ДНЕВНИК У ВРБАСУ Општина која има велике планове
ВРБАС Буџет Општине Врбас за ову годину износи 1,9 милијарду динара, а урађен је и ребаланс због новог финансирања дугорочног кредита јер, по речима председника те општине Милана Глушца, када су преузели вођење општине, наишли су на огроман дуг и презадуженост у кредитима, тако да Општина није могла подићи ниједан нови кредит док не измири старе.
Милан Глушац каже за „Дневник” да је дуг који су затекли износио више од 1,605 милијарде динара те су морали да рефинансирају комплетне кредите и он је данас смањен 350-400 милиона динара, али Општина ради неометано пре свега уз помоћ Покрајинске владе.
„Успели смо да повратимо плате, направимо репрограме. Дугови су се односили на струју, јавну расвету, нису плаћане ужине, касниле су плате у јавном сектору... али смо успели све да ускладимо, наставили да функционишемо, вратимо одређени део дуга, а с друге стране, успели колико-толико, да нормализујемо пословање“, тврди Глушац за наш лист.
Он истиче да је рад Пореске службе за сваку похвалу.
„Сви до једног плаћају порез, и то је велика захвалност прво грађанима, што је основ, пошто нам порез чини велики део буџета за само функционисање локалне самоуправе, осим трансферних средстава које добијамо на месечном нивоу од виших нивоа власти“, каже Глушац.
„Имамо изузетно добру комуникацију, како с Покрајинском владом и свим њеним секретаријатима, тако и с Владом Републике Србије, и увек гледамо да имамо спремну пројектно-техничку документацију, али и учешће за инвестиције“, напомиње Глушац.
Проблем те општине је што и даље спада у категорију развијених, на некадашњу славу, када је функционисала комплетна индустрија и Врбас имао 18.000 радника, што данас није случај.
„Данас је та слика другачија: подаци говоре да је од 2008. до 2011. године 5.500 људи остало без радних места, што је опет 100 милиона динара мање у буџету. Ипак, успевамо да проактивним мерама политике запошљавања смањимо број незапослених, што је данас један од главних проблема у Врбасу. Незапосленост се креће око 20 одсто, што је од 2014. године најмања стопа“, каже Глушац.
Врбас има одличан геостратешки положај због близине ауто-пута, пловности канала, али и железнице која саобраћа кроз ту општину.
„Имамо најплоднију земљу, добру радну снагу с великим искуством, те постоје сви чинооци да се Врбас развија у правом смеру и опет постане Олимп у равници, како су га многи називали“, каже Глушац, и истиче да су велика улагања у спорт, али и културу, јер се у тој општини одржава више од стотину манифестација годишње.
Ипак, локална самоуправа је успела да запосли у две новосадске фирме, „Лиру” и „Делфају”, 600 радника који свакодневно путују на посао.
„Планирамо да доведемо инвеститоре, али и отворимо нову индустријску зону на 135 хектара, но пошто је она у месним заједницама Куцура и Савино Село, тражили смо помоћ од државе да одређени део хектара који су државно власништво, крај самог ауто-пута на локацији врло атрактивној за инвеститоре, пређе у општинско“, напомиње Глушац.
Највише земљишта опредељено је за индустријску слободу зону, а Глушац каже да ће након дефинисања граница зоне, бити потребна и помоћ за улагање, односно опремање.
„Зона ће бити врло занимљива јер наша локална има једна од најбољих сертификата у Европи, а то је ИСО50001, односно сертификат менаџмента енергије, што нема ниједна друга локална самоуправа у Србији. Имамо и сертификат ИСО9001, што је класика, и сада улазимо у сертификацију БСИ управо намењену за потенцијалне инвеститоре да је све договорено, гарантовано и да они имају гаранцију да ће та инвестиција заживети на територији општине“, каже председник општине Врбас.
На 135 хектара, односно 75 хектара у Куцури, за сада ради једна компанија, као и у Савином Селу, а општина је продала и један плац италијанском инвеститору који ће ускоро почети да гради халу и упослити раднике, али има још заинтересованих улагача. Нова зона отвориће и нова радна места, али проблем је, појашњава Глушац, и то што већина инвеститора која долази тражи готове хале да би имали што мање улагања. Но, локална самоуправа не поседује такве просторе, и тренутно нема могућности ни да тако нешто понуди.
„Наш циљ је да што пре опремимо те зоне и тако постанемо интересантнији потенцијалним улагачима“, напомиње Глушац, и додаје да је циљ да што више радника буде упослено у Врбасу да не би морали да путују.
Врбас има и једно од најплоднијих земљишта у Европи и то 33.000 хектара, од којих је 5.500 хектара државне земље.
Врбас има око 1.650 пољопривредних газдинстава и највише се гаје ратарске културе, међутим, у току је и експанзија сточарства због подстицаја Министарства пољопривреде, каже нам Глушац.
М. Стакић
Фото: Ј. Ивановић
Велико чишћење Великог бачког канала
Када је у питању Велики бачки канал, настављени су и радови на централном постројењу за прераду отпадних вода, што је једна од највећих инвестиција Делегације Европске уније у Србији, после „Жежељевог” моста, вредна око 20 милиона евра.
Он додаје да је и врбаска индустрија, која је заправо и главни кривац загађења канала, почела да се интересује како да одради предтретман отпадних вода да би се прикопчала на канализацију, а законска обавеза уследиће 2025. године.
„Највише новца из буџета ипак издвајамо за инвестиције и пројекте, а највећи проблем наше општине је свакако Велики бачки канал, што није само проблем Војводине и Врбаса, па ни Србије, већ читаве Европе и препознат је као црна еколошка тачка“, напомиње председик општине Врбас.
Он додаје да, када је тај проблем у питању, ипак имају велику подршку републичких и покрајинских органа, који им помажу при конкурисању за изградњу канализације јер је то заокружен процес. Локална самоуправа мора да уради канализациону мрежу, којом је Врбас покривен готово у целости, међутим, проблем су насељена места општине, за која су потребне велике паре за наставак изградње канализационе мреже.
