DNEVNIK U VRBASU Opština koja ima velike planove

Milan Glušac kaže za „Dnevnik” da je dug koji su zatekli iznosio više od 1,605 milijarde dinara te su morali da refinansiraju kompletne kredite i on je danas smanjen 350-400 miliona dinara, ali Opština radi neometano pre svega uz pomoć Pokrajinske vlade.

„Uspeli smo da povratimo plate, napravimo reprograme. Dugovi su se odnosili na struju, javnu rasvetu, nisu plaćane užine, kasnile su plate u javnom sektoru... ali smo uspeli sve da uskladimo, nastavili da funkcionišemo, vratimo određeni deo duga, a s druge strane, uspeli koliko-toliko, da normalizujemo poslovanje“, tvrdi Glušac za naš list.

On ističe da je rad Poreske službe za svaku pohvalu.

„Svi do jednog plaćaju porez, i to je velika zahvalnost prvo građanima, što je osnov, pošto nam porez čini veliki deo budžeta za samo funkcionisanje lokalne samouprave, osim transfernih sredstava koje dobijamo na mesečnom nivou od viših nivoa vlasti“, kaže Glušac.

„Imamo izuzetno dobru komunikaciju, kako s Pokrajinskom vladom i svim njenim sekretarijatima, tako i s Vladom Republike Srbije, i uvek gledamo da imamo spremnu projektno-tehničku dokumentaciju, ali i učešće za investicije“, napominje Glušac.

Problem te opštine je što i dalje spada u kategoriju razvijenih, na nekadašnju slavu, kada je funkcionisala kompletna industrija i Vrbas imao 18.000 radnika, što danas nije slučaj.

„Danas je ta slika drugačija: podaci govore da je od 2008. do 2011. godine 5.500 ljudi ostalo bez radnih mesta, što je opet 100 miliona dinara manje u budžetu. Ipak, uspevamo da proaktivnim merama politike zapošljavanja smanjimo broj nezaposlenih, što je danas jedan od glavnih problema u Vrbasu. Nezaposlenost se kreće oko 20 odsto, što je od 2014. godine najmanja stopa“, kaže Glušac.

Vrbas ima odličan geostrateški položaj zbog blizine auto-puta, plovnosti kanala, ali i železnice koja saobraća kroz tu opštinu.

„Imamo najplodniju zemlju, dobru radnu snagu s velikim iskustvom, te postoje svi činooci da se Vrbas razvija u pravom smeru i opet postane Olimp u ravnici, kako su ga mnogi nazivali“, kaže Glušac, i ističe da su velika ulaganja u sport, ali i kulturu, jer se u toj opštini održava više od stotinu manifestacija godišnje.

Ipak, lokalna samouprava je uspela da zaposli u dve novosadske firme, „Liru” i „Delfaju”, 600 radnika koji svakodnevno putuju na posao.

„Planiramo da dovedemo investitore, ali i otvorimo novu industrijsku zonu na 135 hektara, no pošto je ona u mesnim zajednicama Kucura i Savino Selo, tražili smo pomoć od države da određeni deo hektara koji su državno vlasništvo, kraj samog auto-puta na lokaciji vrlo atraktivnoj za investitore, pređe u opštinsko“, napominje Glušac.

Najviše zemljišta opredeljeno je za industrijsku slobodu zonu, a Glušac kaže da će nakon definisanja granica zone, biti potrebna i pomoć za ulaganje, odnosno opremanje.

„Zona će biti vrlo zanimljiva jer naša lokalna ima jedna od najboljih sertifikata u Evropi, a to je ISO50001, odnosno sertifikat menadžmenta energije, što nema nijedna druga lokalna samouprava u Srbiji. Imamo i sertifikat ISO9001, što je klasika, i sada ulazimo u sertifikaciju BSI upravo namenjenu za potencijalne investitore da je sve dogovoreno, garantovano i da oni imaju garanciju da će ta investicija zaživeti na teritoriji opštine“, kaže predsednik opštine Vrbas.

Na 135 hektara, odnosno 75 hektara u Kucuri, za sada radi jedna kompanija, kao i u Savinom Selu, a opština je prodala i jedan plac italijanskom investitoru koji će uskoro početi da gradi halu i uposliti radnike, ali ima još zainteresovanih ulagača. Nova zona otvoriće i nova radna mesta, ali problem je, pojašnjava Glušac, i to što većina investitora koja dolazi traži gotove hale da bi imali što manje ulaganja. No, lokalna samouprava ne poseduje takve prostore, i trenutno nema mogućnosti ni da tako nešto ponudi.

„Naš cilj je da što pre opremimo te zone i tako postanemo interesantniji potencijalnim ulagačima“, napominje Glušac, i dodaje da je cilj da što više radnika bude uposleno u Vrbasu da ne bi morali da putuju.

Vrbas ima i jedno od najplodnijih zemljišta u Evropi i to 33.000 hektara, od kojih je 5.500 hektara državne zemlje.

Vrbas ima oko 1.650 poljoprivrednih gazdinstava i najviše se gaje ratarske kulture, međutim, u toku je i ekspanzija stočarstva zbog podsticaja Ministarstva poljoprivrede, kaže nam Glušac.

M. Stakić

Foto: J. Ivanović

Veliko čišćenje Velikog bačkog kanala

Kada je u pitanju Veliki bački kanal, nastavljeni su i radovi na centralnom postrojenju za preradu otpadnih voda, što je jedna od najvećih investicija Delegacije Evropske unije u Srbiji, posle „Žeželjevog” mosta, vredna oko 20 miliona evra.

On dodaje da je i vrbaska industrija, koja je zapravo i glavni krivac zagađenja kanala, počela da se interesuje kako da odradi predtretman otpadnih voda da bi se prikopčala na kanalizaciju, a zakonska obaveza uslediće 2025. godine.

„Najviše novca iz budžeta ipak izdvajamo za investicije i projekte, a najveći problem naše opštine je svakako Veliki bački kanal, što nije samo problem Vojvodine i Vrbasa, pa ni Srbije, već čitave Evrope i prepoznat je kao crna ekološka tačka“, napominje predsedik opštine Vrbas.

On dodaje da, kada je taj problem u pitanju, ipak imaju veliku podršku republičkih i pokrajinskih organa, koji im pomažu pri konkurisanju za izgradnju kanalizacije jer je to zaokružen proces. Lokalna samouprava mora da uradi kanalizacionu mrežu, kojom je Vrbas pokriven gotovo u celosti, međutim, problem su naseljena mesta opštine, za koja su potrebne velike pare za nastavak izgradnje kanalizacione mreže.