Dnevnik u Plandištu: Iz Banata montažne kuće za Bliski istok

"Investitor se bavi montažno-demontažnim kućama i njegova proizvodnja je trenutno u Ivanjici, a želi da je premesti u Plandište, s obzirom na to da radi sa zemljama Bliskog istoka, a da se sve vezano za njih izvozi preko Rumunije", napominje predsednik opštine Jovan Repac, i dodaje da im je olakšavajuća okolnost za industrijsku zonu činjenica da su pogranično mesto, ali, nažalost, nemaju granični prelaz.

Te kuće su namenjene izvozu i nisu za naš standard, a investitor ima usku saradnju s UNICEF-om.

"Njihova cena je daleko iznad našeg standarda i izgradnja pogona bi trebalo da krene na proleće. Prvobitan dogovor je deset radnih mesta, što ne zvuči mnogo, ali je za Plandište svako mesto zlata vredno", ističe predsednik opštine.

Najpoznatiji festival u ovoj opštini je „Rok viliy“ u Banatskom Sokocu, gde je jedina statua Boba Marlija u Evropi. Mirko Miljuš je organizator festivala koji većim delom finansira sam jer osim što je veliki ljubitelj rok muzike, voli svoje mesto, ali i Opština mu pomaže.

"Sokolac ima 200 stanovnika, a „Rok viliy“ poseti i do 10.000 stanovnika tokom festivala, i zaista bude neverovatno", kaže predsednik opštine Plandište Jovan Repac.

Ministarstvo poljoprivrede je u martu ove godine raspisivalo pravo prečeg zakupa za strane investitore, od čega je Plandište izabrano među opštinama kojima je potreban razvoj i imalo pet zainteresovanih firmi. Komisiju su činili ministri Knežević, Vujović i Nedimović.

"Odbijene su tri firme, a od preostale dve jedna je nemački „Tenis“, koji traži 4.000 hektara i otvara 50 radnih mesta, a druga firma je danski „Bigadan“, koji na 2.000 hektara planira da uposli 170 ljudi", kaže Repac.

Opština Plandište ima 13.500 hektara državnog zemljišta, od toga 30 odsto sme da se da preko prava prvenstva, što znači da je to ispod 4.000 hektara.

"Problem je to što naši poljoprivrednici nisu nimalo naivni, a mnogi ih omalovažavaju, i videli su da to nije 30 odsto jer, kada vi od tih 30 odsto odbijete pašnjake, utrine, slatine i ostalu neupotrebljivu zemlju, nama ostaje državne zemlje između 9.500 i 10.000 hektara i bukvalno dajete 50 procenata",  kaže Repac.

Međutim, dodaje da su sami poljoprivrednici krivi jer su licitirali za 2.000-3.000 hektara, a nisu zapošljavali nikog pa je država odlučila da stane na put cvetanju takve ekonomije, dovede veliku firmu i zaposli ljude.

Repac napominje problem nazoviveleposednika, koji su se obogatili za vreme vladavine DS-a, kada su dobijali subvencije, a nisu ni radili zemlju, već uzeli veliki novac, postali gazde, i sada otimaju zemlju od manjih poljoprivrednika.

"Sada kad treba da dođe svetska kompanija kao što je „Bigadan“, koja se bavi biomasom i sa sobom vodi „Akszon“, firmu koja ima farmu svinja i goveda koji su najbolji u svetu, veliki poljoprivrednici su male bacali u ćošak i do sada pred samu licitaciju, oni svi sednu i dogovore se, što sada neće biti izvodivo", ističe Repac.

On kaže da lokalna samouprava zna šta poljoprivrednici rade, ali ne može to da spreči.

"Jedan veliki veleposednik ne dira drugog, ali kad dođe mali i hoće da podigne cenu, on ne može da isfinansira ono što je iznad njega",  napominje Repac.

Predsednik opštine Plandište Jovan Repac kaže da je zanimljiva priča da se svi, kada odu na Zlatibor, oduševljavaju jagnjetinom, a ona se doprema iz naših sela, s teriorije opštine Plandište.

"Nekoliko puta sam jeo jagnjetinu i u Novom Sadu, i verujem i da je i ta jagnjad na nekoj našoj livadi pasla, nije to planinska jagnjad", kaže Repac kroz osmeh.

On kaže da sada kada treba da dođu velike firme, veliki poljoprivrednici prete da će blokirati ulaz u opštinu traktorima.

"To je državna zemlja i ništa tu nije nelegalno, država raspolaže njome i ima pravo da radi šta hoće", ističe Repac, i dodaje da je problem to što su oni uzimali kredite za poljoprivredne mašine, i to na osnovu državne zemlje.

Licitacije se održavaju na tri godine, međutim, ove je zemlja izdata samo na godinu jer nije odlučeno da li će neka velika firma dolaziti iduće godine.

"Problem uzurpacije nismo imali, baš i zbog toga što se poljoprivrednici unapred dogovore", kaže Repac.

Ove godine licitacije su odložene za novembar, iako su do sada bile u avgustu, što nije dobro zbog sadnje kultura jer je to za poljoprivrednike kasno. Žito i ječam se seju u jesen pa će poljoprivredici iduće godine morati da menjaju kulturu.

Plandište ima velikog stočara Duška Tasevskog iz Dužina, koji drži bikove i krave.

"Imamo i firmu koja želi da pokrene posao s ovcama, i nadamo se da će im biti profitabilno da nam bar ne odumire selo", kaže Repac.

Opština Plandište ima 13 sela, od kojih je najmanje Laudonovac s osam kuća. Predsednik opštine Plandište Jovan Repac kaže da teritorijalno selo pripada njima, ali da je ipak bliže Vršcu.

"Granica je malo neobična, ali selo ipak pripada nama i ti ljudi, nažalost, imaju najveće probleme. Imaju problem s putem, koji nije asfaltiran, i dva do tri puta godišnje ga posipamo šljunkom, koji zemlja proguta jer nema dobru podlogu" kaže Repac, i dodaje da je stanovnicima tog malog mesta ranije predloženo da im opština kupi kuće u Plandištu i da se presele, ali oni ne žele da idu sa svojih ognjišta.

Zimi je najveći problem kada dođe sneg i oni traže asfalt, a putevi su loši i u samom Plandištu. Oni nemaju ni prodavnicu, a pošto je stanovništvo starije, problem je ukoliko se zimi nešto dogodi i ne može do njih da se prođe. Najbliže selo im je Margita, u kojem posećuju lekara.

"Jednom smo intervenisali i probili se vatrogasnim kamionom. Uspemo da premostimo situacije, ali je to i dalje veliki problem", napominje Repac.

Stanovnicima služe na ponos folklorna društva u Plandištu, Velikoj Gredi, Velikom Gaju, Hajdučici, Margiti i drugim mestima koja imaju ispod hiljadu stanovnika, pa ipak imaju svoja folklorna udruženja. To je tradicija, i ako prestanemo time da se bavimo, zaboravljamo ko smo i šta smo.

On napominje da nikada nisu imali probleme jedni s drugime i time se ponose.

"Imamo 22 nacionalne manjine, što je malo verovatno za ovako malo mesto, već mislim da imamo jednog izjašnjenog Hrvata, Makedonca i slično i da smo tako stigli do te cifre od 22 manjine", kaže Repac.

Opštinski pečat je na pet jezika, i to većinskom i najzastupljenijih manjina, odnosno osim srpskog, na mađarskom, slovačkom, rumunskom i makedonskom jeziku.

Više od 30 godina u opštini živi i Semjuel Todimana s Madagaskara, poznatiji u narodu kao Sima Crnac, koji je profesor engleskog i francuskog, iako je završio studije prehrambene tehnologije u Novom Sadu.   Maša Stakić

Foto: Jelena Ivanović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Plandište. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)