Burna rasprava o Kosmetu u Bundestagu

Poslanik levice „Di Linke“ Aleksander Noj ukazao da su Priština i Beograd, predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija, da je to naišlo na podršku SAD, kao i pojedinih članica EU, a da se žestoko usprotivila Nemačka.



„Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu“, kazao je on.



Noj je podsetio da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine, stajući na stranu OVK.



On je Kosovo, s tim u vezi, nazvao nemačkom kolonijom.



Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja.



Frizen je, u svom obraćanju, kazao da niko ne veruje u priču o mogućem mirnom, multietničkom Kosovu i da bi trebalo da nemačka vlada podrži razmenu teritorija.



Poslanik Zelenih Manuel Sarazin je ukazao da SAD tretiraju Kosovo kao svoju koloniju, te je naglasio da se mora odbaciti ideja razmene teritorije protiv koje su navodno građani na Kosovu i u Srbiji.



Renate Alt, poslanica Slobodarske partije Nemačke (FDP) je upozorila na rastući uticaj Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu, dodajući da bi zbog toga EU trebalo da insistira na evropskoj perspektivi kako bi zemlje regiona nastavili putem reformi i evropske integracije.



Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas je, obrazlažući zahtev nemačke vlade o nastavku učešća u Kforu, rekao da je bezbednosno stanje na Balkanu stabilno, što je omogućilo smanjenje nemačkog kontingenta sa više od 6.000 vojnika na počeku misije, na 1.300 pre četiri godine i sada na manje od 70.



„To govori samo o sebi da Kfor poslednjih godina nije morao nijednom da interveniše u jednoj situaciji koja bi ugrozila bezbednost na Kosovu“,objasnio je on.



Mas je kazao da se i karakter misije protekle dve godine promenio i da je Bundesver trenutno prisutan samo u Prištini, sa težištem savetovanja kosovskih bezbednosnih snaga.



Međutim Mas je kazao da se politički, i pored svih napredaka, odnos Beograda i Prištine u poslednjih 16 meseci značajno pogoršao.



Rekao je da je dijalog praktično stao, što izaziva nemire i to sve češće zbog najmanjih događaja na obe strane.



To je, prema njegovim rečima, imalo posledice po ceo kontinent, kako na zastoj u procesu evropskog približavanja, pa sve do fluktuacija u naporu u evropskoj energetskoj mreži.



„Tenzije na Balkanu smo osetili širom Evrope. Balkan se nalazi ne samo geografski, već i politički i istorijski u srcu Evrope”, naglasio je Mas.



Najavio je da će Nemačkoj, tokom svog predsedavanja EU, jedan od prioriteta biti Zapadni Balkan.



Kazao je da Berlin radi na obnovi dijaloga Beograda i Prištine, koji je potrebniji nego ikada i da treba odstupiti od prividnih rešenja kao što je promena granica, koja nije samo izneta od onih koji su pogođeni, već i onih koji žele da imaju uticaj.

Prema njegovim rečima takva razmišljanja samo odlažu rešenje kompleksnog problema i vode u ćorsokak.