Brnabić: Privredni oporavak brži od očekivanog

Šešelj je, naime, tokom rasprave o budžetu rekao da iako se vlada stalno hvali suficitom u budžetu da to nije pohvalno jer, kako je rekao, sposobna vlada i ministar treba da izračunaju do poslednjeg dinara koliko je moguće napalatiti, a koliko nam treba.

"Pozivam vas da krenete od ovog budžet za 2020. sa uravnoteženim stavkama", poručio je Šešelj i dodao da u tom slučaju ne bi trebalo planirati deficit i da onda neće razloga za hvalisanjem. Nije istina da od viška glava ne boli. Ako imamo budžetski višak, znači da je nekim budžetskim subjektima oduzimano. Najpametnija je vlada koja ima uravnotežen budžet i pohvali se da je u dinar potrošeno koliko je i planirano", rekao je Šešelj.

Brnabić je kazala da se na neki način slaže sa tim.

"U poslednje vreme se slažem sa vama po pitanju mnogih tema i počela sam da se zbog toga plašim za sebe", kazala je Brnabić u šali.

Dodala je da je Srbija bila na ivici bankrota i imala ogroman deficit za vreme prethodne vlasti i veliko propadanje privrede.

"Iako već tri godine imamo suficit u budžetu, prirodno je da posle toga konzervativno planiramo. Kako kaže narodna izreka: Ko se jednom opeče i na hladno duva".

Brnabić je dodala da je bolje konzervativno planirati i tako ne ugrožavati makroekonomsku i finansijsku stabilnost, kao ni budućnost budućih generacija.

"Jeste istina da mi tokom godine ostvarujemo mnogo bolje rezultate nego što smo mislili i u prilivu stranih direktnih investicija, a što se bolje održava i na budžet, zatim na zaposlenost, prikupljanje prihoda. Sve ovo govori da je oporavak naše privrede brži nego sto bi neko očekivao", naglasila je ona.

Dodala je da suficit ostvarujemo upravo zato što imamo bolje rezultate.

Šešelj je zamerio i što se daje iz budžeta nevladinim organizacijama devet milijardi dinara, iako su ta sredstva za milijardu manja nego u budžetu za 2019. godinu.

Kaže da je predviđen deficit u budžetu od 33 miliona evra i da bi uštede mogle da se ostvare i kod gradnje Moravskog koridora od Čačka do Pojata, pošto će njegova gradnja koštati za čak 300 miliona evra više nego što je bila kineska ponuda.

Upozorio je i da će država jednom morati penzionerima da vrati to što im je protivzakonito smanjila penzije i da bi taj iznos manje koštao nego što će koštati kada budu ostvarili svoje pravo pred Evropskom sudom za ljudska prava, pošto će država morati da isplati i sudske troškove i kamate.

Šešelj je kritikovao i to što se za održavanje Egzita izdvaja više od 100 miliona dinara, od čega iz budžeta 65 miliona, dok ostalo obezbeđuje Vlada Vojvodine i grad Novi Sad, dok Matica srpska dobija svega 51 miliona za celu godinu.

Brnabić je rekla da se po pitanju penzija ne slaže sa Šešeljem, jer je prethodna vlast ostavila nerealne i politički naduvane penzije.

"I sada vi treba da plaćate nerealne penzije koje nisu u skladu sa ekonomskim parametrima, niti rastom zarada niti rastom privrede... Ne verujem da postoji bilo koji sud na svetu koji će to da kaže, jer je neko napravio politčko obećanje. Tako su 2008. godine četiri puta povećane penzije, probile sve ekonomske parametre i napravile rupu u budžetu".

Istakla je da su sledeće godine izbori i da budžet, ipak, nije izborni već razvojni, kao i da će penzije od januara biti povećane, koliko je realno, 5,4 odsto.

Premijerka je primetila da je vlada baš zbog izborne godine mogla mnogo više da poveća penzije, ali da nisu hteli da donose populističke odluke.

Kad je reč o ceni Moravskog koridora, Brnabić je odgovorila da je tu možda napravljena greška u startu, pošto je u cenu gradnje autoputa ušla i cena regulacije Zapadne Morave, kao i izgradnja digitalne infastrukture.

Kada je reč o izdvajanju novca iz budžeta za nevladine organizacije, Brnabić je kratko rekla da ta sredstva služe za podršku civilnom sektoru.

Šešelj je kazao i da su političke odluke prethodne vlasti o povećanju penzija bile pretočene u zakon da zato moraju da se ispoštuju.

Poslanica Pokreta socijalista Ana Karadžić kazala je da će ta poslanička grupa u danu za glasanje podržati predlog o budžetu jer je, kako je navela, pre svega okrenut građanima.

Istakla je da budžet nije predizborni, već razvojni i da pokazuje da je vlada radila efikasno.

Kako je kazala, proteklih godina Srbija je bila u procesu fiskalne konsolidacije, ali je reformama, zbog kojih su najviše građani ispaštali, sprečeno da se ne dođe do bankrota.

"Ovim budžetom to se završava i ulazimo u novi ciklus", kazala je Karadžić i dodala da su u ovom budžetu napravljen prostor za ulaganje u kapitalne investicije.

Istakla je da je pozitivna stvar koju budžet omogućava povećanje minimalne cene rada i navela da Pokret socijalista pozdravlja to sto će biti realizovana i izrada socijalnih karata, što je inicirao i započeo predsednik tog pokreta i sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Karadžić je kazala i da je ključni cilj budžeta razvoj domaće privrede, a da pored razvojnog ima i socijalni karakter, koji se ogleda u povećanju plata i penzija.

Posebno je istakla povećanje plata pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i brigu države o VS.

Kada je u pitanju Vojska Srbije, budžet se, prema rečima Karadžić brine o svakom sektoru, što će, dodaje, pomoći Srbiji da sačuva vojnu neutralnost.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Zoltan Pek pozdravio je to što se poslednjih tri i po godine više ulaže u AP Vojvodinu, kako u izgradnju putne infrastrukture, tako i u druge kapitalne investicije.

Od posebnog značaja za SVM je to što će Vlada Srbije nastaviti da investira dva, kako je naveo Pek, subotička kapitalna projekta, od kojih je jedan pozorište u Subotici.

Kazao je da je pozitivna stvar kod predloženog budžeta to što je izdvojeno više sredstava za zaštitu životne sredine i dodao da će SVM u danu glasanja podržati predlog budžeta.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović kazao je da je Srbija do 2012. godine bila u potpunosti opljačkana država i dodao da se danas beleže dobri ekonomski rezultati, posebno imajući u vidu odakle se počelo te godine.

Predloženi budžet, kako je naveo, predviđa povećanje plata i penzija, rast standarda, a povećane su i investicije.

Takođe, prema budžetu, kako ga tumaču Bajatović, i dalje će Vlada Srbije biti najveći poslodavac u zemlji.

"Ako želimo da podignemo BDP moramo da povećamo unutrašnju potrošnju", kazao je Bajatović koji smatra da bi sledeće godine trebalo da se razmisli da se malo više pomogne domaći kapital, buidući da ga je, kako kaže, sada nedovoljno.

Osvrnuvši se na kritike što se sklapaju međudržavni aranžmani sa Kinom, Rusijom, Turskom..., Bajatović je onima kojima to smeta poručio da dovedu investitore iz SAD, Francuske...

"Mi još nismo deo EU i treba da se držimo našeg nacionalnog interesa", kazao je Bajatović.

Navodeći da ima samo jednu kritiku na predloženi budžet - smanjenje ulaganja za poljoprivredu, Bajatović je naveo i da bi bilo dobro da država dođe u poziciju u kojoj bi se bankama više isplatilo da ulažu više sredstava u privredu.

Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija, kao jedan od potpisnika i garant Dejtonskog sporazuma, radi sve što je u duhu tog sporazuma i da to ne dovodi u pitanje.

Brbabić je rekla da se to neće ni dovoditi u pitanje dok god tri konstitutivna naroda u okviru BIH ne odluče da otvore tu temu.

"Do tog trenutka mi ćemo biti garant Dejtonskog sporazuma", rekla je Brnabić u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje povodom 24. godišnjice Dejtonskog sporazuma.

Sutra se navršava 24 godine otkako je u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak.

Dejtonskim sporazumom stvorena je državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH.

Dejtonski sporazum, nakon tronedeljnih pregovora, parafirali su tadašnji predsednici, Srbije Slobodan Milošević, takozvane Republike BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman.