Ćutilo: Izbeglicama za kupovinu seoske kuće s okućnicom milion dinara bespovratno

Njihov broj, s obzirom na to da je od ratnih zbivanja prošlo blizu tri decenije, nije mali, ali kako za „Dnevnik” kaže direktor Fonda Dušan Ćutilo, to su ljudi koji nisu u mogućnosti da reše stambeno pitanje jer nisu uspeli da se ekonomski osnaže pa im je pomoć države Srbije preko potrebna.– Broj ljudi s izbegličkim statusom iz godina u godinu se smanjuje, ali je još značajan – kaže Ćutilo. – Oni su zadržali izbeglički status jer nemaju kud, ekonomski nisu osnaženi i potrebna im je pomoć. 

Navodi da je u toku regionalni stambeni program za stambeno zbrinjavanje izbelica, koji vodi Komesarijat, i zajedno s lokalnim samoupravama ulažu se velika donatorska sredstva da bi se taj program zatvorio.

S druge strane, i Fond na čijem je čelu nastoji da pomogne izbeglicama i interno raseljenim osobama i u tome veliku podršku dobija od Pokrajinske vlade. Tako je Fond prošle godine uveo i nekoliko novih progama, a u neke stare je uneo određene promene. Suština tih promena, kako navodi Ćutilo, je u tome da se novac sada daje bespovratno, za razliku od prakse u ranijim godinama, kada su, primera radi, prilikom kupovine seoskih kuća s okućnicom korisnici te vrste pomoći morali polovinu dobijenih para da vrate Fondu.   

– Sada je program promenjen tako da se svima za kupovinu seoske kuće s okućnicom dodeljuje milion dinara bespovratno. Pravo na pomoć u kupovini prošle godine je ostvarilo 20 izbegličkih porodica u Vojvodini – navodi Ćutilo. 

U programu za rešavanje stambenih pitanja novina je i da Fond daje pomoć do 500.000 dinara ili za kupovinu građevinskog materijala, ili za započetu izgradnju takođe bespovratno. Ranije, kako Ćutilo objašnjava, Fond je imao dva poziva: jedan za kupovinu građevinskog materijala za adaptaciju, kada je ljudima dodeljivan manji iznos, a drugi poziv se odnosio na započetu izgradnju, kada je dodeljivan veći iznos, s obavezom da od toga polovina bude vraćena.    

– Znači, više nemamo dva javna poziva, nego samo jedan – ili za adaptaciju ili za započetu izgradnju. Pomoć iznosi do 500.000 dinara, u zavisnosti od situacije na terenu, i daje se bespovratno – kaže naš sagovornik.Fond je prvi put realizovao javni poziv za  dodelu jednokratne po­moći najuspešnijim studentima osnovnih akademskih studija iz izbegličkih porodica koji žive u Vojvodini. Ćutilo kaže da je novčanu iznos od 30.000 dinara dobilo 100 najuspešnijih studenata.

– Pravo na kandidovanje imali su studenti s prosekom ocena najmanje sedam, ali svi koji su se javili na konkurs imali su najmanje osam.   Krajem prošle godine dodeljena je i jednokratna pomoć učenicima srednjih škola iz izbegličkih i interno raseljenih porodica. Radi se o ukupnom iznosu od četiri miliona dinara, koji je podeljen između 100 najbolje rangiranih učenika. 

Pomoć za više od 1.600 porodica

Od svog osnivanja do danas Fond uspešno realizuje projekte kojima se izbegličke i raseljeničke porodice u Vojvodini stambeno zbrinjavaju i ekonomski osnažuju.Posle decenije rada više od 1.600 porodica dobilo je neku vrstu pomoći kroz programe i projekte Fonda. 

Fond neguje dobru saradnju sa zavičajnim udruženjima u Vojvodini. Ćutilo kaže da su pre nekoliko dana organizovali veliki skup sa 70 udru­ženja i predsednicima lokalnih samo­uprava da bi unapredili tu saradnju i pružili priliku udruženjima da se međusobno bolje upoznaju.

– Oni na neki način čuvaju zavičaj od zaborava, kulturu, tradiciju i običaje organizovanjem raznih radionica – kaže Ćutilo.

Rezultat takve saradnje je da je prošle godine Pokrajinska vlada s nekoliko lokalnih samouprava organizovali odlazak na 53. Kočićev zbor u selo Stičići, kod Banjaluke. Završnoj manifestaciji na Manjači, posvećenoj književniku, političaru i velikom rodoljubu Petru Kočiću prisustvovalo je više od 500 Krajišnika iz Vojvodine.

– Nadam se da ćemo tu saradnju s našim udruženjima u narednom periodu unaprediti – zaključio je Ćutilo.

E. Marjanov