Čanak: Loša vest - EU nije dovršen projekat...
BEOGRAD: Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik parlamentarnog odbora za evropske integracije, izjavio je da je očigledno da dinamika otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU ne zavisi samo od srpske strane, već i od evropskih partnera.
"Imamo deset otvorenih poglavlja, za tri poglavlja su izrađene i dostavljene pregovaračke pozicije, devet je upućenih pisama predsedavajućeg sa merilima za otvaranje poglavlja, 11 je poziva da predamo pregovaračku poziciju - nemamo merila za otvaranje, jedan izveštaj sa skrininga je u postupku usvajanja u telima Saveta EU...", sumira Čanak u intervjuu Tanjugu i ističe da bi bio zadovoljan da je Srbija ušla u EU 2007. godine.
"Od Srbije zavisi kojom brzinom može da radi reforme u društvu i da otvara poglavlja. Ali, to ne znači da će istom brzinom dolaziti odgovori sa druge strane", kaže Čanak i ukazuje da će, kako budemo išli dalje, biti sve više problema.
"Dobra vest je da postoji neka vrsta džentlmenskog dogovora da se Hrvatska odnosi prema Srbiji kao Slovenija prema njima - da ne blokira ulazak u EU. A loša vest je da EU nije dovršen koncept i da mi svoje mesto moramo pronalaziti iznova", rekao je Čanak.
Na pitanje o mogućnosti da balkanske države - kandidati za članstvo zajedno uđu u EU, o čemu se u poslednje vreme špekuliuše, odgovara:
"Ne znam da li ćemo svi zajedno da uđemo, ali, ako ne uđemo - onda ćemo svi zajedno da propadnemo".
U razgovoru o otvorenim političkim pitanjima u domaćoj javnosti, u osvrtu na poziv predsednika Srbije na unutrašnji dijalog o Kosovu, ponavlja da će se odazvati, jer, ističe, "ko god odbija razgovor, mora da da jasan odgovor šta je alternativa razgovoru".
"Ja sam politički bio aktivan i u vreme kada je predsednik države bio neko sa kim se nije moglo razgovarati, recimo Slobodan Milošević. I onda smo bili na ulicama, a njega su čuvali kordoni njegovih oružanih snaga. Tu nije mogli biti ni razgovora, ni dogovora. Znači, mora se razgovarati ili idemo na revolucionarne način funkcionisanja, da se organizuje ustanak, pa "kome obojci, kome opanci", ali je problem u tome što nekako ne vidim da postoji baš neka ne znam kakva energija za ne znam kakvo ustančenje", kaže lider LSV.
On podseća da je još u predsedničkoj kampanji vrlo jasno rekao da bi kao predsednik, ukoliko bi bio u poziciji da o tome govori, bio spreman da prihvati nezavisnost Kosova, a na pitanje da li će to predložiti Vučiću, Čanak odgovara:
"Ne. Ja sam rekao šta bih ja uradio".
S druge strane, ističe, i Kosovo treba da "prizna" Srbiju, njene legitimne interese, investicije, te vlasničku strukturu nad javnim resursima i preduzećima".
Podseća, naime, da su razvijene republike i pokrajina Vojvodina decenijama kroz fond za nerazvijene republike i pokrajinu Kosovo finansirale neke stvari. Objašnjavajući zašto bi bio spreman da prihvati nezavisnost južne pokrajine, Čanak kaže da se daleko više može uraditi diplomatskim putevima i kada postoje partnerski odnosi sa nekom zemljom, nego da se to ostavlja "parapolitičkim, paradiplomatskim i, na žalost, paravojnim koordinatama".
Pitanje statusa Kosova će, ukazuje, biti i glavni izazvov kada je reč o promeni Ustava, ne zato što je, kaže, to najvažnija stvar, već zato što je najzapaljivija retorička tema koju će mnogi pokušati da zloupotrebe.
Smatra, inače, da načelno postoji snaga da se sprovedu promene Ustava, ali nije siguran da postoji snaga da se naprave promene na bolje.
"Šta bi značile promene na bolje? Lako ćete ubediti prosečnog građanina u Srbiji da je bilo kakva ideja decentralizacije početak novih raspada, a teško ćete ga ubediti da je za loš život u Srbiji odgovorna centralizacija", kaže Čanak koji je u predsedničkoj kampanji govorio o tome da Ustav treba menjati upravo stoga što aktuelni "centralizuje Srbiju".
Na pitanje da li očekuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o finansiranju Vojvodine, Čanak podseća da se to nije desilo već deset godina i da sumnja da će "preko noći da se desi".
Misli da će pitanje Vojvodine i njene autonomije, njenog istorijskog prava na različitost itd, po svaku cenu biti gurano pod tepih, posebno od strane opozicije, koja se, napominje, smatra "pravom".
"Kako to da ta "prava" opozicija nikako da se seti da je Vojvodina bila autonomna pokrajina, pre nego što je Srbija postojala. Trideset godina ranije je Vojvodina dobila autonomiju, nego što je Srbija postala međunarodno priznata država", kaže i navodi da je 1848. nastala Vojvodina, a 1878. Berlinskim kongresom definisana Srbija kao nezavisna država.
"Šta hoću da vam kažem? Ja se uopšte ne oslanjam na te istorijske stvari, zato što nit" je Srbija ono što je bila 1878, nit" je Vojvodina ono što je bila 1848. godine. Ali, kad stalno slušam ta trućanja o "istorijskim granicama" i "istorijskim teritorijama", o "istorijskom pravu" i tako dalje, šta ćemo da radimo kad se stvarno pokrene pitanje istorije, pa pogledamo šta se stvarno u istoriji desilo, pa krenu priče o "slavnim danima carstva Dušanovog", a zaboravi se da je za vreme Dušanovog carstva glavni grad Srbije bilo Skoplje, a Beograd se zvao Nandorfehervard i bio u Mađarskoj?", zapitao je lider LSV.
