Ћутило: Избеглицама за куповину сеоске куће с окућницом милион динара бесповратно
Подаци Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима у Војводини говоре да у покрајини и данас живи око 13.000 избеглица с територије некадашње Југославије и исто толико интерно расељених лица с Косова и Метохије.
Њихов број, с обзиром на то да је од ратних збивања прошло близу три деценије, није мали, али како за „Дневник” каже директор Фонда Душан Ћутило, то су људи који нису у могућности да реше стамбено питање јер нису успели да се економски оснаже па им је помоћ државе Србије преко потребна.– Број људи с избегличким статусом из година у годину се смањује, али је још значајан – каже Ћутило. – Они су задржали избеглички статус јер немају куд, економски нису оснажени и потребна им је помоћ.
Наводи да је у току регионални стамбени програм за стамбено збрињавање избелица, који води Комесаријат, и заједно с локалним самоуправама улажу се велика донаторска средства да би се тај програм затворио.
С друге стране, и Фонд на чијем је челу настоји да помогне избеглицама и интерно расељеним особама и у томе велику подршку добија од Покрајинске владе. Тако је Фонд прошле године увео и неколико нових прогама, а у неке старе је унео одређене промене. Суштина тих промена, како наводи Ћутило, је у томе да се новац сада даје бесповратно, за разлику од праксе у ранијим годинама, када су, примера ради, приликом куповине сеоских кућа с окућницом корисници те врсте помоћи морали половину добијених пара да врате Фонду.
– Сада је програм промењен тако да се свима за куповину сеоске куће с окућницом додељује милион динара бесповратно. Право на помоћ у куповини прошле године је остварило 20 избегличких породица у Војводини – наводи Ћутило.
У програму за решавање стамбених питања новина је и да Фонд даје помоћ до 500.000 динара или за куповину грађевинског материјала, или за започету изградњу такође бесповратно. Раније, како Ћутило објашњава, Фонд је имао два позива: један за куповину грађевинског материјала за адаптацију, када је људима додељиван мањи износ, а други позив се односио на започету изградњу, када је додељиван већи износ, с обавезом да од тога половина буде враћена.
– Значи, више немамо два јавна позива, него само један – или за адаптацију или за започету изградњу. Помоћ износи до 500.000 динара, у зависности од ситуације на терену, и даје се бесповратно – каже наш саговорник.Фонд је први пут реализовао јавни позив за доделу једнократне помоћи најуспешнијим студентима основних академских студија из избегличких породица који живе у Војводини. Ћутило каже да је новчану износ од 30.000 динара добило 100 најуспешнијих студената.
– Право на кандидовање имали су студенти с просеком оцена најмање седам, али сви који су се јавили на конкурс имали су најмање осам. Крајем прошле године додељена је и једнократна помоћ ученицима средњих школа из избегличких и интерно расељених породица. Ради се о укупном износу од четири милиона динара, који је подељен између 100 најбоље рангираних ученика.
Помоћ за више од 1.600 породица
Од свог оснивања до данас Фонд успешно реализује пројекте којима се избегличке и расељеничке породице у Војводини стамбено збрињавају и економски оснажују.После деценије рада више од 1.600 породица добило је неку врсту помоћи кроз програме и пројекте Фонда.
Фонд негује добру сарадњу са завичајним удружењима у Војводини. Ћутило каже да су пре неколико дана организовали велики скуп са 70 удружења и председницима локалних самоуправа да би унапредили ту сарадњу и пружили прилику удружењима да се међусобно боље упознају.
– Они на неки начин чувају завичај од заборава, културу, традицију и обичаје организовањем разних радионица – каже Ћутило.
Резултат такве сарадње је да је прошле године Покрајинска влада с неколико локалних самоуправа организовали одлазак на 53. Кочићев збор у село Стичићи, код Бањалуке. Завршној манифестацији на Мањачи, посвећеној књижевнику, политичару и великом родољубу Петру Кочићу присуствовало је више од 500 Крајишника из Војводине.
– Надам се да ћемо ту сарадњу с нашим удружењима у наредном периоду унапредити – закључио је Ћутило.
Е. Марјанов