Дачић за Тасс: Сусрет Вучића и Путина нови импулс сарадњи

БЕОГРАД:  Србија и Руска Федерација су у овом тренутку на тачки својих најбољих односа, а сутрашњи сусрет у Сочију двојице председника, Александра Вучића и Владимира Путина, биће још једна потврда не само те чињенице, већ, што је много важније, обостране спремности да и даље напредујемо и још више уздижемо нашу сарадњу, а за то има простора, изјавио је у интервјуу руској новинској агенцији Tass српски шеф дипломатије Ивица Дачић.



Министар спољних послова Србије, уз подсећање да ће ово бити 17. сусрет Путина и Вучића, нагласио је да су теме за њихов разговор бројне, од унапређења економске сарадње, до важних политичких и геополитичких питања, каква су, на пример, односи у региону Балкана.



"Уверен сам да ће посета председника Вучића Русији и његови разговори са председником Путином потврдити блискост наше две земље, али и дати нови импулс нашој свеобухватној сарадњи. За моју земљу, Русија је партнерска и пријатељска земља, која разуме нашу позицију на међународном плану и не оклева да нас подржи где год је то потребно. И наша позиција према Русији је крајње искрена и партнерска, подсећам вас да се Србија није прикључила санкцијама против Русије, нити ће то чинити убудуће, подржавамо Русију у свим међународним форумима, сматрамо је блиским и стратешким пријатељем", рекао је Дачић.



Дачић је навео да је до сада 17 држава чланица Уједињених нација повукло своју ранију одлуку о признању Косова и Метохије.



"Ја сам уверен да ће тај број расти. У овом тренутку, 95 чланица УН не признаје Косово као независну државу, 93 га признаје, а још пет из разних разлога нема јасан став о том питању. Дакле, већина чланица УН је већ сада против једнострано проглашене независности Косова, а да не говорим о томе да је реч о укупној популацији од пет милијарди људи на планети", изјавио је Дачић, оцењујући да државе које повлаче признање чине то уз необориву аргументацију - да су исхитрено признале Косово и да су у међувремену схватиле да је у току важан преговарачки процес, између Београда и Приштине.



Према његовим речима, крајње су лицемерни позиви неких утицајних западних земаља да се са овим процесом повлачења признања престане, јер оне у исто време траже од свих држава да учине супротно - и да признају Косово.



Српски шеф дипломатије је истакао да је стратешко опредељење Србије да постане чланица Европске уније.



"То је сасвим природно и логично, јер са државама Уније имамо близу две трећине наше укупне трговинске размене, највеће инвестиције су из ЕУ, географски и културно припрадамо том простору, у државама ЕУ живи огроман број наших суграђана. Ипак, сматрамо да та наша стратешка опредељеност не сме ићи на штету сарадње са другима, пре свега са Русијом, која је наш традиционални пријатељ и партнер. Слично је и са Кином, са којом сарађујемо све више и на обострано задовољство", рекао је Дачић и додао:



"Уствари, Србија не ради ништа више са Русијом и Кином него што раде чланице ЕУ, које са ове две земље имају изузетно разгранату трговинску, технолошку и сваку другу сарадњу. Зато понекад не разумемо наводну забринутост, па и неразумевање за то што Србија подиже размену са Русијом или повећава обим сарадње у инфраструктури са Кином, када то ради и цела Европа".



Дачић је навео да је јасна позиција Србије да не жели улазак у НАТО и да то не жели и огромна већина грађана. Према његовим речима, и Србија и НАТО задовољни су степеном до сада остварене сарадње, која је, сматра Дачић, "веома добра и у сталном је порасту, али без амбиција да прерасте у пуноправно чланство":



"Као што вам је познато, Србија води политику војне неутралности, што подразумева останак ван било ког међународног војног савеза".



Одговарајући на питање о пројекту "Велике Албаније", Дачић каже да, колико год је у прошлости било бесмислено оптуживање Београда да је спроводио пројекат некакве "Велике Србије", толико је апсурдно данашње затварање очију пред манифестацијама жеље за чак територијалним уједињењем простора на Балкану на којем живе Албанци:



"Ја сам недавно и у Савету безбедности УН поставио питање зашто дипломата једне сталне чланице тог Савета пристаје да се у Приштини званично састаје са приштинским политичарем под заставом државе Албаније. И никада нисам добио одговор на то сасвим легитимно питање. Неспорно је да међу Албанцима, и на КиМ и у Албанији и у Северној Македонији, Црној Гори, постоји тај романтичарски сентимент из 19. века о некаквом националном уједињењу. Али, живимо у 21. веку, када то није ствар сентимента, већ најозбиљније претње по мир и стабилност. Нажалост, неке утицајне западне земље свесно жмуре над таквим тенденцијама".



На питање руске агенције, поводом протестних шетњи дела опозиције у Србији, какво је учешче страних сила у томе, Дачић је одговорио да ти протести "нису импресионирали, а камоли мотивисали, већи број грађана".



"Ова акција је од самог почетка била конфузна, политички нејасна и противречна, тако да се све свело на протестне шетње неколико стотина људи једном недељно. Свесни да не могу постићи ништа значајно, лидери овог протеста, међутим, све чешће посежу за насиљем, што вербалним, што физичким, јер су прилично очајни што њихов покрет не може да мобилише људе", рекао је Дачић, уз подсећање да Србији на пролеће предстоје редовни парламентарни избори:



"То је једино место и једини тренутак када се доноси легитимна одлука о томе ко ће водити земљу у наредне четири године. Уверен сам да ће огромна већина грађана Србије потврдити поверење у ову владу и коалицију која је води, јер о њеном квалитету и њеној фокусираности на решавање проблема грађана и обезбеђивање економског раста и политичке стабилности најбоље говоре досадашњи резултати.



Говорећи о 20. годишњици НАТО агресије на Србију и СР Југославију, Дачић је оценио да је то била деструкција међународног правног поретка:



"Свет се никада није опоравио од тог насиља над међународним правом, већ је тадашња агресија НАТО на Србију послужила као преседан за неке будуће агресивне акције широм света, што је све заједно свет учинило мање безбедним".