Dačić: Mora da usledi politika popuštanja

„Ne želimo uopšte da imamo takav crni scenario, da razmišljamo o tome. Nadam se da su svesni toga da mora da usledi politika popuštanja jer je alternativa tome jedan totalni rat što mislim da nikome ne pada napamet“, rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Estonije Svenom Mikserom.



On je na pitanje da prokomentariše izjavu izaslinika odbrane Austrije da će ta zemlja, ako se odnos Rusije i NATO pogorša, biti samo posmatrač jer u takvom konfliktu ne želi da bude umešana, rekao da misli da će stvari otopljavati.



„Naša želja je da odnosi otopljavaju i da ne bude velikih ratnih konflikta i dejstava“, rekao je Dačić.



Govoreći o vojnoj neutralnosti Srbije, ministar je rekao da postoje razlozi opredeljenja da se ne bude deo nijednog vojnog saveza, što je u slučaju Srbije regulisano skupštinskom Rezolucijom.



Prema njegovim rečima, sa druge strane postoji mogućnosot da to bude i deo nekog novog Ustava.



Kako je naveo, to je različito od politike međunarodno priznate neutralnosti koju ima Švajcarska.

„Naša je politka da ne želimo da budemo deo nijednog vojnog saveza, ali želimo dobru saradnju i partnerstvo. U tom smislu negujemo dobre odnose i koristimo sve mogućnosti za saradnju u okviru saradnje sa NATO-om“, rekao je Dačić.



Prema njegovim rečima, Srbija je dostigla najviši nivo koji jedna zemlja može da dostigne, a ne želi da bude članica NATO-a. 



„Sada treba koristiti sve te resurse", rekao je srpski šef diplomatije, navodeći da, sa druge strame, imamo dobre odnose in sa ODKB-om.



Kao primer, on je istakao da godišnje imamo dve vežbe sa Rusijom i Belorusijom, a 16 vežbi sa zapadnim partnerima.



„Kroz sve to se vidi naša politika vojne neutralnosti, a ono što je austrijski vojni zvaničinik rekao, to je jedna od tema koja je za Austriju bitna“, rekao je Dačić.



Mikser je naveo da unutrašnji razlozi EU ne treba da stvaraju bilo kakve prepreke.



„Ako zemlja odluči da se kreće ka EU onda je to odnos između te zemlje i EU, a ako zemlja odluči da ide u NATO, onda je to odnos između NATO-a i te zemlje“, rekao je Mikser.



Kako kaže, veruje da je to suvereni izbor svake zelje.



„U našem susedstvu, na Baltiku, imamo zemlje koje su članice EU i one koje to nisu. Imamo zemlje članice NATO-a i članice koje su izabrali drugačiji bezbednosni aranžman i mi u potpunosti to poštujemo i prihvatimo“, rekao je Mikser.



Prema njegovim rečima, postoje zemlje koje su donele političku odluku da ne žele u članstvo, ali mogu imati benefita od različitih oblika partnerstava sa NATO-om.



„U potpunosti poštujemo ovakvu vrstu odluke i verujemo da NATO može biti od koristi za reformu i modernizaciju bezbednosne strukture zemlje čak i ako ta zemlja nije i ne želi članstvo u NATO“, rekao je Mikser.