ЕК: Србија да усклади спољну политику са ЕУ

У Извештају Комисије који ће сутра бити представљен, наводи се да се Србија после агресије Русије на Украјину није ускладила са рестриктивним мерама ЕУ против Русије и од Србије очекује да као приоритет покаже посвећеност и "прогресивно се усклађује са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући мере ограничења ЕУ, у складу са преговарачким оквиром ЕУ-Србија".



Када је реч о дијалогу о нормализацији односа са Приштином, који је настављен, у Извештају се оцењује да "још увек није постигнут даљи конкретан напредак у преговорима о свеобухватном и правно обавезујућем споразуму о нормализацији". Комисија позива "Косово и Србију да се конструктивно ангажују и унапреде преговоре" и то "без даљег одлагања".



За Комисију је постизање таквог споразума "хитно и кључно како би Косово и Србија могли да напредују на својим европским путевима".



Што се тиче добросуседских односа и регионалне сарадње, у Извештају се наводи да је Србија остала посвећена унапређењу билатералних односа са другим земљама кандидатима, потенцијалним кандидатима и суседним државама чланицама ЕУ и да активно учествује у регионалној сарадњи.



Комисија примећује да су односи са Хрватском "били затегнути, уз повремене политичке сукобе", а за односе са Црном Гором каже да су "изазовни", али да су обе стране наговестиле већу спремност за ресетовање односа и рад на решавању отворених питања.



У делу који се односи на економију Комисија наводи да се Србија по економским критеријумима налази "између доброг и умереног нивоа припремљености" и да је "остварила одређени напредак у развоју функционалне тржишне привреде". Оцењено је и да се после 2020. године, "српска привреда снажно опоравила у 2021. праћена извесним успоравањем у првој половини 2022. године".



У извештају се констатује да су парламентарни избори 3. априла ове године резултирали плуралистичким парламентом, али уз оцену да су политичка и медијска сцена остале поларизоване.



Комисије је уочила да се у Србији користи увредљив језик против политичких противника, како у парламенту, тако и током изборне кампање и препоручује да се кодекс понашања ефикасније користи “у спречавању и санкционисању употребе увредљивог и неприкладног језика у парламенту”.



Када су у питању миграције Комисија наводи да је Србија наставила да доприноси управљању мешовитим миграционим токовима ка ЕУ и да је дала украјинским држављанима привремену заштиту на годину дана, али оцењује да Србија није предузела кораке да усклади визну политику везану за треће земље са ЕУ, посебно, како се казе, са оним трећим земљама које "представљају ризик од нерегуларне миграције или безбедности за ЕУ".



У Извештају се наводи да је учињен наоредак када је у питању правосудни систем и истиче да је "Србија учинила важан корак ка јачању независности и одговорности правосуђа усвајањем релевантних амандмана на Устав у фебруару 2022. године, заједно са уставним законом којим се утврђују кораци и рокови за њихову примену".



Према оцени Комисије, Србија је умерено припремљена у погледу реформе јавне управе и остварен је ограничен напредак у овој области.



Када је реч о борби против корупције каже се да је “остварен одређени напредак”, а да је у борби против организованог криминала током периода извештавања остварен ограничен напредак и додаје да је број нових истрага и правоснажних пресуда повећан у 2021. години у односу на 2020. годину, али да је смањен број оптужница и првостепених пресуда.



Комисија оцењује да Србија има законодавни и институционални оквир за очување основних права и да је усвојена нова стратегија за борбу против дискриминације и инклузије Рома, али напомиње да “Србија треба да ојача институције за људска права издвајањем неопходних финансијских и људских ресурса”.



Извештај се осврће и на Европрајд и у њему се наводи да је било случајева насиља, а да је комуникација надлежних била “контрадикторна, укључујући и забрану првобитне трасе марша”.



У овом делу Извештаја пише и да су власти забраниле антиевропске, антизападне демонстрације најављене за време марша и да су одржавале контакте са организаторима како би пронашли решење, али да је било тешкоћа.



Комисија сматра да није забележен напредак у слободи изражавања, спомињу се случајеви претњи и насиља над новинарима и додаје да окружење за несметано остваривање слободе изражавања и даље треба додатно ојачати у пракси.



Комисија напомиње и да је у јулу ове године “Регулаторно тело за електронске медије доделило све четири националне фреквенције, на период од осам година, истим телевизијским каналима као и у prеthodnom периоду, током којег су сви добијали опомене од РЕМ-а због кршења својих законских обавеза”.