(ФОТО) У плану уређење комплетне фасаде манастира ВУЧЕВИЋ: ЖИЧА ЈЕДАН ОД СТУБОВА ДРЖАВНОСТИ Без историје и духовности, нема ни модернизације
КРАЉЕВО: Председник Владе Србије Милош Вучевић изјавио је данас да је манастир Жича један од стубова државности нације и да због тога у њега треба да се што више улаже, а да је у плану уређење комплетне фасаде манастира.
Сама чињеница да је овај манастир место крунисања седморице српских краљева, манастир из 13. века, који је један од субова наше државотворности или државности, не само цркве него целе нације, јесте позив и призив свима нама да будемо посвећени и да још више улажемо, рекао је Вучевић новинарима, након посете манастиру Жича.
Разговарао је са сестринством у манастиру и, како је навео, сагледао је шта је до сада урађено и шта треба урадити у наредном периоду.
Рекао бих да је данас манастир у моралном сјају какав заслужује, чека нас уређење комплетне фасаде, рекао је премијер и додао је се ради и на уређењу простора око манастира.
Према његовим речима, не може да буде модеризације без историје и духовности, нити може довољно да се улаже у заштиту, очување и уређење културе без јаче економије и привреде.
Вучевић је додао да предстоји много радова у Рашком округу и самом граду Краљеву.
Како је најавио, делегација владе ће наставити са праксом да обилази све управне округе и различите делове Србије.
Вучевић је prеthodno обишао манастир Жича код Краљева, у оквиру којег је у јуну ове године завршен пројекат рехабилитације приступних саобраћајница и платоа.
Дочекале су га игуманија мати Јелена и сестра Нектарија које су га упознале са историјом манастира.
Како је раније саопштено, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре је издвојило 91 милион динара за уређење приступних саобраћајница и платоа на улазу у манастир.
Радови су испред и у близини манастира почели у септембру прошле године. Планирано је било да се заврше до августа ове године, али су окончани у јуну.
Поред Вучевића, у делегацији су и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, а дочекали су их министар културе Никола Селаковић и градоначелник Краљева Предраг Терзић.
Неће бити никаквих непланских отварања рудника у Србији
Председник Владе изјавио је након обиласка манастира Жича да неће бити никаквих непланских отварања рудника у Србији и објаснио је да то што нека компанија добије истраживачко право је годинама удаљено од експлоатације и евентуалног отварања рудника.
Неће бити никаквог непланског отварања рудника, нити ће ико дозволити да се угрожава здравље грађана, нити ће се дозволити угрожавање животне средине. О томе ће водити рачуна државни органи, држава, а јавност ће пратити, рекао је Вучевић одговарајући на питање новинара какве рударске истражне радње су планиране у околини Краљева и да ли ће и ту бити отворен рудник.
Додао је да је од 2003. до данас издато више десетина решења о истраживању руда у различитим деловима Србије, а да је у истом периоду отворен само један рудник у Србији, Чукару Пеки у Бору.
Нећу да будем део амбијента који представља рударство као неко копање и уништавање државе, ја мислим да је рударство снажан део економије Србије, рекао је премијер и подсетио да је још у средњовековној Србији рударство било важна привредна грана.
Поновио је да за оваква најосетљивија питања држава жели да омогући расправу кроз скупштинска тела, а не искључује ни референдум.
Нико не доноси одлуку сам за себе и нико не ради против своје државе. Не знам колико пута да поновим, исти ваздух дишем као и сви остали грађани, сви дишемо, исту воду пијемо. Мајка и деца ми живе у овој држави... А ко је луд да уништава сопствену државу?, упитао је премијер.
Обилазак Краљевачког позоришта
Вучевић ће данас обићи и Краљевачко позориште, где ће га, заједно са делегацијом, дочекао директор Миодраг Динуловић.
Вучевић ће обићи хол, фоаје, дворану, сцену, гардеробу, пословни простор и пробне сале позоришта.
Јавна установа Краљевачко позориште основана је јуна 2001. године одлуком Скупштине Општине Краљево, као настављач богате позоришне традиције која започиње давне 1949. године оснивањем првог професионалног позоришта у тадашњем Ранковићеву, касније Краљеву.
Позоришни живот се након укидања Народног позоришта 1956. године наставља успесима драмских аматера који стварају у Краљеву готово пола века, све до 1993. године када Краљевачко позориште прераста у полупрофесионални тетатар, да би шест година касније стекло свој пуни професионални статус, наводи се на сајту ове културне установе.
Краљевачко позориште данас развија и негује разноврстан репертоар, од класике до модерне, трудећи се да задовољи уметнички укус и културне потребе најшире гледалачке публике, али и стручне јавности.
Највеће успехе, позориште у последњој деценији постиже представама за децу и младе (Чаробњак из Оза, Меца и деца, Ивица и Марица, Ружно паче, Љубичаста бајка), које су лауреати најпрестижнијих признања на фестивалима професионалних представа за најмлађе.
Две награде за најбољу представу фестивала "Мали Јоаким", прва награда жирија малих експерата регионалног фестивала Позориште Звездариште, награде Мали Јоаким за најбоље глумачко, остварење, драмски текст, колективну игру ансамбла.
