Буњевци и Шокци насилно преведени у Хрвате

Чланови Одбора Скупштине Војводине за уставноправни положај покрајине професор новосадског Правног факултета др Слободан Орловић, Зоран Вучевић и Смиљана Гламочанин Варга затражили су од председника парламента Иштвана Пастора да сазове седницу Одбора ради доношења предлога декларације којом би се поништио антиуставни и асимилаторски акт некадашњег Одељења за унутрашње послове Главног народноослободилачког одбора Војводине, усвојен у Новом Саду 14. маја 1945. године.

Чланови Одбора истичу да је тај документ био напад на природно људско право на национално изјашњавање јер није признао то право Буњевцима и Шокцима него их превео у Хрвате, без обзира на то како су се ти људи изјашњавали. И мада је тај антиуставни акт престао да важи, аутори Нацрта декларације сматрају да је морална обавеза поништити га због људи којима је у прошлости грубо кршено право на национално изјашњавање. Декларација би истовремено била и превентива да се у будућности никада и ни према коме не доноси асимилаторски акт.    

Нацрт декларације који су Орловић, Вучевић и Смиљана Гламочанин Варга потписали и доставили Скупштини Војводине и који је достављен „Дневнику”, цитира и спорну одредбу тог старог документа који треба поништити: 

„Догађа се да се многи Хрвати уводе као Буњевци и Шокци у рубрике где се означава народност, а не као Хрвати, као нпр: у легитимације, разне евиденције и спискове и то бива често по њиховом изричитом захтеву или по вољи и нахођењу дотичног чиновника.

„Како буњевачке и шокачке народности не постоје, то вам се наређује да све Буњевце и Шокце имадете третирати искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву.

„У разним окрузима и местима, где су они до сада уведени као Шокци и Буњевци, има се то исправити и означити као Хрвати, нарочито у легитимацијама, бирачким списковима, путним објавама и разним другим списковима по народности. Убудуће се имају уносити само и искључиво као Хрвати. Све до сада издате легитимације и исправе, где су означени као Буњевци и Шокци, имају се уништити и нове издати, издавање нових легитимација не сме се поново наплаћивати од странака.

„Ставља вам се на дужност да по овоме одмах известите све градске и среске одборе, а преко ових месне, да то што пре безуветно спроведу, а ви да се старате да се ово свакако изврши и да о учињеном известите.“     

Аутори Нацрта декларације у образложењу за поништење тог неуставног акта напомињу и да је таквом нападу на природно људско право на национално изјашњавање prеthodila одлука на највишој инстанци – говор маршала Јосипа Броза Тита на оснивачком конгресу Комунистичке партије Србије између 8. и 12. маја 1945. године. На том Конгресу Тито је 12. маја рекао: „Ми градимо братство и јединство, али српски шовинисти у Војводини неће да признају Хрвату да је Хрват, већ га зову Буњевац.”

Отклон према асимилаторском акту



Скупштина Војводине као уставноправни наследник Народноослободилачког одбора Војводине, треба да донесе декларацију о поништењу асимилаторског акта и свих правних последица које је произвео, наводи Орловић. Декларација првенствено има симболички значај јер више не постоји ни правно нити било које друго дејство, али сад једино такав значај и може да има. Наводи и да је Република Србија правни сукцесор бивше Југославије за чије власти је донет тај асимилаторски акт и он је део српског наслеђа. 

„Због уставног положаја Буњеваца и преосталих Шокаца, данас, у сусрет стогодишњици одржавања новембарске Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи и присаједињења Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, макар и на тај начин изражава се отклон према њему, а Буњевцима и Шокцима и званично пружа подршка”, наводе аутори.

Протекло је много времена од када је асимилаторски акт ступио на снагу и почео да се спроводи, производећи правне и социолошке, као и етиолошке последице. Оне се огледају у губитку националног идентитета и драстичном смањењу броја Буњеваца и Шокаца. У међувремену је тај документ престао да важи и због тога, како то објашњава професор Орловић, правно више није могуће покренути поступак оцене његове уставности пред Уставним судом Републике Србије. Чак и да је то могуће, многи Буњевци којима је у прошлости издата легитимација с ознаком хрватске националне припадности више нису међу живима.

„Оно што је преостало – што је мање правна и политичка, а више морална надокнада онима којима је право на национално изјашњавање тако грубо и неуставно одузето као и њиховим потомцима, јесте доношење такве декларације Скупштине АП Војводине“, истиче Орловић.

        Е. Марјанов