Грађани у недељу бирају новог председника

Фото: Tanjug

У поноћ је стартовала предизборна тишина, а грађани Србије у недељу, 2. априла једанаести пут излазе на биралишта да би гласали за новог шефа државе. На листи је 11 председничких кандидата, које су предложиле политичке странке и групе грађана, уз подршку коју је својим поптисом исказало најмање 10.000 бирача, како закон налаже.

Први директни председнички вишестраначки избори у Србији одржани су 9. децембра 1990. године и од тада су на тој функцији биле четири личности, од којих ниједна не учествује као кандидат на предстојећим изборима. Самим тим, ово ће бити пето политичко име на месту првог човека Србије.

Функција председника републике Уставом је уведена те исте године. Пре тога, постојала је функција председника Председништва Социјалистичке Републике Србије, која је уведена 1974. године. По Уставу, избори за председника Србије одржавају се сваке пете године, колико траје редован председнички мандат. На функцију председника неко може бити изабран највише два пута. Републичка изборна комисија утврдила је да на предстојећим изборима право гласа има 6.724.172 бирача.

На првим председничким изборима било је највише учесника, а победник је освојио највише гласова у односу на све изборе који су потом одржани. На гласачком листићу било је 32 кандидата, а победник је освојио рекордних 65,34 одсто, или 3.285.799 гласова. Право гласа на тим изборима имало је 7.033.610 грађана уписаних у бирачки списак, док је на изборе изашло њих 5.029.123 , или чак 71,50 одсто. Наредни председички избори одржани су у децембру 1992. године и тада је председник изабран између седам кандидата. То су уједно били последњи председнички избори у Србији када је кандидат изабран у првом кругу, испунивши оба услова – више од 50 одсто од уписаних, односно 4.457.671 бирача, с освојених више од половине гласова, тачније 2.515.047.

Бенефиције експредседника

Експредседник је једини функционер који може да ужива одређене бенефиције и након што му истекне мандат. Он има право на почасни назив „бивши председник републике”, а тиме уједно и на накнаду плате, затим канцеларију, саветника и секретара, службени аутомобил с возачем и обезбеђење годину дана по престанку мандата, или дуже уколико се оцени да је то оправдано. Такође, бивши председник републике има право на дипломатски пасош и на приступ архивама из времена док је био на тој функцији.

Право на тај почасни назив имају сви председници Србије бирани од 9. децембра 1990. године, односно од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници Савезне Републике Југославије и председници државне заједнице Србија и Црна Гора који су били из Србије.

На изборима 1997. године, који су били трећи по реду, учествовало је 17 кандидата, али председник није изабран јер су тада важила строжа правила. Наиме, било је потребно да се, уз више освојених гласова, обезбеди и излазак преко половине гласачког тела, што се тада није десило, пошто је гласло 48,97 одсто бирача. На новим изборима те године учествовало је седам кандидата, а у другом кругу победник је освојио 59,23 одсто гласова. После тога, избори нису успели ни септембра 2002. године, пошто у другом кругу поново није изашао довољан број бирача, односно гласало је 45,46 одсто.

На изборима у новембру 2003. године учествовало свега шест кандидата, али без довољне излазности, а у децембру, на поновљеним изборима, није чак ни било другог круга, пошто се у првом, са свега три кандидата, на биралиштима појавило 45,17 одсто уписаних бирача.

Председнички избори, након још неколико покушаја, поново су успели тек када је Скупштина Србије у фебруару 2004. године изменила Закон о избору председника Републике тако што је укинут цензус од 50 одсто уписаних бирача. Нови председнички избори одржани су у јуну те године, такмичило се 15 кандидата. Тада је испуњен законски услов да побеђује кандидат који добије већину гласова бирача који су гласали, без обзира на то колики је одзив. Победник је у другом кругу добио 53,2 одсто, или 1.681.528 гласова. Укупан број важећих листића, на основу којих се рачунао резултат, био је 3.115.596, а у бирачки списак је било уписано 6.532.940 пунолетних грађана.

Овлашћења шефа државе

У Србији је било различитих расправа на тему да ли је потребно променити Устав да би се председник бирао у парламенту, а не на непосредним изборима. Но све је то остало у сфери дебате, тако да ће и новог председника у недељу грађани бирати непосредно, као и до сада. И поред процена да шеф државе нема велика овлашћења, која би била адекватна таквом систему избора, чињеница да га народ бира директно даје му неспоран ауторитет. То је значајно тим пре што председник представља државу у земљи и свету, предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе. Председник Републике уједно је и врховни командант Војске Србије. Додељује помиловања и одликовања. Има право да распусти Скупштину и распише изборе за народне посланике. Може да стави вето на донет закон и да га врати парламенту на поновно разматрање. Но, уколико се закон изгласа по други пут, председник Републике Србије је дужан да га потпише.

Победник је изабран у другом кругу и на изборима 2008. и 2012. године. На последњим председничким изборима је учествовало 12 кандидата, а победник је освојио 49,5 одсто, или 1.552.063 гласова. У бирачки списак пре пет година био је уписан 6.752.351 грађанин, а на биралишта је изашло 3.133.682 бирача, односно 46,28 одсто. Неважећих листића у другом кругу избора било је 98.664, односно 3,15 одсто.

Дешавало се да се исти кандидати нађу три пута у другом кругу, али изборна срећа није била наклоњена увек истом имену.

С. Станковић