ДНЕВНИК У ВРБАСУ Нови живот Великог бачког канала

„Веома нам је важно да решимо проблеме у инфраструктури, оно што није решавано протеклих 10, 20, па и 30 година. Успели смо да покренемо добре ствари преко фондова  Европске делегације, на пример Владе Швајцарске, Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ. То ће нам отворити врата у наредном периоду, тако да ћемо бити једна од општина у Србији која ће имати решене проблеме када је реч о заштити животне средине“, рекао је Глушац.

Према његовим  речима, Врбас је окарактерисан као црна еколошка тачка Европе и тај проблем ову општину прати дуги низ година, све због Великог бачког канала и индустрије, која је у експанзији седамдесетих и осамдесетих година почела да испушта отпадне воде у канал, те је дошло до презасићења.

„Добијен је новац од Европске делегације да се формира централно постројење за прераду отпадних вода, које још није у употреби, али ће бити до краја године“, истиче Глушац: „Једини у Србији имамо формирано заједничко предузеће Врбаса и Куле, пракса која до сада није постојала, те ће корист од пречистача имати и становници Куле. Морам да напоменем да је ово једна од највећих инвестиција Европске делегације у Србији, која ће прећи у надлежност локалне самоуправе. Вредност инвестиције је већа од 20 милиона евра, а ту ће се сакупљати све отпадне воде Куле, Црвенке и Врбаса, као и индустрије која гравитира на тој територији и канализационим цевима и колектором бити одвођења у центално постројење, у ком ће вода бити прерађена, и када постигне одређени квалитет, пуштена у Велики бачки канал.“

Да би централно постројење могло да функционише важно је да се створе предуслови, те мора постојати канализациона мрежа, истиче Глушац, зато су у протеклом периоду у сарадњи са Покрајинском и Републичком владом инвестирали више од 70 милиона динара, односно 600 хиљада евра у саму канализациону мрежу.

„Спорна су остала насељена места општине Врбас, међутим и за то тренутно радимо пројектно-техничку документацију и покушавамо да прикупимо новац како би могли да завршимо комплетну канализациону мрежу. Процена је да нам је потребно око пет до 5,5 милиона евра. Такође, тренутно се ради и студија за чишћење Великог бачког канала“, каже Глушац.

„Упоредо радимо канализациону мрежу с једне стране, а с друге студију која ће дати све потребне информације за пројектно-техничку документацију за ревитализацију, односно чишћење канала, а добра вест је и да се индустрија полако прикључује овом процесу. Све релевантне институције су схватиле озбиљност посла, и Републичка и Покрајинска влада, надлежна министарства и покрајински секретеријати, ЈВП „Воде Војводине“ како би се дошло до решења на што безбеднији начин за наше суграђане“, каже Глушац.

Он каже да би пречистач могао бити предат на употреби и половином ове године, али све зависи од Европске делегације, а најкасније ће се то десити до краја године. Пречистач се прави од 2007. године, и још 2015. године требао је бити у надлежности локалне самоуправе.

„Наша обавеза је била и изградња приступног пута, који смо направили у сарадњи са Покрајином. Вредност инвестиције износила је око 40 милиона динара. Такође, спровели смо и гас до места постројења и све уговорне обавезе испунили, као што је и формирање заједничког предузећа“, каже председник Општине Врбас.

Он истиче да је јако важна и сарадња са Републичком владом када је реч о међународним пројеката, јер су уз њихову помоћ и Немачке развојне банке КфЊ добили 4,1 милион евра за водоснабдевање у општини Врбас.

„Свесни смо да је то проблем целе Војводине, међутим сам град Врбас има воду одличног квалитета и једни смо ретких у Србији који су имплементирали енергетску ефикасност, али и низ других система на самом постројењу за прераду питке воде. Имамо и даљинско очитавање водомера у Врбасу, те је чињеница да смо многе ствари унапредили“, каже Глушац: „Потребан је новац да би и села добила питку воду, уместо техничке којом се сада служе. Уједно, постављамо и еко-чесме. Појачаћемо изворишта у самом Врбасу и цевоводом питку воду из Врбаса повезати ка насељеним местима. Пројектна документација је готова и већ у августу креће постављање цеви, што је још једна капитална инвестиција у нашој општини.“

Он напомиње да се нису ослонили на сопствена средства, нити су оптеретили Покрајинску и Републичку владу, већ покушавају да обезбеде новац из фондова Европске делегације.

„Тако смо преко Швајцарске Владе као најбоља Канцеларија за енергетику у Србији добили 1,6 милиона франака за оптимизацију школских и предшколских установа, те ћемо у наредном периоду радити две школе и три вртића. Санираћемо столарије, кровне конструкције, термо изолацију и све неопходно да би образовне установе имале енергетски ефикасније зграде. У току је израда документације по којој ће се расписивати тендер за извођаче радова“, каже Глушац: „Такође, у сарадњи са Међународном немачком организацијом ГИЗ-ом добили смо камион вредан 200 хиљада евра за одношење био-отпада. Пре више од деценије постојала је прича о трансфер станици у Новом Саду и рециклажним центрима, међутим тек сада ушли смо у пројекат заједно са Новим Садом, Темерином и другим општинама у Јужно-бачком округу, те ћемо у наредном периоду имати компостилиште. Прорачуни су да од 43 до 47 одсто отпада у Врбасу чини биоразградиви отпад, који ће се раздвајати у самом компостилишту и зависно од квалитета моћи да се користи као ђубриво или да иде у продају. Биће рађена и примарна селекција, по чему ћемо опет бити први у нашој држави, а трансферна станица која ће се налазити у Новом Саду ће нам омогућити да санирамо постојећу депонију, која је заправо још један од великих еколошких проблема.“

Глушац истиче да ће Врбас бити једна од ретких општина у Србији која ће имати решене овако велике еколошке проблеме.

Маша Стакић

Фото: Радивој Хаџић