Привредни опоравак мора да се плати

очекује даљи раст, како домаћих улагања, тако и страних у овој и будућим годинама јер су оне кључни покретач привредног раста у Србији.

Фискални савет Србије оценио је да су инвестиције управо компонента БДП-а која је својим растом од готово десет процената покренула опоравак привредне активности у 2015. години. Уз то, сматрају чланови ФСС-а, охрабрује и податак да је раст прошлогодишњих инвестиција широко распрострањен јер обухвата и домаће и стране, што је видљиво како у грађевинарству, тако и у куповини опреме. Због тога је задатак државе да спроводи економску политику која подстиче тренд раста инвестиција. ФСС због тога истиче да се мора наставити фискална консолидација да би се створила макроекономска стабилност, да се унапреди инвестициони амбијент, што подразумева ефикасност судова, убрзање издавања дозвола, уклањање административних баријера за инвестирање, заштиту конкуренције, спречвање корупције и завршавање приватизације преосталих заштићених државних предузећа.

На раст приватних инвестиција у прошлој години утицало је и побољшање пословног амбијента у претходној. Усвојени су неки реформски закони, попут измена Закона о раду, Закона о планирању и изградњи, дошло је до глобалног пада каматних стопа, почео је опоравак економија ЕУ и земља у окружењу, али је најважније да је на раст инвестиција утицала фискална консолидација коју је спровела Влада Србије.

На већи прилив инвестиција, како страних, тако и домаћих, рачуна и Влада Србије, која је прошлог месеца усвојила уредбу о прецизним условима за добијање државних подстицаја. Том уредбом прописано је да ове године највеће субвенције по новоотвореном радном месту износе 7.000 евра, док ће у развијенијим општинама и градовима оне износити 3.000 евра. Тим актом је смањена граница за подстицај инвеститорима за отварање радних места јер је она претходних година била и до 10.000 евра по запосленом.

Истим актом Влада Србије је смањила граница за добијање државне помоћи с 250.000 евра на 150.000, уз обавезу запошљавања најмање 20 радника. Прописани су и прецизни услови за добијање државних подстицаја. Инвеститор који жели да добије 150.000 евра државне помоћи мораће да запосли најмање 20 радника, а онај који желе 200.000 евра, има обавезу да обезбеди најмање 30 радних места. Они који желе 600.000 евра државних подстицаја морају да обезбеде између 40 и 50 радних места. При томе, инвеститори морају обезбедити одржавање инвестиција најмање пет година, редовно исплаћивати плате радницима, и то у износу од 120 одсто минималне зараде и имати најмање 25 одсто укупних улагања.

Љ. Малешевић

Разлози узлета и пада

Привремени узлет инвестиција из 2011. и 2012. године био је сличан овом лане, али је његова структура била битно другачија. Тада је, оценио је ФСС, у оквиру инвестиција снажан пораст практично имао само увоз специфичних индустријских машина, а друге врсте нису. Таква кретања јасно су указивала на то да раст инвестиција није био општи тренд распрострањен на читаву привреду, већ је био фокусиран на свега неколико великих предузећа, пре свега „Фијат” и НИС. Када су та два предузећа завршила свој инвестициони циклус, које су пратиле велике државне субвенције, ниво инвестиција се вратио на онај из 2010. године, а привредна активност је већ крајем 2013. поново ушла у рецесију, у којој је остала све до лане.