiče na odluku suda
Kako piše beogradska štampa, Ramuš Haradinaj ne može biti izručen Albaniji samo zbog toga što je u ponedeljak dobio državljanstvo ove zemlje.
Naime, kako za „Novosti“ objašnjavaju u Ministarstvu pravde, državljanstvo nije osnov za traženje ekstradicije.
Postupak protiv Haradinaja pokrenut je u Srbiji, zbog čega je irelevantno to što je u međuvremenu dobio državljanstvo Albanije. O tome kako će lice biti izručeno odlučuje država kojoj je podneta molba za izručenje, u ovom slučaju Francuska.
Dakle, protiv Haradinaja je pokrenut postupak u Srbiji i Srbija ga traži nezavisno od toga čije državljanstvo ima, rečeno je u Ministarstvu pravde za taj list.
Čim je objavljeno da će Haradinaj dobiti dokumenta iz Tirane, pojavile su se spekulacije da bi on već sutra, za kada je zakazano novo, četvrto, ročište u Apelacionom sudu u Kolmaru, mogao biti izručen Albaniji, jer je postao njihov državljanin.
Ovakav scenario, međutim, otvara pitanje po kom osnovu bi bio izvodljiv takav rasplet i da li Srbija i Albanija imaju sporazum kojim se optuženima za ratne zločine u jednoj zemlji, sudi u drugoj, čiji su državljani.
U Ministarstvu pravde kažu da takav sporazum ne postoji, a kako ukazuju, odluku o eventualnom ustupanju može doneti samo nadležni sud, što je u ovom slučaju Viši sud u Beogradu i dodaju da „bez obzira na nepostojanje ugovora, sud je taj koji donosi konačnu odluku da li će neko suđenje biti ustupljeno ili ne“.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić kaže za „Politiku“ da Francuska odlučuje o zahtevu za ekstradiciju Srbije na osnovu dokaza koje je Srbija podnela.
Državljanstvo tu uopšte nije od značaja. Bilo bi samo u slučaju da je Haradinaj državljanin Francuske, a državljanstvo Albanije bilo bi značajno ako bi ga Albanija krivično gonila, naglašava Škulić.
Takođe, kako je objasnio, ako bi dve ili više država tražile ekstradiciju, onda se uzima i državljanstvo u ozbzir kada se odlučuje kojoj državi će se dati, ali ni tada kao ključni argument.
Srpski zakoni se primenjuju na svakoga ko je učinio krivično delo i Francuska može izručiti Haradinaja Srbiji bez obzira na to čiji je on državljanin, kaže Škulić.
Pravno gledano, to što je Haradinaj dobio državljanstvo Albanije ne može da bude od uticaja na odluku suda u Kolmaru, kaže on i dodaje da je ovde reč o jednoj vrsti političke manipulacije i provokacije, bez ikakvog pravnog efekta.
Haradinaj je uhapšen 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Srbija, a Apelacioni sud u Kolmaru trebalo bi u četvrtak da saopšti odluku o zahtevu Srbije za njegovo izručenje.