Građani u nedelju biraju novog predsednika

Izvor: Tanjug

U ponoć je startovala predizborna tišina, a građani Srbije u nedelju, 2. aprila jedanaesti put izlaze na birališta da bi glasali za novog šefa države. Na listi je 11 predsedničkih kandidata, koje su predložile političke stranke i grupe građana, uz podršku koju je svojim poptisom iskazalo najmanje 10.000 birača, kako zakon nalaže.

Prvi direktni predsednički višestranački izbori u Srbiji održani su 9. decembra 1990. godine i od tada su na toj funkciji bile četiri ličnosti, od kojih nijedna ne učestvuje kao kandidat na predstojećim izborima. Samim tim, ovo će biti peto političko ime na mestu prvog čoveka Srbije.

Funkcija predsednika republike Ustavom je uvedena te iste godine. Pre toga, postojala je funkcija predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije, koja je uvedena 1974. godine. Po Ustavu, izbori za predsednika Srbije održavaju se svake pete godine, koliko traje redovan predsednički mandat. Na funkciju predsednika neko može biti izabran najviše dva puta. Republička izborna komisija utvrdila je da na predstojećim izborima pravo glasa ima 6.724.172 birača.

Na prvim predsedničkim izborima bilo je najviše učesnika, a pobednik je osvojio najviše glasova u odnosu na sve izbore koji su potom održani. Na glasačkom listiću bilo je 32 kandidata, a pobednik je osvojio rekordnih 65,34 odsto, ili 3.285.799 glasova. Pravo glasa na tim izborima imalo je 7.033.610 građana upisanih u birački spisak, dok je na izbore izašlo njih 5.029.123 , ili čak 71,50 odsto. Naredni predsedički izbori održani su u decembru 1992. godine i tada je predsednik izabran između sedam kandidata. To su ujedno bili poslednji predsednički izbori u Srbiji kada je kandidat izabran u prvom krugu, ispunivši oba uslova – više od 50 odsto od upisanih, odnosno 4.457.671 birača, s osvojenih više od polovine glasova, tačnije 2.515.047.

Beneficije ekspredsednika

Ekspredsednik je jedini funkcioner koji može da uživa određene beneficije i nakon što mu istekne mandat. On ima pravo na počasni naziv „bivši predsednik republike”, a time ujedno i na naknadu plate, zatim kancelariju, savetnika i sekretara, službeni automobil s vozačem i obezbeđenje godinu dana po prestanku mandata, ili duže ukoliko se oceni da je to opravdano. Takođe, bivši predsednik republike ima pravo na diplomatski pasoš i na pristup arhivama iz vremena dok je bio na toj funkciji.

Pravo na taj počasni naziv imaju svi predsednici Srbije birani od 9. decembra 1990. godine, odnosno od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici Savezne Republike Jugoslavije i predsednici državne zajednice Srbija i Crna Gora koji su bili iz Srbije.

Na izborima 1997. godine, koji su bili treći po redu, učestvovalo je 17 kandidata, ali predsednik nije izabran jer su tada važila stroža pravila. Naime, bilo je potrebno da se, uz više osvojenih glasova, obezbedi i izlazak preko polovine glasačkog tela, što se tada nije desilo, pošto je glaslo 48,97 odsto birača. Na novim izborima te godine učestvovalo je sedam kandidata, a u drugom krugu pobednik je osvojio 59,23 odsto glasova. Posle toga, izbori nisu uspeli ni septembra 2002. godine, pošto u drugom krugu ponovo nije izašao dovoljan broj birača, odnosno glasalo je 45,46 odsto.

Na izborima u novembru 2003. godine učestvovalo svega šest kandidata, ali bez dovoljne izlaznosti, a u decembru, na ponovljenim izborima, nije čak ni bilo drugog kruga, pošto se u prvom, sa svega tri kandidata, na biralištima pojavilo 45,17 odsto upisanih birača.

Predsednički izbori, nakon još nekoliko pokušaja, ponovo su uspeli tek kada je Skupština Srbije u februaru 2004. godine izmenila Zakon o izboru predsednika Republike tako što je ukinut cenzus od 50 odsto upisanih birača. Novi predsednički izbori održani su u junu te godine, takmičilo se 15 kandidata. Tada je ispunjen zakonski uslov da pobeđuje kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali, bez obzira na to koliki je odziv. Pobednik je u drugom krugu dobio 53,2 odsto, ili 1.681.528 glasova. Ukupan broj važećih listića, na osnovu kojih se računao rezultat, bio je 3.115.596, a u birački spisak je bilo upisano 6.532.940 punoletnih građana.

Ovlašćenja šefa države

U Srbiji je bilo različitih rasprava na temu da li je potrebno promeniti Ustav da bi se predsednik birao u parlamentu, a ne na neposrednim izborima. No sve je to ostalo u sferi debate, tako da će i novog predsednika u nedelju građani birati neposredno, kao i do sada. I pored procena da šef države nema velika ovlašćenja, koja bi bila adekvatna takvom sistemu izbora, činjenica da ga narod bira direktno daje mu nesporan autoritet. To je značajno tim pre što predsednik predstavlja državu u zemlji i svetu, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade. Predsednik Republike ujedno je i vrhovni komandant Vojske Srbije. Dodeljuje pomilovanja i odlikovanja. Ima pravo da raspusti Skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike. Može da stavi veto na donet zakon i da ga vrati parlamentu na ponovno razmatranje. No, ukoliko se zakon izglasa po drugi put, predsednik Republike Srbije je dužan da ga potpiše.

Pobednik je izabran u drugom krugu i na izborima 2008. i 2012. godine. Na poslednjim predsedničkim izborima je učestvovalo 12 kandidata, a pobednik je osvojio 49,5 odsto, ili 1.552.063 glasova. U birački spisak pre pet godina bio je upisan 6.752.351 građanin, a na birališta je izašlo 3.133.682 birača, odnosno 46,28 odsto. Nevažećih listića u drugom krugu izbora bilo je 98.664, odnosno 3,15 odsto.

Dešavalo se da se isti kandidati nađu tri puta u drugom krugu, ali izborna sreća nije bila naklonjena uvek istom imenu.

S. Stanković