Брнабић: Привредни опоравак бржи од очекиваног

Шешељ је, наиме, током расправе о буџету рекао да иако се влада стално хвали суфицитом у буџету да то није похвално јер, како је рекао, способна влада и министар треба да израчунају до последњег динара колико је могуће напалатити, а колико нам треба.

"Позивам вас да кренете од овог буџет за 2020. са уравнотеженим ставкама", поручио је Шешељ и додао да у том случају не би требало планирати дефицит и да онда неће разлога за хвалисањем. Није истина да од вишка глава не боли. Ако имамо буџетски вишак, значи да је неким буџетским субјектима одузимано. Најпаметнија је влада која има уравнотежен буџет и похвали се да је у динар потрошено колико је и планирано", рекао је Шешељ.

Брнабић је казала да се на неки начин слаже са тим.

"У последње време се слажем са вама по питању многих тема и почела сам да се због тога плашим за себе", казала је Брнабић у шали.

Додала је да је Србија била на ивици банкрота и имала огроман дефицит за време prеthodnе власти и велико пропадање привреде.

"Иако већ три године имамо суфицит у буџету, природно је да после тога конзервативно планирамо. Како каже народна изрека: Ко се једном опече и на хладно дува".

Брнабић је додала да је боље конзервативно планирати и тако не угрожавати макроекономску и финансијску стабилност, као ни будућност будућих генерација.

"Јесте истина да ми током године остварујемо много боље резултате него што смо мислили и у приливу страних директних инвестиција, а што се боље одржава и на буџет, затим на запосленост, прикупљање прихода. Све ово говори да је опоравак наше привреде бржи него сто би неко очекивао", нагласила је она.

Додала је да суфицит остварујемо управо зато што имамо боље резултате.

Шешељ је замерио и што се даје из буџета невладиним организацијама девет милијарди динара, иако су та средства за милијарду мања него у буџету за 2019. годину.

Каже да је предвиђен дефицит у буџету од 33 милиона евра и да би уштеде могле да се остваре и код градње Моравског коридора од Чачка до Појата, пошто ће његова градња коштати за чак 300 милиона евра више него што је била кинеска понуда.

Упозорио је и да ће држава једном морати пензионерима да врати то што им је противзаконито смањила пензије и да би тај износ мање коштао него што ће коштати када буду остварили своје право пред Европском судом за људска права, пошто ће држава морати да исплати и судске трошкове и камате.

Шешељ је критиковао и то што се за одржавање Егзита издваја више од 100 милиона динара, од чега из буџета 65 милиона, док остало обезбеђује Влада Војводине и град Нови Сад, док Матица српска добија свега 51 милиона за целу годину.

Брнабић је рекла да се по питању пензија не слаже са Шешељем, јер је prеthodna власт оставила нереалне и политички надуване пензије.

"И сада ви треба да плаћате нереалне пензије које нису у складу са економским параметрима, нити растом зарада нити растом привреде... Не верујем да постоји било који суд на свету који ће то да каже, јер је неко направио политчко обећање. Тако су 2008. године четири пута повећане пензије, пробиле све економске параметре и направиле рупу у буџету".

Истакла је да су следеће године избори и да буџет, ипак, није изборни већ развојни, као и да ће пензије од јануара бити повећане, колико је реално, 5,4 одсто.

Премијерка је приметила да је влада баш због изборне године могла много више да повећа пензије, али да нису хтели да доносе популистичке одлуке.

Кад је реч о цени Моравског коридора, Брнабић је одговорила да је ту можда направљена грешка у старту, пошто је у цену градње аутопута ушла и цена регулације Западне Мораве, као и изградња дигиталне инфаструктуре.

Када је реч о издвајању новца из буџета за невладине организације, Брнабић је кратко рекла да та средства служе за подршку цивилном сектору.

Шешељ је казао и да су политичке одлуке prеthodnе власти о повећању пензија биле преточене у закон да зато морају да се испоштују.

Посланица Покрета социјалиста Ана Караџић казала је да ће та посланичка група у дану за гласање подржати предлог о буџету јер је, како је навела, пре свега окренут грађанима.

Истакла је да буџет није предизборни, већ развојни и да показује да је влада радила ефикасно.

Како је казала, протеклих година Србија је била у процесу фискалне консолидације, али је реформама, због којих су највише грађани испаштали, спречено да се не дође до банкрота.

"Овим буџетом то се завршава и улазимо у нови циклус", казала је Караџић и додала да су у овом буџету направљен простор за улагање у капиталне инвестиције.

Истакла је да је позитивна ствар коју буџет омогућава повећање минималне цене рада и навела да Покрет социјалиста поздравља то сто ће бити реализована и израда социјалних карата, што је иницирао и започео председник тог покрета и садашњи министар одбране Александар Вулин.

Караџић је казала и да је кључни циљ буџета развој домаће привреде, а да поред развојног има и социјални карактер, који се огледа у повећању плата и пензија.

Посебно је истакла повећање плата припадницима Министарства одбране и Војске Србије и бригу државе о ВС.

Када је у питању Војска Србије, буџет се, према речима Караџић брине о сваком сектору, што ће, додаје, помоћи Србији да сачува војну неутралност.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Золтан Пек поздравио је то што се последњих три и по године више улаже у АП Војводину, како у изградњу путне инфраструктуре, тако и у друге капиталне инвестиције.

Од посебног значаја за СВМ је то што ће Влада Србије наставити да инвестира два, како је навео Пек, суботичка капитална пројекта, од којих је један позориште у Суботици.

Казао је да је позитивна ствар код предложеног буџета то што је издвојено више средстава за заштиту животне средине и додао да ће СВМ у дану гласања подржати предлог буџета.

Посланик Социјалистичке партије Србије Душан Бајатовић казао је да је Србија до 2012. године била у потпуности опљачкана држава и додао да се данас бележе добри економски резултати, посебно имајући у виду одакле се почело те године.

Предложени буџет, како је навео, предвиђа повећање плата и пензија, раст стандарда, а повећане су и инвестиције.

Такође, према буџету, како га тумачу Бајатовић, и даље ће Влада Србије бити највећи послодавац у земљи.

"Ако желимо да подигнемо БДП морамо да повећамо унутрашњу потрошњу", казао је Бајатовић који сматра да би следеће године требало да се размисли да се мало више помогне домаћи капитал, буидући да га је, како каже, сада недовољно.

Осврнувши се на критике што се склапају међудржавни аранжмани са Кином, Русијом, Турском..., Бајатовић је онима којима то смета поручио да доведу инвеститоре из САД, Француске...

"Ми још нисмо део ЕУ и треба да се држимо нашег националног интереса", казао је Бајатовић.

Наводећи да има само једну критику на предложени буџет - смањење улагања за пољопривреду, Бајатовић је навео и да би било добро да држава дође у позицију у којој би се банкама више исплатило да улажу више средстава у привреду.

Ана Брнабић изјавила је данас да Србија, као један од потписника и гарант Дејтонског споразума, ради све што је у духу тог споразума и да то не доводи у питање.

Брбабић је рекла да се то неће ни доводити у питање док год три конститутивна народа у оквиру БИХ не одлуче да отворе ту тему.

"До тог тренутка ми ћемо бити гарант Дејтонског споразума", рекла је Брнабић у Скупштини Србије, одговарајући на питање поводом 24. годишњице Дејтонског споразума.

Сутра се навршава 24 године откако је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Дејтонским споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ.

Дејтонски споразум, након тронедељних преговора, парафирали су тадашњи председници, Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.