Дневник у Пландишту: Из Баната монтажне куће за Блиски исток

"Инвеститор се бави монтажно-демонтажним кућама и његова производња је тренутно у Ивањици, а жели да је премести у Пландиште, с обзиром на то да ради са земљама Блиског истока, а да се све везано за њих извози преко Румуније", напомиње председник општине Јован Репац, и додаје да им је олакшавајућа околност за индустријску зону чињеница да су погранично место, али, нажалост, немају гранични прелаз.

Те куће су намењене извозу и нису за наш стандард, а инвеститор има уску сарадњу с УНИЦЕФ-ом.

"Њихова цена је далеко изнад нашег стандарда и изградња погона би требало да крене на пролеће. Првобитан договор је десет радних места, што не звучи много, али је за Пландиште свако место злата вредно", истиче председник општине.

Најпознатији фестивал у овој општини је „Рок viliy“ у Банатском Сокоцу, где је једина статуа Боба Марлија у Европи. Мирко Миљуш је организатор фестивала који већим делом финансира сам јер осим што је велики љубитељ рок музике, воли своје место, али и Општина му помаже.

"Соколац има 200 становника, а „Рок viliy“ посети и до 10.000 становника током фестивала, и заиста буде невероватно", каже председник општине Пландиште Јован Репац.

Министарство пољопривреде је у марту ове године расписивало право пречег закупа за стране инвеститоре, од чега је Пландиште изабрано међу општинама којима је потребан развој и имало пет заинтересованих фирми. Комисију су чинили министри Кнежевић, Вујовић и Недимовић.

"Одбијене су три фирме, а од преостале две једна је немачки „Тенис“, који тражи 4.000 хектара и отвара 50 радних места, а друга фирма је дански „Бигадан“, који на 2.000 хектара планира да упосли 170 људи", каже Репац.

Општина Пландиште има 13.500 хектара државног земљишта, од тога 30 одсто сме да се да преко права првенства, што значи да је то испод 4.000 хектара.

"Проблем је то што наши пољопривредници нису нимало наивни, а многи их омаловажавају, и видели су да то није 30 одсто јер, када ви од тих 30 одсто одбијете пашњаке, утрине, слатине и осталу неупотребљиву земљу, нама остаје државне земље између 9.500 и 10.000 хектара и буквално дајете 50 процената",  каже Репац.

Међутим, додаје да су сами пољопривредници криви јер су лицитирали за 2.000-3.000 хектара, а нису запошљавали никог па је држава одлучила да стане на пут цветању такве економије, доведе велику фирму и запосли људе.

Репац напомиње проблем назовивелепоседника, који су се обогатили за време владавине ДС-а, када су добијали субвенције, а нису ни радили земљу, већ узели велики новац, постали газде, и сада отимају земљу од мањих пољопривредника.

"Сада кад треба да дође светска компанија као што је „Бигадан“, која се бави биомасом и са собом води „Аксзон“, фирму која има фарму свиња и говеда који су најбољи у свету, велики пољопривредници су мале бацали у ћошак и до сада пред саму лицитацију, они сви седну и договоре се, што сада неће бити изводиво", истиче Репац.

Он каже да локална самоуправа зна шта пољопривредници раде, али не може то да спречи.

"Један велики велепоседник не дира другог, али кад дође мали и хоће да подигне цену, он не може да исфинансира оно што је изнад њега",  напомиње Репац.

Председник општине Пландиште Јован Репац каже да је занимљива прича да се сви, када оду на Златибор, одушевљавају јагњетином, а она се допрема из наших села, с териорије општине Пландиште.

"Неколико пута сам јео јагњетину и у Новом Саду, и верујем и да је и та јагњад на некој нашој ливади пасла, није то планинска јагњад", каже Репац кроз осмех.

Он каже да сада када треба да дођу велике фирме, велики пољопривредници прете да ће блокирати улаз у општину тракторима.

"То је државна земља и ништа ту није нелегално, држава располаже њоме и има право да ради шта хоће", истиче Репац, и додаје да је проблем то што су они узимали кредите за пољопривредне машине, и то на основу државне земље.

Лицитације се одржавају на три године, међутим, ове је земља издата само на годину јер није одлучено да ли ће нека велика фирма долазити идуће године.

"Проблем узурпације нисмо имали, баш и због тога што се пољопривредници унапред договоре", каже Репац.

Ове године лицитације су одложене за новембар, иако су до сада биле у августу, што није добро због садње култура јер је то за пољопривреднике касно. Жито и јечам се сеју у јесен па ће пољопривредици идуће године морати да мењају културу.

Пландиште има великог сточара Душка Тасевског из Дужина, који држи бикове и краве.

"Имамо и фирму која жели да покрене посао с овцама, и надамо се да ће им бити профитабилно да нам бар не одумире село", каже Репац.

Општина Пландиште има 13 села, од којих је најмање Лаудоновац с осам кућа. Председник општине Пландиште Јован Репац каже да територијално село припада њима, али да је ипак ближе Вршцу.

"Граница је мало необична, али село ипак припада нама и ти људи, нажалост, имају највеће проблеме. Имају проблем с путем, који није асфалтиран, и два до три пута годишње га посипамо шљунком, који земља прогута јер нема добру подлогу" каже Репац, и додаје да је становницима тог малог места раније предложено да им општина купи куће у Пландишту и да се преселе, али они не желе да иду са својих огњишта.

Зими је највећи проблем када дође снег и они траже асфалт, а путеви су лоши и у самом Пландишту. Они немају ни продавницу, а пошто је становништво старије, проблем је уколико се зими нешто догоди и не може до њих да се прође. Најближе село им је Маргита, у којем посећују лекара.

"Једном смо интервенисали и пробили се ватрогасним камионом. Успемо да премостимо ситуације, али је то и даље велики проблем", напомиње Репац.

Становницима служе на понос фолклорна друштва у Пландишту, Великој Греди, Великом Гају, Хајдучици, Маргити и другим местима која имају испод хиљаду становника, па ипак имају своја фолклорна удружења. То је традиција, и ако престанемо тиме да се бавимо, заборављамо ко смо и шта смо.

Он напомиње да никада нису имали проблеме једни с другиме и тиме се поносе.

"Имамо 22 националне мањине, што је мало вероватно за овако мало место, већ мислим да имамо једног изјашњеног Хрвата, Македонца и слично и да смо тако стигли до те цифре од 22 мањине", каже Репац.

Општински печат је на пет језика, и то већинском и најзаступљенијих мањина, односно осим српског, на мађарском, словачком, румунском и македонском језику.

Више од 30 година у општини живи и Семјуел Тодимана с Мадагаскара, познатији у народу као Сима Црнац, који је професор енглеског и француског, иако је завршио студије прехрамбене технологије у Новом Саду.   Маша Стакић

Фото: Јелена Ивановић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Пландиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)