Bunjevci i Šokci nasilno prevedeni u Hrvate

Članovi Odbora Skupštine Vojvodine za ustavnopravni položaj pokrajine profesor novosadskog Pravnog fakulteta dr Slobodan Orlović, Zoran Vučević i Smiljana Glamočanin Varga zatražili su od predsednika parlamenta Ištvana Pastora da sazove sednicu Odbora radi donošenja predloga deklaracije kojom bi se poništio antiustavni i asimilatorski akt nekadašnjeg Odeljenja za unutrašnje poslove Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine, usvojen u Novom Sadu 14. maja 1945. godine.

Članovi Odbora ističu da je taj dokument bio napad na prirodno ljudsko pravo na nacionalno izjašnjavanje jer nije priznao to pravo Bunjevcima i Šokcima nego ih preveo u Hrvate, bez obzira na to kako su se ti ljudi izjašnjavali. I mada je taj antiustavni akt prestao da važi, autori Nacrta deklaracije smatraju da je moralna obaveza poništiti ga zbog ljudi kojima je u prošlosti grubo kršeno pravo na nacionalno izjašnjavanje. Deklaracija bi istovremeno bila i preventiva da se u budućnosti nikada i ni prema kome ne donosi asimilatorski akt.    

Nacrt deklaracije koji su Orlović, Vučević i Smiljana Glamočanin Varga potpisali i dostavili Skupštini Vojvodine i koji je dostavljen „Dnevniku”, citira i spornu odredbu tog starog dokumenta koji treba poništiti: 

„Događa se da se mnogi Hrvati uvode kao Bunjevci i Šokci u rubrike gde se označava narodnost, a ne kao Hrvati, kao npr: u legitimacije, razne evidencije i spiskove i to biva često po njihovom izričitom zahtevu ili po volji i nahođenju dotičnog činovnika.

„Kako bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imadete tretirati isključivo kao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu.

„U raznim okruzima i mestima, gde su oni do sada uvedeni kao Šokci i Bunjevci, ima se to ispraviti i označiti kao Hrvati, naročito u legitimacijama, biračkim spiskovima, putnim objavama i raznim drugim spiskovima po narodnosti. Ubuduće se imaju unositi samo i isključivo kao Hrvati. Sve do sada izdate legitimacije i isprave, gde su označeni kao Bunjevci i Šokci, imaju se uništiti i nove izdati, izdavanje novih legitimacija ne sme se ponovo naplaćivati od stranaka.

„Stavlja vam se na dužnost da po ovome odmah izvestite sve gradske i sreske odbore, a preko ovih mesne, da to što pre bezuvetno sprovedu, a vi da se starate da se ovo svakako izvrši i da o učinjenom izvestite.“     

Autori Nacrta deklaracije u obrazloženju za poništenje tog neustavnog akta napominju i da je takvom napadu na prirodno ljudsko pravo na nacionalno izjašnjavanje prethodila odluka na najvišoj instanci – govor maršala Josipa Broza Tita na osnivačkom kongresu Komunističke partije Srbije između 8. i 12. maja 1945. godine. Na tom Kongresu Tito je 12. maja rekao: „Mi gradimo bratstvo i jedinstvo, ali srpski šovinisti u Vojvodini neće da priznaju Hrvatu da je Hrvat, već ga zovu Bunjevac.”

Otklon prema asimilatorskom aktu



Skupština Vojvodine kao ustavnopravni naslednik Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine, treba da donese deklaraciju o poništenju asimilatorskog akta i svih pravnih posledica koje je proizveo, navodi Orlović. Deklaracija prvenstveno ima simbolički značaj jer više ne postoji ni pravno niti bilo koje drugo dejstvo, ali sad jedino takav značaj i može da ima. Navodi i da je Republika Srbija pravni sukcesor bivše Jugoslavije za čije vlasti je donet taj asimilatorski akt i on je deo srpskog nasleđa. 

„Zbog ustavnog položaja Bunjevaca i preostalih Šokaca, danas, u susret stogodišnjici održavanja novembarske Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji i prisajedinjenja Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, makar i na taj način izražava se otklon prema njemu, a Bunjevcima i Šokcima i zvanično pruža podrška”, navode autori.

Proteklo je mnogo vremena od kada je asimilatorski akt stupio na snagu i počeo da se sprovodi, proizvodeći pravne i sociološke, kao i etiološke posledice. One se ogledaju u gubitku nacionalnog identiteta i drastičnom smanjenju broja Bunjevaca i Šokaca. U međuvremenu je taj dokument prestao da važi i zbog toga, kako to objašnjava profesor Orlović, pravno više nije moguće pokrenuti postupak ocene njegove ustavnosti pred Ustavnim sudom Republike Srbije. Čak i da je to moguće, mnogi Bunjevci kojima je u prošlosti izdata legitimacija s oznakom hrvatske nacionalne pripadnosti više nisu među živima.

„Ono što je preostalo – što je manje pravna i politička, a više moralna nadoknada onima kojima je pravo na nacionalno izjašnjavanje tako grubo i neustavno oduzeto kao i njihovim potomcima, jeste donošenje takve deklaracije Skupštine AP Vojvodine“, ističe Orlović.

        E. Marjanov