Дачић: Мора да уследи политика попуштања

„Не желимо уопште да имамо такав црни сценарио, да размишљамо о томе. Надам се да су свесни тога да мора да уследи политика попуштања јер је алтернатива томе један тотални рат што мислим да никоме не пада напамет“, рекао је Дачић на заједничкој конференцији за новинаре са министром спољних послова Естоније Свеном Миксером.



Он је на питање да прокоментарише изјаву изаслиника одбране Аустрије да ће та земља, ако се однос Русије и НАТО погорша, бити само посматрач јер у таквом конфликту не жели да буде умешана, рекао да мисли да ће ствари отопљавати.



„Наша жеља је да односи отопљавају и да не буде великих ратних конфликта и дејстава“, рекао је Дачић.



Говорећи о војној неутралности Србије, министар је рекао да постоје разлози опредељења да се не буде део ниједног војног савеза, што је у случају Србије регулисано скупштинском Резолуцијом.



Према његовим речима, са друге стране постоји могућносот да то буде и део неког новог Устава.



Како је навео, то је различито од политике међународно признате неутралности коју има Швајцарска.

„Наша је политка да не желимо да будемо део ниједног војног савеза, али желимо добру сарадњу и партнерство. У том смислу негујемо добре односе и користимо све могућности за сарадњу у оквиру сарадње са НАТО-ом“, рекао је Дачић.



Према његовим речима, Србија је достигла највиши ниво који једна земља може да достигне, а не жели да буде чланица НАТО-а. 



„Сада треба користити све те ресурсе", рекао је српски шеф дипломатије, наводећи да, са друге страме, имамо добре односе ин са ОДКБ-ом.



Као пример, он је истакао да годишње имамо две вежбе са Русијом и Белорусијом, а 16 вежби са западним партнерима.



„Кроз све то се види наша политика војне неутралности, а оно што је аустријски војни званичиник рекао, то је једна од тема која је за Аустрију битна“, рекао је Дачић.



Миксер је навео да унутрашњи разлози ЕУ не треба да стварају било какве препреке.



„Ако земља одлучи да се креће ка ЕУ онда је то однос између те земље и ЕУ, а ако земља одлучи да иде у НАТО, онда је то однос између НАТО-а и те земље“, рекао је Миксер.



Како каже, верује да је то суверени избор сваке зеље.



„У нашем суседству, на Балтику, имамо земље које су чланице ЕУ и оне које то нису. Имамо земље чланице НАТО-а и чланице које су изабрали другачији безбедносни аранжман и ми у потпуности то поштујемо и прихватимо“, рекао је Миксер.



Према његовим речима, постоје земље које су донеле политичку одлуку да не желе у чланство, али могу имати бенефита од различитих облика партнерстава са НАТО-ом.



„У потпуности поштујемо овакву врсту одлуке и верујемо да НАТО може бити од користи за реформу и модернизацију безбедносне структуре земље чак и ако та земља није и не жели чланство у НАТО“, рекао је Миксер.