DNEVNIK U VRBASU Novi život Velikog bačkog kanala

„Veoma nam je važno da rešimo probleme u infrastrukturi, ono što nije rešavano proteklih 10, 20, pa i 30 godina. Uspeli smo da pokrenemo dobre stvari preko fondova  Evropske delegacije, na primer Vlade Švajcarske, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. To će nam otvoriti vrata u narednom periodu, tako da ćemo biti jedna od opština u Srbiji koja će imati rešene probleme kada je reč o zaštiti životne sredine“, rekao je Glušac.

Prema njegovim  rečima, Vrbas je okarakterisan kao crna ekološka tačka Evrope i taj problem ovu opštinu prati dugi niz godina, sve zbog Velikog bačkog kanala i industrije, koja je u ekspanziji sedamdesetih i osamdesetih godina počela da ispušta otpadne vode u kanal, te je došlo do prezasićenja.

„Dobijen je novac od Evropske delegacije da se formira centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, koje još nije u upotrebi, ali će biti do kraja godine“, ističe Glušac: „Jedini u Srbiji imamo formirano zajedničko preduzeće Vrbasa i Kule, praksa koja do sada nije postojala, te će korist od prečistača imati i stanovnici Kule. Moram da napomenem da je ovo jedna od najvećih investicija Evropske delegacije u Srbiji, koja će preći u nadležnost lokalne samouprave. Vrednost investicije je veća od 20 miliona evra, a tu će se sakupljati sve otpadne vode Kule, Crvenke i Vrbasa, kao i industrije koja gravitira na toj teritoriji i kanalizacionim cevima i kolektorom biti odvođenja u centalno postrojenje, u kom će voda biti prerađena, i kada postigne određeni kvalitet, puštena u Veliki bački kanal.“

Da bi centralno postrojenje moglo da funkcioniše važno je da se stvore preduslovi, te mora postojati kanalizaciona mreža, ističe Glušac, zato su u proteklom periodu u saradnji sa Pokrajinskom i Republičkom vladom investirali više od 70 miliona dinara, odnosno 600 hiljada evra u samu kanalizacionu mrežu.

„Sporna su ostala naseljena mesta opštine Vrbas, međutim i za to trenutno radimo projektno-tehničku dokumentaciju i pokušavamo da prikupimo novac kako bi mogli da završimo kompletnu kanalizacionu mrežu. Procena je da nam je potrebno oko pet do 5,5 miliona evra. Takođe, trenutno se radi i studija za čišćenje Velikog bačkog kanala“, kaže Glušac.

„Uporedo radimo kanalizacionu mrežu s jedne strane, a s druge studiju koja će dati sve potrebne informacije za projektno-tehničku dokumentaciju za revitalizaciju, odnosno čišćenje kanala, a dobra vest je i da se industrija polako priključuje ovom procesu. Sve relevantne institucije su shvatile ozbiljnost posla, i Republička i Pokrajinska vlada, nadležna ministarstva i pokrajinski sekreterijati, JVP „Vode Vojvodine“ kako bi se došlo do rešenja na što bezbedniji način za naše sugrađane“, kaže Glušac.

On kaže da bi prečistač mogao biti predat na upotrebi i polovinom ove godine, ali sve zavisi od Evropske delegacije, a najkasnije će se to desiti do kraja godine. Prečistač se pravi od 2007. godine, i još 2015. godine trebao je biti u nadležnosti lokalne samouprave.

„Naša obaveza je bila i izgradnja pristupnog puta, koji smo napravili u saradnji sa Pokrajinom. Vrednost investicije iznosila je oko 40 miliona dinara. Takođe, sproveli smo i gas do mesta postrojenja i sve ugovorne obaveze ispunili, kao što je i formiranje zajedničkog preduzeća“, kaže predsednik Opštine Vrbas.

On ističe da je jako važna i saradnja sa Republičkom vladom kada je reč o međunarodnim projekata, jer su uz njihovu pomoć i Nemačke razvojne banke KfNJ dobili 4,1 milion evra za vodosnabdevanje u opštini Vrbas.

„Svesni smo da je to problem cele Vojvodine, međutim sam grad Vrbas ima vodu odličnog kvaliteta i jedni smo retkih u Srbiji koji su implementirali energetsku efikasnost, ali i niz drugih sistema na samom postrojenju za preradu pitke vode. Imamo i daljinsko očitavanje vodomera u Vrbasu, te je činjenica da smo mnoge stvari unapredili“, kaže Glušac: „Potreban je novac da bi i sela dobila pitku vodu, umesto tehničke kojom se sada služe. Ujedno, postavljamo i eko-česme. Pojačaćemo izvorišta u samom Vrbasu i cevovodom pitku vodu iz Vrbasa povezati ka naseljenim mestima. Projektna dokumentacija je gotova i već u avgustu kreće postavljanje cevi, što je još jedna kapitalna investicija u našoj opštini.“

On napominje da se nisu oslonili na sopstvena sredstva, niti su opteretili Pokrajinsku i Republičku vladu, već pokušavaju da obezbede novac iz fondova Evropske delegacije.

„Tako smo preko Švajcarske Vlade kao najbolja Kancelarija za energetiku u Srbiji dobili 1,6 miliona franaka za optimizaciju školskih i predškolskih ustanova, te ćemo u narednom periodu raditi dve škole i tri vrtića. Saniraćemo stolarije, krovne konstrukcije, termo izolaciju i sve neophodno da bi obrazovne ustanove imale energetski efikasnije zgrade. U toku je izrada dokumentacije po kojoj će se raspisivati tender za izvođače radova“, kaže Glušac: „Takođe, u saradnji sa Međunarodnom nemačkom organizacijom GIZ-om dobili smo kamion vredan 200 hiljada evra za odnošenje bio-otpada. Pre više od decenije postojala je priča o transfer stanici u Novom Sadu i reciklažnim centrima, međutim tek sada ušli smo u projekat zajedno sa Novim Sadom, Temerinom i drugim opštinama u Južno-bačkom okrugu, te ćemo u narednom periodu imati kompostilište. Proračuni su da od 43 do 47 odsto otpada u Vrbasu čini biorazgradivi otpad, koji će se razdvajati u samom kompostilištu i zavisno od kvaliteta moći da se koristi kao đubrivo ili da ide u prodaju. Biće rađena i primarna selekcija, po čemu ćemo opet biti prvi u našoj državi, a transferna stanica koja će se nalaziti u Novom Sadu će nam omogućiti da saniramo postojeću deponiju, koja je zapravo još jedan od velikih ekoloških problema.“

Glušac ističe da će Vrbas biti jedna od retkih opština u Srbiji koja će imati rešene ovako velike ekološke probleme.

Maša Stakić

Foto: Radivoj Hadžić