Доживљај заноса осведоченог уметника епохе

Централна у овој поставци је слика “Српска народна скупштина 1. маја 1848.” у којој су се преплела три значаја јубилеја - сто година присаједињења Војводине Краљевини Србији, 170 година од одржавања Мајске скупштине у Сремским Карловцима и два века од рођења њеног аутора, сликара Павла Симића, једног од заступљенијих и важнијих аутора у колекцији ГМС.

Аутори постаке, др Снежана Мишић, виши кустос и мр Данило Вуксановић, виши конзерватор, наводе да ова изложба указује на преплетеност животног пута једног уметника и историјског догађаја којем је присуствовао и који је забележио на слици, а истовремено и на значај овог ремек-дела у колекцији Галерије Матице српске и националној визуелној култури. Уз слику “Српска народна скупштина 1. маја 1848. године”, изложена је и верзија дела у графичкој техници, као и лик Павла Симића, а све то употпуњено је текстовима о аутору и слици, предметима и документима и, коначно, документарно-играним филмом, који је у поводу јубилеја снимила Радио-телевизија Војводине у сарадњи са стручњацима Галерије. Намера аутора је била да одабраним уметничким делима визуелизују идеју која је утицала на важне историјске процесе српске политичке и друштвене историје и тај наратив пренесу публици.

На последњем стручном предавању, пред затварање изложбе 1. септембра, мр Данило Вуксановић, један од аутора, говорио је о томе какав је карактер имала Мајска скупштина и у чему је био значај њених одлука, које су пресудно утицале на даљи политички живот српског народа у Угарској и како су се такве прилике симболички огледнуле у аутопортрету Павла Симића и у сложеној иконографији слике документарне снаге.

- Патриотска икона Павла Симића на којој је представљена сцена проглашења Српског Војводства, подсећа нас данас на улогу уметника у једном важном догађају наше историје - нагласио је Вуксановић. - Та улога сведока/уметника који је присуствовао скупштини као активни актер додатно је назначена, уклопљена и скривена - Симићевим аутопортретом унутар ове многољудне композиције по кључу ренесансног сликарског поступка познатог под називом Ашистенза. Павле Симић је овим поступком унео сопствено уметничко биће у организам слике која је једини визуелни документ о чувеном Мајском народном сабору. Репрезентација националног програма, колажирање портрета који су настајали појединачно како би били уграђени у узвишени тренутак ситуације проглашења Српске Војводине одређују Павла Симића као ангажованог уметника, усмереног ка општој идеји српског народа у тежњи ка политичкој независности.

Поменуто ликовно ауторство Павла Симића обавезује на известан начин и уметнике савременог тренутка, како би, можда, као и Симић некад, деловали на трагу општег добра уз креативне индивидуалне снаге којима располажу, сматра Вуксановић указујући да је из слике Мајска скупштина могуће научити о ономе што се не може пронаћи у бројним документима - о доживљају заноса и емотивном искуству осведоченог уметника епохе.

Нина Попов

Обиман опус црквеног сликарства Павла Симића

Павле Симић је основна сликарска знања стекао у Новом Саду у сликарској радионици досељеног Италијана Алојза Кастање. Школовање је наставио на Академији уметности у Бечу у духу тековина назаренског сликарства, касније остваривши обиман опус црквеног сликарства. Ангажован је био на осликавању бројних цркава и капела. Поред црквеног сликарства и неколико историјских композиција, насликао је и велики број портрета.