Бурна расправа о Космету у Бундестагу

Посланик левице „Ди Линке“ Александер Ној указао да су Приштина и Београд, председник Александар Вучић и Хашим Тачи изнели идеју о решењу косовског проблема кроз размену територија, да је то наишло на подршку САД, као и појединих чланица ЕУ, а да се жестоко успротивила Немачка.



„Немачка влада се успротивила јер би размена територија могла да донесе дестабилизацију региона, као да већ није учествовала у прекрајању карте на Балкану“, казао је он.



Ној је подсетио да је Немачка учествовала у рату на Косову и да Кфор чине исте снаге које су некада ратовале у корист Приштине, стајући на страну ОВК.



Он је Косово, с тим у вези, назвао немачком колонијом.



Посланик Алтернативе за Немачку (АфД) Антон Фризен истакао је да је ангажовање Бундесвера на Косову почело лажима, и да се данас та прича наставља.



Фризен је, у свом обраћању, казао да нико не верује у причу о могућем мирном, мултиетничком Косову и да би требало да немачка влада подржи размену територија.



Посланик Зелених Мануел Саразин је указао да САД третирају Косово као своју колонију, те је нагласио да се мора одбацити идеја размене територије против које су наводно грађани на Косову и у Србији.



Ренате Алт, посланица Слободарске партије Немачке (ФДП) је упозорила на растући утицај Русије, Кине и Турске на Западном Балкану, додајући да би због тога ЕУ требало да инсистира на европској перспективи како би земље региона наставили путем реформи и европске интеграције.



Министар иностраних послова Немачке Хајко Мас је, образлажући захтев немачке владе о наставку учешћа у Кфору, рекао да је безбедносно стање на Балкану стабилно, што је омогућило смањење немачког контингента са више од 6.000 војника на почеку мисије, на 1.300 пре четири године и сада на мање од 70.



„То говори само о себи да Кфор последњих година није морао ниједном да интервенише у једној ситуацији која би угрозила безбедност на Косову“,објаснио је он.



Мас је казао да се и карактер мисије протекле две године променио и да је Бундесвер тренутно присутан само у Приштини, са тежиштем саветовања косовских безбедносних снага.



Међутим Мас је казао да се политички, и поред свих напредака, однос Београда и Приштине у последњих 16 месеци значајно погоршао.



Рекао је да је дијалог практично стао, што изазива немире и то све чешће због најмањих догађаја на обе стране.



То је, према његовим речима, имало последице по цео континент, како на застој у процесу европског приближавања, па све до флуктуација у напору у европској енергетској мрежи.



„Тензије на Балкану смо осетили широм Европе. Балкан се налази не само географски, већ и политички и историјски у срцу Европе”, нагласио је Мас.



Најавио је да ће Немачкој, током свог председавања ЕУ, један од приоритета бити Западни Балкан.



Казао је да Берлин ради на обнови дијалога Београда и Приштине, који је потребнији него икада и да треба одступити од привидних решења као што је промена граница, која није само изнета од оних који су погођени, већ и оних који желе да имају утицај.

Према његовим речима таква размишљања само одлажу решење комплексног проблема и воде у ћорсокак.