Чанак: Лоша вест - ЕУ није довршен пројекат...

"Имамо десет отворених поглавља, за три поглавља су израђене и достављене преговарачке позиције, девет је упућених писама председавајућег са мерилима за отварање поглавља, 11 је позива да предамо преговарачку позицију - немамо мерила за отварање, један извештај са скрининга је у поступку усвајања у телима Савета ЕУ...", сумира Чанак у интервјуу Танјугу и истиче да би био задовољан да је Србија ушла у ЕУ 2007. године.

"Од Србије зависи којом брзином може да ради реформе у друштву и да отвара поглавља.  Али, то не значи да ће истом брзином долазити одговори са друге стране", каже Чанак и указује да ће, како будемо ишли даље, бити све више проблема.

"Добра вест је да постоји нека врста џентлменског договора да се Хрватска односи према Србији као Словенија према њима - да не блокира улазак у ЕУ. А лоша вест је да ЕУ није довршен концепт и да ми своје место морамо проналазити изнова", рекао је Чанак.  

На питање о могућности да балканске државе - кандидати за чланство заједно уђу у  ЕУ, о чему се у последње време шпекулиуше, одговара: 

"Не знам да ли ћемо сви заједно да уђемо, али, ако не уђемо - онда ћемо сви заједно да пропаднемо".

У разговору о отвореним политичким питањима у домаћој јавности, у осврту на позив председника Србије на унутрашњи дијалог о Косову, понавља да ће се одазвати, јер, истиче, "ко год одбија разговор, мора да да јасан одговор шта је алтернатива разговору". 

"Ја сам политички био активан и у време када је председник државе био неко са ким се није могло разговарати, рецимо Слободан Милошевић. И онда смо били на улицама, а њега су чували кордони његових оружаних снага. Ту није могли бити ни разговора, ни договора. Значи, мора се разговарати или идемо на револуционарне начин функционисања, да се организује устанак, па "коме обојци, коме опанци", али је проблем у томе што некако не видим да постоји баш нека не знам каква енергија за не знам какво устанчење", каже лидер ЛСВ.

Он подсећа да је још у председничкој кампањи врло јасно рекао да би као председник, уколико би био у позицији да о томе говори, био спреман да прихвати независност Косова, а на питање да ли ће то предложити Вучићу, Чанак одговара: 

"Не. Ја сам рекао шта бих ја урадио". 

С друге стране, истиче, и Косово  треба да "призна" Србију, њене легитимне интересе, инвестиције, те власничку структуру над јавним ресурсима и предузећима".

Подсећа, наиме, да су развијене републике и покрајина Војводина деценијама кроз фонд за неразвијене републике и покрајину Косово финансирале неке ствари. Објашњавајући зашто би био спреман да прихвати независност јужне покрајине, Чанак каже да се далеко више може урадити дипломатским путевима и када постоје партнерски односи са неком земљом, него да се то оставља "параполитичким, парадипломатским и, на жалост, паравојним координатама". 

Питање статуса Косова ће, указује, бити и главни изазвов када је реч о промени Устава, не зато што је, каже, то најважнија ствар, већ зато што је најзапаљивија реторичка тема коју ће многи покушати да злоупотребе. 

Сматра, иначе, да начелно постоји снага да се спроведу промене Устава, али није сигуран да постоји снага да се направе промене на боље. 

"Шта би значиле промене на боље? Лако ћете убедити просечног грађанина у Србији да је било каква идеја децентрализације почетак нових распада, а тешко ћете га убедити да је за лош живот у Србији одговорна централизација", каже Чанак који је у председничкој кампањи говорио о томе да Устав треба мењати управо стога што актуелни "централизује Србију". 

На питање да ли очекује да ће до краја године бити усвојен Закон о финансирању Војводине, Чанак подсећа да се то није десило већ десет година и да сумња да ће "преко ноћи да се деси".  

Мисли да ће питање Војводине и њене аутономије, њеног историјског права на различитост итд, по сваку цену бити гурано под тепих, посебно од стране опозиције, која се, напомиње, сматра "правом".

"Како то да та "права" опозиција никако да се сети да је Војводина била аутономна покрајина, пре него што је Србија постојала. Тридесет година раније је Војводина добила аутономију, него што је Србија постала међународно призната држава", каже и наводи да је 1848. настала Војводина, а 1878. Берлинским конгресом дефинисана Србија као независна држава. 

"Шта хоћу да вам кажем? Ја се уопште не ослањам на те историјске ствари, зато што нит" је Србија оно што је била 1878, нит" је Војводина оно што је била 1848. године. Али,  кад стално слушам та трућања о "историјским границама" и "историјским територијама", о  "историјском праву" и тако даље, шта ћемо да радимо кад се стварно покрене питање историје, па погледамо шта се стварно у историји десило, па крену приче о "славним данима царства Душановог", а заборави се да је за време Душановог царства главни град Србије било Скопље, а Београд се звао Нандорфехервард и био у Мађарској?", запитао је лидер ЛСВ.